Foto: AP
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
Osamnaesti decembar već dugi niz godina se obeležava kao Međunarodni dan migranata. Ustanovljen je 2000. godine rezolucijom Generalne skupštine UN i posvećen je svim migrantima kojih danas ima nekoliko stotina miliona, a taj broj iz godine u godinu raste. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u svetu se u 2020. godini nalazio 281 milion migranata. Ako se tome doda i broj od 103 miliona prisilno raseljenih ljudi, kojih je, prema zvaničnim podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) bilo polovinom 2022. godine, jasno je da je ovaj trend alarmantan i da je reč o izuzetno velikom broju ljudi u pokretu.
U pogledu migranata ne postoji “krovni” međunarodni ugovor kojim se štite ljudska prava. Istina, 1990. godine je usvojena Međunarodna konvencija o pravima svih radnika migranata i članova njihovih porodica, koja je stupila na snagu trinaest godina kasnije. Međutim, ona se odnosi samo na “radnike migrante i članove njihovih porodica”, ali je primetno da je njome obavezano svega 58 država, što predstavlja samo nešto više od četvrtine država sveta. Među njima nisu mnoge države koje primaju veliki broj radnika migranata, poput država članica EU, SAD i drugih zemalja razvijenog Severa.
Na primenu ove konvencije obavezale su se nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, odakle i dolaze radnici migranti. Srbija je pristupila navedenoj konvenciji, ali je nije ratifikovala, te se odredbe ove konvencije ne primenjuju na njenoj teritoriji. To za posledicu ima da se radnici migranti ne mogu pozivati na odredbe ove konvencije niti mogu da pokreću pojedinačne sporove pred Komitetom za prava migranata – ekspertskim telom koje je oformljeno radi nadzora nad primenom Konvencije.
Ceo tekst možete pročitati na adresi https://www.vreme.com/vreme/sa-malo-ili-nimalo-prava-a-svima-neophodni/
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Komentarišući video materijal prikazan na TV Informer, advokat Jovan Rajić tvrdi da se radi o kršenju zakona i ljudskog dostojanstva. Smatra da je snimak nastao s namerom da građani odustanu od protesta i poredi ga sa scenama iz zatvora Gvantanamo
Televizija Informer više puta je likujući emitovala snimak uhapšenih demonstranata na kolenima, vezanih ruku, dok iza njih stoje pripadnici Interventne jedinice. Vlasnik ove televizije Dragan J. Vučićević slavodobitno je komentarisao ponižavanje privedenih
Tokom protesta u Čačku na mrežama se pojavio snimak na kome je navodno Vladan Milić, zamenik gradonačelnika, u bekstvu preko krova iz prostorija SNS-a. Autentičnost snimka još nije potvrđena
Tokom protesta u četvrtak policija se prvi put otvoreno stavila na stranu pristalica SNS-a. U Beogradu ih nije sprečila da nasrnu na građane i novinare. Nebranjene prostorije SNS-a u Novom Sadu osetile su građanski bes u punom obimu
Takvo nasilje nije viđeno u Valjevu. Policija je tukla sve redom. Izvukli su i prebili ljude iz taksija, brutalno su pretukli maloletnika od 15 godina. A prilikom hapšenja niko nije pružao otpor
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Aleksandar Vučić je konačno prestao da se skriva iza funkcije predsednika Republike i govori kao onaj koji zapravo jeste: predvodnik udružene kriminalne grupe koja je okupirala ovu zemlju
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
