Foto: AP
U prostoriju sa crtežima za koje se pretpostavlja da su Mikelanđelovi i u kojoj se on skrivao, moći će da ulaze po četiri osobe na po 15 minuta
U sredu je otvorena tajna soba Mikelanđela Buonarotija u Firenci, koja je otkrivena pre 48 godina u kapelama Mediči. Opisuje se kao njegovo tajno sklonište.
Na zidovima ove prostorije (10x3x2,5) su crteži i skice lica i tela koje je, kako se pretpostavlja, nacrtao Mikelanđelo od kraja juna do kraja oktobra 1530. godine ne bi li pobegao progonu pape Klementa VII koji je pripadao firentinskoj porodici Mediči. U vreme kada su Mediči bili proterani iz Firence, Mikelanđelo je pratio radove u ime vlade. Tek nakon što mu je familija Mediči to oprostila, Mikelanđelo je bio slobodan da nastavi da radi u Firenci.
Do 1955. Mikelanđelova „tajna soba“ je korišćena kao skladište za ugalj, a potom je bila sakrivena ispod zamka dok je 1975. nije ponovo otkrio tadašnji direktor kapela Medičija, Paolo dal Pođeto – zatražio je od restauratora Sabina Đovanonija da očisti uski hodnik koji se protezao ispod apside Nove bazilike San Lorenco, kako bi se izgradio novi izlaz za muzej.
Do tada, ova prostorija je korišćena za skladištenje uglja.
Foto: APCrteži su bili prekriveni s nekoliko slojeva maltera. Otkriveni su slučajno, tokom restauratorskih radova.
Na zidovima prostorije nalaze se čitave figure, pretežno skice anatomskih delova, profila lica i ljudskih figura u raznim pozama. Crtani su drvenim ugljem kao i crvenom oker bojom koja se koristila za izradu pastela za crtanje u vreme renesanse.
Dal Pođeto je autorstvo većine njih odmah pripisao Mikelanđelu na osnovu svedočenja Askanija Кondivija, Mikelanđelovog učenika i renesansnog biografa Đorđa Vazarija.
Od tada su razni stručnjaci proučavali skice, i dok jedni smatraju kako je on naslikao sve, drugi smatraju da su u stvarnosti, neke od njih, napravili drugi umetnici.
Ipak, aktuelna direktorka Barđela, Paola d’Agostino, veruje da se na zidovima mogu videti skice „nacrtane rukama majstora i drugih“.
„Da li su Mikelanđelovi ili ne, ne znamo, ali ovo jeste jedan od najvažnijih primera zidne grafike iz 16. veka“, napominje Paola D‘Agostino.
Foto: APКustos kapela Medičija Frančeska de Luka slaže se sa d’Agostinijevom.
„Ne može se na svim crtežima primetiti ista trajna kvalitativna napetost Mikelanđelove grafike. Ali čak i sa tim, ovo mesto omogućava današnjim posetiocima jedinstveno iskustvo da dođu u direktan kontakt ne samo sa stvaralačkim procesom velikog majstora, već i sa percepcijom formiranja mita o božanskom umetniku.“
Soba će biti otvorena do 30.maja 2024, samo za one koji prethodno rezervišu posetu. S obzirom na ambijent i radi zaštite Mikelanđelovih dela, u sobu će istovremeno moći da ulaze po četiri osobe koje će u njoj smeti da borave maksimalno 15 minuta.
S.Ć./nationalgeographic.rs/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani su pozvani da na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima prave buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Dvočasovna blokada prelaza Jarinje organizovana je zbog podrške narodu na Kosovu i Metohiji, uoči primene Zakona o strancima na Kosovu
Zborovi beogradskih opština u maršu „Svi u zborove“ obeležavaju godišnjicu građanskog udruživanja u zborove, a studenti razgovaraju sa stanovnicima mesta u kojima će biti održani lokalni izbori 29. marta
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
