Mirko Popović: Manipulacija javnim uvidom u planove za razvoj Beograda

U toku je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije (PGR) Beograda, koji je počeo 20. decembra ove godine i trajaće do 20. januara 2022. godine. Reč je o najvažnijem dokumentu  o prostornom razvoju Beograda i kvalitetu života u njemu. On sadrži, između ostalog, planove zemljišta, zelenih površina, saobraćajnih sistema glavnog grada, kao i planove za Košutnjak i Kalemegdan.

Povodom odluke da se javni uvid u tako važan dokument održi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, nekoliko organizacija nevladinog i civilnog sektora odmah je izdalo saopštenje u kome se negoduje zbog procedura koje onemogućavaju direktno učešće građana u odlučivanju. Saopštenje je upućeno Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove skupštine grada Beograda, uz zahtev da se javni uvid odloži.

Nedelju dana kasnije, na pitanje „Vremena“ da li su dobili odgovor od nadležnih institucija, programski direktor nevladine organizacije RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) Mirko Popović kaže: „Što se tiče procedure javnog uvida, ne očekujem da će se bilo šta promeniti. Očekujem da će Grad Beograd ignorisati razuman zahtev organizacija da javne uvide ne organizuje u vreme kad im vreme nije. Posebno skrećem pažnju na to da komitet za sprovođenje Arhuske konvencije u svojim preporukama ukazuje upravo na lošu praksu organizovanja javnog uvida tokom praznika“.

Dodaje da Grad Beograd „upravo to radi“, da je „lider u manipulaciji javnošću kad su u pitanju javni uvidi“, te da ovo nije prvi put. Reagovali su i prošle godine u slučaju Makiša, kada je javnost „po nekakvim metapravnim kriterijumima“ bila sprečavana da uđe na javni uvid i da u njemu učestvuje.

„Sve su to načini kojima se javnost sprečava da ostvari svoje pravo. To je zlonamerno upravljanje. To je nastojanje da se javnost isključi,“ objašnjava Popović.

U svom saopštenju, organizacije potpisnice (Nova planska praksa, Ministarstvo prostora, RERI, CEUS, Ulice za bicikliste) ukazuju i na druge problematične procedure izmena i dopuna PGR-a. Jedna od njih je, kako se navodi, u potpunosti zbunjujuća za građane: održani su rani javni uvid u 1. fazu PGR i javni uvid u 1. etapu 1. faze PGR, a nejasni su i kriterijumi i opravdanja razdvajanja elemenata razvoja grada, kao i njihovo izdvojeno razmatranje.

Popović kaže da je „proces izrade PGR-a obeležen pojavom koja se ranije nije dešavala, a to je da se on razdvaja u nekakve faze“.

Još jedna pojava je ujedno i protivzakonita i zlonamerna, smatra on: „To je da se plan generalne regulacije, kao plan višeg reda, usklađuje sa postojećim planovima nižeg reda“.

I dodaje: „To znači da se u periodu koji prethodi izradi PGR-a i koji prethodi izradi Generalnog urbanističkog plana (GUP-a) koji stručnjaci često nazivaju urbanističkim ustavom jednog grada, donose sitniji planovi, planovi detaljne regulacije za manje urbanističke jedinice i da se onda rešenjima iz planova detaljne regulacije diktiraju rešenja na nivou plana generalne regulacije. To se sada radi da bi se urbanističko i prostorno ustrojstvo grada uskladilo sa partikularnim interesima onih koji su na vlasti u Beogradu i različitim privatnim interesima“.

Pored ova tri ključna procesa, Popović navodi i četvrti, a to je „gomilanje planskih dokumenata“. Pa je tako, istovremeno sa javnim uvidom u PGR, u toku i strateška procena Strategije razvoja Beograda do 2027. na životnu sredinu, pri čemu je rok za javne konsultacije od 23. decembra do 6. januara, ukratko, usred praznika. „To nije omaška“, kaže on, „to nije brzina, to je očigledna namera da se javnost isključi. To su anticivilazicijski postupci.“

„Opet ću se pozvati na Arhusku konvenciju“, zaključuje Popović, „koja kaže da organi vlasti treba da omoguće delotvorno učestvovanje javnosti u razumnim rokovima, što podrazumeva da to ne bude tokom praznika.“

Arhuska konvencija je u međunarodnim okvirima usvojena 1998, sa ciljem da ojača ulogu građana i organizacija civilnog društva u pitanjima životne sredine, a Srbija ju je ratifikovala 2009, usvajanjem Zakona o potvrđivanju Konvencije (https://www.zzps.rs/wp/pdf/Arhuska%20konvencija.pdf?script=lat).

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com