Poruka koja se emituje sa prorežimskih medija je sledeća: dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na velikoj međunarodnoj pozornici junački bori protiv sila koje su se obrušile na Srbe, Srbiju i srpstvo, srpska opozicija uz pomoć istih tih antisrpskih sila hoće da ućari nešto na preostalim redovnim lokalnim izborima i ponovljenim vanrednim beogradskim na kojima vladajući konglomerat partija nastupa na listi „Aleksandr Vučić – Beograd sutra“.
Dve neposredne opasnosti po Srbiju su, upozorava portal RTS-a pod naslovom „Vučić za RTS: Svetske sile će lobirati za rezoluciju o Srebrenici, suprotstavićemo im se snažnije nego što misle“, dakle predelog nacrta Rezolucije o Srebrenici, koji će se za oko dve nedelje naći pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, i glasanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o zahtevu Prištine za prijem u tu organizaciju.
Glasanje u UN o tome da li treba proglasiti međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, Vučić je predstavio kao nastavak rata Srbije protiv NATO-a na diplomatskoj sceni.
Šta je shvatio Vučić
„Shvatio sam da NATO zemlje ne mogu da nas pobede ni u čemu u Ujedinjenim nacijama, osim kad se skupe zajedno sa islamskim zemljama“, izjavio je predsednik Srbije na RTS-u, a sada će, kaže, dobar deo islamskih zemalja, „koje inače ne bi glasale protiv nas“, sada to učiniti.
Njegov odgovor svima njima: „Jedna mala slobodarska zemlja je o svim zločinima, pa i onima u Srebrenici govorila, i položila cvet, a niko nikada nije došao u Bratunac. Ne dolaze ni stranci, jer Srbi, i nisu baš neki ljudi. Kad su Srbi žrtve, nije to baš nešto o čemu bi bilo poželjno da se govori. A da vas pitam, jesu li nekad otišli u Prebilovce? Jesu li smeli da govore ustaškim zločinima? A vi se sećate, otišao italijanski ambasador u Jasenovac pre dve godine, on o hrvatskim žrtvama pričao. On čovek ne zna. Oni ne znaju, kako će da znaju. Kao i danas. Srbima je, izgleda dozvoljen, posebno srpskim funkcionerima, ulazak u Jasenovac samo kada taj logor radi“.
Poručio je da se Srbija bori za istinu i da će napraviti “nešto što nisu očekivali od male Srbije“.
“I to će da vide. To će da vide. Ponosan sam na to. Jedan glas kada dobijete, ponosni ste zato što znate da niste sami u svetu“, rekao je predsednik, bez objašnjenja šta će to da vide.
Prijem Kosova u Savet Evrope
Druga antisprska oluja koja se nadvila nad Srbima je odluka o prijemu Kosova u Savet Evrope.
Vučić je rekao da će inicijativa Prištine proći sutra (u utorak) na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a da će glavna bitka biti najverovatnije 16. maja.
„Oni su sad napravili novi trik i sa tim želim da upoznam građane“, kazao je predsednik Srbije, a prenosi RTS. Trik se sastoji u tome da je Priština kao podnela Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti predlog Evropske unije za formiranje Zajednice srpskih opština, pa će na osnovu toga da budu primljeni u Savet Evrope, ali da zapravo od toga, formiranja ZSO, neće biti ništa.
Prijem Kosova u Savet Evrope, ili bilo koju drugu međunarodnu organizaciju, je za Srbiju neprihvatljiv jer Kosovo nije nezavisna država.
Pre toga je Vučić najavio svetsku apokalipsu, konkretno: „Veliki će da se tuku, i tući će se sve jače i očekujem da će za 3-4 meseca biti najgora situacija u svetu od Drugog svetskog rata“.
Šta znači prijem Kosova u Savet Evrope
Kosovo bi moglo prići korak bliže članstvu u Savetu Evrope 16. aprila kada će Parlamentarna skupština (PACE) razmatrati izveštaj kojim se preporučuje članstvo Kosova u toj organizaciji, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Glasanje će biti održano u Strazburu i ukoliko dve trećine parlamentaraca koji predstavljaju 46 država članica podignu ruku „za“, pitanje članstva bi se moglo naći na dnevnom redu kada se svi ministri spoljnih poslova Saveta Evrope sastanu tačno mesec dana kasnije, 16. maja, kako bi doneli konačnu odluku.
Članstvo u Savetu Evrope, cilj koji Priština ima od proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine, značilo bi, između ostalog, da bi parlamentarci Kosova bili zastupljeni u Parlamentarnoj Skupštini te organizacije, da bi građani Kosova mogli da podnose tužbe Evropskom sudu za ljudska prava (ECHR) i da bi se Kosovo priključilo Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU), što bi zemlji, na primer, omogućilo učešće u godišnjem takmičenju za Pesmu Evrovizije, piše RSE.
Verovatno postoji potrebna većima
Verovatno je da će dvotrećinska većina biti postignuta. Izveštaj o ovom pitanju odobrio je 27. marta Komitet PACE za politička pitanja i demokratiju navodeći da „težnje Kosova da se pridruži Savetu Evrope treba da naiđu na pozitivan odgovor“. A skupština teži da prati odluke odbora.
Sada, 12 od 46 država članica Saveta Evrope ne smatra Kosovo nezavisnom državom – manje od trećine, koja može da blokira odluku. Te zemlje uključuju Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pet zemalja Evropske unije (EU) Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačka i Španiju, kao i Jermeniju, Azerbejdžan, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Iako za to nema rezona, većina ovih zemalja protivi se zbog toga što imaju ili sopstvene teritorijalne sporove ili problem sa manjinama koje bi potencijalno mogle zatražiti nezavisnost.
Dok je glasanje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope savetodavno, prava politička igra počinje uoči odluke Saveta ministara u maju. Kao i u parlamentarnoj skupštini, odluka se može doneti dvotrećinskom većinom, ali to bi bilo bez presedana – ministri su do sada uvek postizali konsenzus o prijemu novih članova.
Protivljenje Srbije
Srbija je već nagovestila da će učiniti sve kako bi sprečila članstvo Kosova i konačno, mogla bi biti uspešna u tome. Jedan scenario može biti da se u maju uopšte ne donese konačna odluka. Takozvana „Kvinta“, koju čine Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države, žele da vide kosovski nacrt zakona o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom pre nego što se dogovore oko toga da li će članstvo Kosova biti na dnevnom redu sednice Saveta ministara, piše RSE.
Oni to vide kao poslednju šansu da se izvrši pritisak na premijera Kosova Aljbina Kurtija da se složi oko ovog spornog pitanja, pošto je članstvo u Savetu Evrope poslednja „zapadna šargarepa“ koja se nudi Prištini, jer je članstvo u EU još uvek san.
Ali, ovo može biti korak koji je prevelik za Kosovo, i to ne samo iz političkih razloga, piše RSE.
Dok je osnivanje ove zajednice dogovoreno između Beograda i Prištine još 2013. godine, Ustavni sud Kosova je doveo u pitanje njenu legalnost, kako po pitanju izvršnih ovlašćenja koja bi imala, tako i po pitanju nacionalnog sastava, jer se čini da niko ko nije etnički Srbin ne bi mogao da bude zaposlen tamo, za šta Ustavni sud tvrdi da bi bilo neustavno.
Dakle, dok bi Kosovo moglo da bude podstaknuto glasanjem u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ove nedelje, konačna odluka 46 ministara spoljnih poslova mogla bi biti odložena za najmanje godinu dana, ukoliko se ne ostvari značajniji napredak u nedeljama koje dolaze.
