Vlada Aljbina Kurtija planirala je otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici, ali zemlje Kvinte i NATO-a insistiraju da se do zajedničkog rešenja dođe u sklopu dijaloga Beograda i Prištine. Miodrag Marinković iz NVO „Casa" sa severne strane Ibra kaže da Kvinta sa Kurtijem ima velike probleme
Zemlje Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – ne podržavaju otvaranje za saobraćaj mosta preko reke Ibar u Mitrovici, koji deli Južnu Mitrovicu sa albanskom većinom i Severnu gde živi većinska srpska zajednica.
To je izjavio ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenier posle sastanka s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin) čija vlada je ranije izrazila nameru za otvaranje mosta.
Taj most je trenutno otvoren samo za pešake, iako je u okviru dijaloga Kosova i Srbije dogovoreno da se otvori i za saobraćaj.
„Sastali smo se sa premijerom Kurtijem kako bi smo ga informisali da naše vlade, u konsultaciji sa NATO-om, ne mogu podržati bilo kakvu promenu trenutnog statusa mosta u Mitrovici u ovom trenutku“, izjavio je u ime zemalja Kvinte Hovenijer.
„Ne može se menjati status mosta bez saglasnosti obe strane“
Miodrag Marinković iz NVO „Casa“ iz Kosovske Mitrovice ocenjuje za Vreme da je ovakva odluka Kvinte očekivana, ali napominje da se ovde radi o presedanu, zbog toga što je u prethodnom periodu Priština samostalno donosila krupne odluke u nekoliko slučajeva.
„Tu postoji nekoliko elemenata. Prvo, međunarodna zajednica svim sredstvima pokušava da revitalizuje dijalog u Briselu, ne samo njegov nastavak, već da obaveže strane na dosledno poštovanje dogovorenog. Most i sloboda kretanja su neke od stvari koje su dogovorene u Briselu, i taj sporazum se primenjuje. Ali, poenta je da se on ne može menjati bez saglasnosti obe strane“, ističe Marinković.
Dodaje da je potez otvaranja mosta u Mitrovici za saobraćaj klasičan jednostran potez, koji međunarodna zajednica ne toleriše.
„Ovo je jedno od retkih pitanja za koje se međunarodna zajednica direktno pitala, i ima mogućnost da spreči Prištinu u njenoj nameri. Prema Briselskom sporazumu na mostu je pozicioniran KFOR i oni imaju mogućnost da utiču na to. Odlučili su se za sasvim predvidljivu stvar, odnosno da ne menjaju ranije postignut dogovor“, navodi Marinković.
Prema njegovim rečima, odluka Kvinte nije iznenađenje, ali pokazuje i neku vrstu međunarodne zajednice da reši pitanje srpsko-albanskih odnosa.
„Vidimo da je problem da se Priština i Beograd dosledno obavežu na primene sporazuma, pa je ova odluka o daljem zatvaranju mosta presedan. U svim ostalim poljima, međunarodna zajednica ima mnogo manje potencijala da utiče na događaje na terenu“, ocenio je sagovornik „Vremena“.
Nema pozicije status kvo, potezi Prištine menjaju realnost i stanje na terenu
Podseća da je ranijih godina Briselski sporazum ostavljao status kvo na terenu, nije bilo napretka i nisu rešavani problemi. Svaka od strana bi bila jako ukopana u „rovovima“. I taj status bi sada jako odgovarao srpskoj zajednici, ali on sad ne postoji.
„Sada imamo krizu u pregovorima, a sa druge strane jednostrane poteze Prištine koji menjaju realnost i stanje na terenu. Samim tim se menja i agenda u dijalogu. Znate, sada se više ne može razgovarati o rešenju za dinar kada su oni ukinuli pošte“, predočava Marinković.
Ovakve i slične stvari pokazuju, po njegovom mišljenju, nemogućnost delovanja međunarodne zajednice i nepostojanje plana koji bi sukob rešio.
„Pokušavaju da prinude Kurtija da bude dosledan u procesu pregovora, ali se pokazalo da sa njim imaju vrlo velike probleme“, zaključio je Masrinković.
Jalove namere Kurtija
Podsetimo, vlada premijera Kurtija je sredinom jula najavila da namerava da otvori glavni most na Ibru u Mitrovici.
Međutim vojna misije NATO-a na Kosovu (KFOR) napomenula je da svaka odluka koja se tiče otvaranja mosta mora biti doneta u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.
Italijanski vojnici u okviru misije KFOR se nalaze na samom mostu na preko reke Ibar, dok se u neposrednoj blizini nalaze i pripadnici Policije Kosova.
Portparol EU Peter Stano je takođe 1. avgusta ponovio stav Evropske unije da se pitanje otvaranja mosta u Mitrovici mora rešavati u okviru dijaloga, imajući u vidu da o tome postoji dogovor.
Na to je reagovala predsednica Kosova Vjosa Osmani uz navode da bi konsultovanje sa Srbijom oko ovog pitanja predstavljalo „teško kršenje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustava naše zemlje“.
„Jedini dijalog koji treba da se obavi je onaj unutar Kosova, između naših institucija i naših bezbednosnih partnera (posebno sa NATO-om) kako bi se napravio zajednički plan implementacije otvaranja mosta za saobraćaj“, navela je Osmani.
Šta predviđaju Briselski sporazumi o mostu?
Kosovo i Srbija su otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici za saobraćaj dogovorili u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2014.
Predviđena je takozvana revitalizacija mosta sa ciljem uklanjanja svih barikada i funkcionalizacije mosta.
Prve barikade na mostu su postavili lokalni Srbi 2011. u znak protivljenja Prištini da uspostavi vlast na severu zemlje.
Te barikade su 2014. zamenjene betonskim žandinjerama sa drvećem, koje su lokalne vlasti u Severnoj Mitrovici na čelu sa Srpskom listom nazvale „Park mira“. Ovaj park je uklonjen 2016, nakon čega je most trebao da bude pušten za saobraćaj.
Kosovo i Srbija su se iste godine dogovorili novi implementacioni plan, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različite interpretacije prethodnih zaključaka.
Prema novom planu implementacije, potpuno otvaranje mosta je trebalo da se desi u januaru 2017. godine.
Ipak, radovi na revitalizaciji mosta su završeni tek u junu 2018. godine. U taj projekat je uloženo 1,5 miliona evra.
U konačnici, most ipak nije otvoren za motorna vozila, već samo za pešake.
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
