Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da niz zapadnih zemalja žele da uguše suverene centre razvoja, sa ciljem da ponište rezultate Drugog svetskog rata, "da definitivno slome sistem globalne bezbednosti i međunarodnog prava"
Predsednik Rusije Vladimir Putin prisustvovao je danas na Crvenom trgu u Moskvi Paradi pobede povodom obeležavanja dana trijumfa nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Putin je na vremenski neuobičajeno kratkoj Paradi pobede rekao da je “civilizacija danas ponovo na prekretnici, da se ponovo vodi rat protiv Rusije, kao i da će zemlja moći da osigura svoju bezbednost”.
„Ponovo je pokrenut pravi rat protiv naše Otadžbine, ali mi smo odbili međunarodni terorizam, zaštitićemo stanovnike Donbasa i obezbedićemo našu bezbednost. U Rusiji nema neprijateljskih naroda, ni na Zapadu ni na Istoku. Rusija, kao i velika većina ljudi na planeti, želi da budućnost vidi kao mirnu, slobodnu i stabilnu, a svaka ideologija superiornosti po svojoj prirodi je odvratna, zločinačka i smrtonosna”, rekao je Putin.
On je istakao i da “zapadne, globalističke elite i dalje govore o svojoj ekskluzivnosti, svađaju ljude i dele društvo, izazivaju krvave sukobe i prevrate, seju mržnju, rusofobiju, agresivni nacionalizam, uništavaju i porodične i tradicionalne vrednosti koje čoveka čine čovekom”.
Ruski predsednik je upozorio i da niz zemalja želi da uguši bilo koje suverene centre razvoja, sa ciljem da ponište rezultate Drugog svetskog rata, „da definitivno slome sistem globalne bezbednosti i međunarodnog prava“.
Putin je ocenio i da je Kijev postao talac državnog udara i moneta za potkusurivanje u rukama Zapada. Prekomerne ambicije, oholost i osećaj da im je sve dozvoljeno neizbežno dovode do tragedija.
Upravo je to, rekao je Putin, razlog katastrofe koju sada doživljava ukrajinski narod. On je postao „talac državnog prevrata i na toj osnovi formiranog zločinačkog režima njegovih zapadnih gazda, postao je moneta za potkusurivanje u realizaciji njihovih surovih koristoljubivih planova“, citirao je Putina Sputnjik.
Foto. Dmitry Astakhov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APVladimir Putin poručio je svetu da Rusija nikog ne doživljava kao neprijatelja
“Verni smo zavetima predaka, ponosimo se učesnicima specijalne vojne operacije, svima koji se bore na prvoj liniji fronta”, poručio je Putin i naglasio kako danas nema važnijeg posla od borbe.
„U godinama Velikog otadžbinskog rata naši herojski preci su dokazali da nema ničeg jačeg, moćnijeg i pouzdanijeg od našeg jedinstva. Nema u svetu ničeg jačeg od naše ljubavi prema domovini. Za Rusiju! Za naše slavne Oružane snage! Za pobedu“, zaključio je svoj govor na Crveniom trgu Putin.
Britanski analitičar, profesor Majkl Klark, rekao je za Skaj njuz da zvanični Kremlj ovog puta nije ni objavio spisak naoružanja i oružanih sistema koji su prodefilovali Crvenim trgom.
“Nije bilo defilea ‘Besmrtnog puka’. Lista događaja nije unapred objavljena. Zar je to to? Prilično razočaravajuće. Najkraća parada koju sam do sada video u Moskvi”, rekao je Klark.
Sovjetski Savez pretrpeo je najviše žrtava
Pre 80 godina, napadom Vermahta na Sovjetski Savez i raskidom sporazuma Ribentrop-Molotov Drugi svetski rat se prevorio u okršaj do istrebljenja.
Na kraju su američka vojska sa zapada, a Crvena armija sa istoka izbile na reku Elbu 25. aprila 1945. godine kod mesta Štrel. Američki poručnik Albert Kocebi iz 273. pešadijskog puka, koji je sa pet džipova stigao bez jasnih naređenja, sa nekoliko momaka seo je u čamac i preveslao se na drugu obalu, gde se sreo sa sovjetskim potpukovnikom Aleksandrom Gordejevim iz 175. gardijskog pešadijskog puka. Do susreta je došlo na bojnom polju prekrivenom nebrojenim leševima, uglavnom nemačkih civila, koji su se u pogrešno vreme zatekli na pogrešnom mestu, pa su oficiri zaključili da nije zgodno da se tu snime fotografije istorijskog susreta. Učinili su to nešto kasnije kod malo većeg mesta Torgau, gde su stigle i propagandne jedinice. Tek sutradan, 26. aprila, istovremeno i sa istim tekstom na ruskom i engleskom jeziku u Londonu, Vašingtonu i Moskvi izdato je saopštenje o prvim zagrljajima saveznika koji će nastaviti do kraja da se bore do ostvarenja zajedničkog cilja – uništenja nacističke imperije. Dve nedelje kasnije, na današnji dan, Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju.
Ispred savezničke strane, sporazum je ratifikovao sovjetski maršal Georgij Žukov, dok je nemačku stranu predstavljao Vilhelm Kajtel. Šest godina trajalo je krvoproliće u Evropi. Najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva odneo je živote više od 50 miliona ljudi.
Sa 27 miliona mrtvih, uključujući 14 miliona civila, Sovjetski Savez pretrpeo je najviše žrtava u Drugom svetskom ratu. Zatim sledi Poljska sa šest miliona izgubljenih života, pa Jugoslavija sa 1,8 miliona žrtava.
Svet nikad neće zaboraviti ni finalnu bitku koja je donela pobedu savezničkim snagama. Radi se o borbi za Berlin u kojoj je Crvena armija okupirala grad. Berlin su branile trupe nemačke vojske, SS jedinice, kvislinške formacije i naoružani civili.
Konačnim zauzimanjem zgrade Rajhstaga 1. maja, bitka za Berlin bila je završena, a nekoliko dana kasnije i Drugi svetski rat.
I.Đ./FoNet/SkyNews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Slaveći na praznom Crvenom trgu 75. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, Rusija se 9. maja suočavala sa epidemijom, padom cene nafte, rastućom rusofobijom i revizijom istorije
Generacije unuka i praunuka ratnika Radničko-seljačke Crvene armije pucaju jedni po drugima. Dok se u Rusiji pokušava povećati ratni elan pozivanjem na pobedu u Drugom svetskom ratu, Ukrajinci u inat odbacuju svoju slavu iz antifašističke borbe jer sve što vole Rusi sada vide kao loše po sebe
Pred zoru 10. maja 1945. su me sirene trgle iz sna. Prvo na engleskom, pa onda na nemačkom je objavljeno da je Nemačka potpisala kapitulaciju, da je rat završen. Lepo, pomislio sam, okrenuo se na drugu stranu i ponovo zaspao. Za mene je rat bio završen još 13. aprila kada sam izašao iz logora i shvatio da sam ostao živ. Ja savezničkoj pobedi nimalo nisam doprineo, ali sam se osećao kao pobednik
Ako su se Francuzi i Nemci pomirili na uglju i čeliku, što se ne bi pomirili Rusi i Nemci na gasu
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
