Foto: Tanjug/AP
U zemljotresu magnitude 7,7 stepeni po Rihteru u Mjanmaru poginulo je najmanje 1640 ljudi, a predviđa se da bi broj mogao premašiti i 10.000 žrtava
Više od 1.640 poginulih, 139 nestalih i 3.408 povređenih najnoviji je bilans žrtava razornog potresa koji je u petak pogodio Mjanmar, javljaju agencije pozivajući se na podatke vojne hunte koja je na vlasti u toj zemlji, dok je u Bangoku je zvanično saopšteno da je na Tajlandu poginulo 10 osoba, a 78 ih se vodi kao nestalo.
Prema prvim procenama mjanmarske opozicione Vlade nacionalnog jedinstva (NUG), u zemljotresu magnitude 7,7 stepeni po Rihteru oštećeno je najmanje 2.900 zgrada, 30 saobraćajnica i sedam mostova.
Zbog značajne štete privremeno su zatvoreni aerodromi u glavnom gradu Najpitaju i Mandalaju, navodi u saopštenju NUG, grupacija sastavljena od članova demokratski izabrane vlade koju je 2021. zbacila vojska, čime je započeo građanski rat u Mjanmaru.
Izvori Rojtersa rekli su da se urušio se kontrolni toranj na aerodromu u glavnom gradu.
Američki geološki institut predviđa da bi broj žrtava u Mjanmaru mogao premašiti i 10.000, dok bi ekonomska šteta mogla biti veća od godišnjeg BDP te zemlje.
Čelnici vojne hunte u Mjanmaru apelovali su u petak za međunarodnu pomoć, mnoge države su već počele da pomažu toj zemlji, a Rusija, Indija, Malezija i Singapur šalju avione sa humanitarnom pomoći i spasilačkim ekipama.
Južna Koreja je najavila da će posredstvom međunarodnih organizacije obezbediti početnu humanitarnu pomoć Mjanmaru.
Pomoć su najavile i Sjedinjene Države, koje imaju napete odnose s mjanmarskom vojskom, uključujući čelnika vojne hunte Min Aung Hlainga.
Kineski predsednik Si Đinping telefonom je razgovarao je s vođom hunte, objavila je kineska ambasada, a Peking je najavio pomoć veću od 13 miliona evra.
Izvor: FoNet
Osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću oduzeta je književna nagrada „Risto Ratković“ koju je dobio 1992. godine. Odluku su pratila brojna previranja između današnjih političara u Bijelom Polju
U nedelju se navršava 25 godina od pada režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. Gde su danas glavni akteri revolucije
Dok Skupština grada Novog Sada danas razmatra više od 60 tačaka dnevnog reda, zborovi građana su se okupili ispred zgrade tražeći raspisivanje izbora za mesne zajednice, koji su mesecima odlagani
Govoreći o protestima u Srbiji, Putin je ocenio da mlade treba pridobiti dijalogom, ali i upozorio da ih zapadne sile koriste za destabilizaciju zemlje. „Oni žele da srpski narod ponovo strada“, poručio je ruski predsednik
Čak 40 odsto birača vlasti misli da je šesnaest ljudi u Novom Sadu pobila diverzija stranih službi, pokazuje istraživanje koje objavljuje „Vreme“
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
