Foto: Billy Calzada/The San Antonio Express-News via AP)
Najmanje 19 učenika i dvoje nastavnika je ubijeno u osnovnoj školi u teksaškom gradiću Juvald. Kao u prethodnim slučajevima masovnih ubistava u američkim školama i ovog puta je pokrenuta diskusija o izmeni zakona o oružju, izgovarane su iste fraze, isti potresni govori, prikazivane su iste tragične scene, isti rituali. I ništa se ne menja
U mirnom teksaškom gradiću Juvald sa oko 25.000 stanovnika, od kojih su gotovo tri četvrtine Latinoamerikanci, naoružani osamnaestgodišnjak je u utorak upao u osnovnu školu i ubio 19 dece i dva nastavnika. Ubica, koji je i sam likvidiran, pucao je pre toga u svoju baku.
„Zar opet“, rekao je vidno potrešen predsednik SAD Džo Bajden naveče tog dana u obraćanju naciji, samo nekoliko sati pošto se vratio sa putovanja u jugoistočnu Aziju. „Nadao sam se da ovo nikada više neću morati da uradim“.
Nakon što je u masakru u osnovnoj školi „Sendi Huk“ u Njutaunu, Konektikat, u decembru 2012. ubijeno 20 dece i šest odraslih, Bajdenu je kao potpredsedniku Baraka Obame bilo povereno da reši problem sa nepodnošljivom dostupnošću oružja u Americi. Ništa nije uspeo da uradi, savezna zabrana slobodne prodaje, posedovanja i nošenja automatskih pušaka je propala i zbog protivljenja teksaških republikanaca.
„Kada ćemo se, za ime Boga, suprotstaviti oružanom lobiju“; „Zašto smo saglasni, da živimo sa ovim masakrima“, upitao je Bajden i ovom prilikom. Zaštićen Drugim amandmanom ustava SAD zakon o naoružanju se uprkos najvećem broju masovnih ubistava na svetu ne menja. Ovaj crni rekord kritičari objašnjavaju dostupnoću oružja koje može legalno da se kupi na svakom koraku.
Poražavajuća statistika
Pozivajući se na podatke nezavisne organizacije Gun Violence Archive nemački “Špigel” navodi da je ovo samo u ovoj godini bila 213. masovna pucnjava u Americi – skoro 10 svake nedelje. U školama ih je bilo 27, samo 7 manje nego u čitavoj prošloj godini. FBI tvrdi da se između 2107. i 2021. broj masovnih pucnjava duplirao. Skoro svi počinioci su bili muškarci. CNN izveštava da je u ovoj godini zabeleženo 39 masovnih pucnjava u školama, koledžima i univerzitetima. Bajden je rekao da ih je u protekloj deceniji bilo više od 900.
I nikom ništa
Kao ni nakon prethodnih zločina, ni ovog puta se nakon uobičajnih molitvi, saučešća porodicama, zgražanja i nabrajanja katastrofalne statistike ne očekuje da će se išta promeniti: da bi savezni zakon o kontroli oružja bio promenjen moraju prvo da ga u Kongresu odobre i Predstavnički dom i Senat, što su do sada uspešno sprečavali Republikanci, a tu je i duga ruka lobista Nacionalnog streljačkog udruženja.
Kada se za vreme mandata Donalda Trampa potegla priča o izmeni zakona, Republikanski političari su, kao i obično, insistirali na tome da nije problem u oružju, već da treba „poboljšavati mentalno zdravlje ljudi”, kao i da će onaj ko želi da nabavi oružje, to na kraju i uspeti nevezano od zakona. Slogan glasi: „Neubija oružje, već onaj koji ga nosi“.
„Ništa se neće promeniti, apsolutno ništa“, izjavio je rezignirano za CNN nekadašnji šef policije u Filadelfiji i Vašingtonu Čarls Remzi.
Teksaški zakon koji olakšava kupovinu oružja
Da je to tako, vidi se i po reakaciji guvernera Teksasa Grega Abota. Duboko konzervativni republikanac je monotonim glasom govrio o “besmislenom delu” u Juvaldu, o “strašnoj tragediji kakvu država Teksas ne može da toleriše”.
Samo preg godinu dana Abot je potpisao zakon koji olakšava nošenje oružja u Teksasu – nije potrebna ni dozvole za nošenje oružja, niti obuka za rukovanjem oružjem.
Procvat prodaje oružja u Americi
Počinilac je ovog puta bio osamnaestogodišnji tinejdžer koji je išao u obližnji koledž. Nosio je pancirni prsluk i dva komada oružja koje je sebi kupio za 18 rođendan. CNN je javio da je nedavno na društvenim mrežama postovao fotografiju na kojoj je prikazan sa dve poluautomatske puške.
Uvek iste scene, slike uplakanih ljudi, dece u šoku, polaganje cveća i paljenje sveća na mestu zločina, uvek iste fraze, govori i riuali nakon svakog masovnog ubistva u SAD počeli su da deluju groteskno, jer se ništa ne menja.
Američki mediji pišu da je za vreme pandemije prodaja oružja doživela novi procvat. Prema istraživanju “Njujork tajmsa” su Amerikanci samo u martu ove godine kupili oko dva miliona komada oružja – legalno. O ilegalnoj prodaji bolje da se i ne govori.
F.M./R.V./CNN/ABC/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
