Iako je veliki aprilski mraz bio najavljivan, niko od poljoprivrednika nije bio spreman na temperaturu od osam stepeni ispod nule. Koštano voće poput kajsije najviše je pogođeno mrazom. „Voća neće biti ove godine”, kaže za „Vreme” poljoprivrednik Dragan Kleut
Veliki mrazevi napali su voćnjake i uzdrmali domaću poljoprivredu. Poljoprivrednici kažu da je malo novca uloženo u obnovu voćnjaka, a prihoda nema. To predstavlja ozbiljan problem i veliki trošak, jer su hemijska sredstva i obrada zemljišta skupi, što predstavlja veliki udarac za sve proizvođače voća.
„Sve voće je stradalo. Kajsija je 100 odsto uništena, kao i trešnje i jabuke, a šljive oko 80 odsto. Kruške takođe. Ranije sorte su totalno uništene, jer svaka voćka ima sadnice i sorte koje ranije i kasnije cvetaju“, objašnjava poljoprivrednik Dragan Kleut za „Vreme“.
Svi plodovi koji ranije cvetaju su potpuno uništeni, dok je samo oko 25-30 odsto onih koji cvetaju kasnije preživelo.
„Voća neće biti ove godine, za bilo kakvu upotrebu. Nismo imali sreće sa kasnim razvojima, kao ni lane, kada voća gotovo da nije bilo“, objašnjava on.
Među koštanim voćem, šljiva je najotpornija, kažu poljoprivrednici, jer kasnije cveta u odnosu na sve ostale sorte voća. Međutim, ni ona nije uspela da pobedi u borbi protiv ovogodišnjeg mraza.
„Zbog kasnog mraza, pri čemu je pre toga bilo toplo, šljiva je isprovocirana tim vremenom, pa je otvorila cvet i mraz ju je uhvatio. Došli smo do situacije da je 80 odsto šljiva uništeno“, kaže Kleut.
Mraz retko pogađa šljive, ali se to ipak dogodilo. Kleut kaže da je situacija veoma ozbiljna, s obzirom na to šta se desilo sa ovim najotpornijim voćem.
Neočekivan pad temperature
„Mi sad moramo da ulažemo novac, a nemamo nikakvu zaradu i nemamo nikakvu plodnost“, objašnjava Kleut.
„Može da se navede zaštita urušavanjem, ali tu opet morate da imate uložen veliki novac da biste razvukli cevi sa mlaznicama, da imate pumpu za vodu i da orošavate krošnju voćnjaka“, objašnjava on, navodeći da sve to ima efekta kada temperatura pada do dva stepena ispod nule, ne više.
„Kod tako jakog mraza nikakav efetkat nema ni dimljenje, ni orošavanje. Ne može da se spreči šteta koja se nanosi nekim kasnim prolećnim mrazovima“, kaže Kleut i dodaje da je mraz išao do minus četiri i pet stepeni. Zbog toga je došlo do smrzavanja.
Kako se izboriti sa vremenskim neprilikama?
Mraz je udario i na maline i kupine u voćnjaku Svetlane Cvijović, ali nema većih oštećenja.
„Prinos će svakako biti smanjen“, objašnjava predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača za „Vreme“.
Kaže da su najviše stradali voćari koji imaju zasade koštunjavog voća koje je gotovo potpuno uništeno.
„Za ovu godinu nema roda“, kaže ona.
Cvijović sebe svrstava u poljoprivrednike koji imaju manje obradive površine, do dva hektara, i dodaje da nemaju dovoljno prihoda za sprovođenje pune infrastrukture.
„Ti zasadi bi trebalo da imaju sistem za orošavanje. Mi pokušavamo da spasemo naše voćnjake prskanjem, što nije adekvatno. Možda može samo malo da pomogne“, objašnjava Cvijović.
Sistemi za orošavanje se adekvatno postavljaju kako bi radili cele noći onda kada se zna da će biti mraza. Cvet se, pojašnjava, tada kvasi vodom toplijom od temperature vazduha čime se izbegava izmrzavanje.
„Postoje neki preparati, biostimulatori, koji mogu da oporave biljku, ali biljci kojoj je promrzao tučak, pomoći nema“, kaže ona.
Poljoprivrednici na rubu opstanka
Cvijović ukazuje i na mali broj zasada u Srbiji koji imaju sisteme za orošavanje.
„Naši proizvođači trenutno nemaju novca, jer smo mi godinama na rubu opstanka, na rubu održavanja poljoprivredne proizvodnje. Mnogi od nas održavaju poljoprivrednu proizvodnju samo zato što smo toliko entuzijastični“, objašnjava Cvijović.
Neke voćke su mogle biti spasene da su poljoprivrednici mogli da upale vatru i zadimljavanjem zagreju promrzle plodove. Međutim, komunalna policija tu pravi problem.
„Ako zapalite nešto po voćnjacima, pojavljuje se komunalna policija koja odmah piše prijave, tako da ljudi to izbegavaju kako ne bi platili velike kazne“, objašnjava Cvijović.
I dodaje: „Da smo mogli da zapalimo vatru, spasili bismo neke voćke. Na ovom području nije svuda bilo mraza, samo tamo gde je bilo minus dva stepena Celzijusa bi paljenje pomoglo. Naravno, ne treba paliti gume jer se tako zagađuje vazduh, nego slamu ili granje od orezivanja. I tu poljoprivrednici moraju da budu svesni i savesni, da vode računa da ne dođe do požara. Ali, svakako se pali radi zadimljavanja“.
A „gde god nešto krenete da preduzmete, imate problem“.
Tamo gde je devedesetih proterivao Hrvate, zbog čega mu se kasnije sudilo pred međunarodnim sudom za ratne zločine, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj u utorak je organizivao narodno veselje - u Hrtkovcima
Evropska komisija za „Vreme” komentariše da su tvrdnje Spoljne obaveštajne službe Rusije o umešanosti EU u proteste u Srbiji neistine i da predstavljaju još jedan pokušaj Rusije da širi dezinformacije i neprijateljsku retoriku protiv EU
Zbog hapšenja četvorice poljoprivrednika na protestu u Novom Sadu u ponedeljak (15. septembar), studenti i zborovi građana organizuju skup podrške
Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, izjavila je da je EU zabrinuta za vladavinu prava u državama kandidatima za članstvo
Posle lokalnih izbora i političke krize koja je nastupila u Zaječaru, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović kaže da osnova za ponavljanje izbora nema
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
