Može li policija da brine o bezbednosti studenata na blokadama?

Napadi na studente koji blokiraju fakultete su sve učestaliji.

Tokom odavanje pošte stradalima u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u Ruzveltovoj ulici u Beogradu povređena je devojka kada ju je vozač automobila na trotoaru pregazio i nosio na krovu posle čega je pala na pločnik ulice.

Nekoliko dana pre ovog napada, na Pravnom fakultetu se odigrao još jedan incident. Tokom noći, na fakultet je upalo nekoliko osoba, koje su zatim gadjale studente staklenim flašama.
Šestoro studenata je zadobilo lakše povrede.

Dok se ovakvi incidenti nižu, izvesno je da bezbednost studenata više niko ne može da garantuje. Kakva je tu uloga onih, čija je dužnost da rade u interesu građana, a i da obezbede javni red i mir? Može li policija da obezbeđuje blokade na fakultetima?

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) kaže za “Vreme” da policija ima sve obaveze da štiti bezbednost građana, bez obzira na način na koji su se ti građani okupili.

„Zakonom o policiji, propisano je da oni moraju da štite javni red i mir. Tu se u javnosti mešaju dve stvari: da li je sam skup bio prijavljen i to da li policija na njemu ima obavezi da štigi bezbednost ljudi”, ovjašnjava Mandić.

Zakon o okupljanju građana omogućava i spontana okupljanja, u koja spada veliki broj studentskih protesta koji su se odvili u poslednje vreme. Takav skup je bio organizovan i dan nakon napada na studentkinju Pravnog fakulteta.
„Policija u takvim okolnostima kaže da nema nikakvi obavezi da štiti studente jer skup nije bio prijavljen. Ipak, to je apsolutna neistina. Okupljanje građana je slobodno i svaka vrsta je dozvoljena a MUP mora na svakom od njih da štiti bezbednost, živote i imovinu okupljenih”, kaže Mandić.

Šta sprečava policiju?
Advokat Marko Pantić smatra da pitanje uloge polocije na studentskim blokadama nije nimalo naivno i jednostavno.
„Nisam siguran kako bi se ovo moglo pravno definisati. Studenti koji blokiraju fakultete čine neku vrstu prekršaja prava. Neki se tu pozivaju na autonomiju Univerziteta, ali ta autonomija se odnosi na to da fakulteti sami biraju rukovodstvo i da u tom smislu budu nezavisni od vlasti”.

Osnivač svih državnih fakulteta je Republika Srbija, pa zbog toga, tvrdi Pantić, pa zbog toga postoji odredjena doza odgovornosti prema državi.
„Zbog svega toga, studenti na blokadama se upuštaju u rizik da snose odredjene posledice zarad svog cilja. Policija bi mogla da obezbeđuje blokade, ali je pitanje da li bi želeli”, naglašava.

Ne smemo zaboraviti da policija predstavlja jedinu legalnu silu preko koje država koristi monopol fizičke prinude. U tom smislu, policija bi mogla, kao što obedbeđuje najavljene proteste, da to radi i za blokade.

„Ali, to bi za njih bilo malo licemerno. Oni ipak personifikuju svaki režim”.