Foto: Billy Calzada/The San Antonio Express-News via AP)
Najmanje 19 učenika i dvoje nastavnika je ubijeno u osnovnoj školi u teksaškom gradiću Juvald. Kao u prethodnim slučajevima masovnih ubistava u američkim školama i ovog puta je pokrenuta diskusija o izmeni zakona o oružju, izgovarane su iste fraze, isti potresni govori, prikazivane su iste tragične scene, isti rituali. I ništa se ne menja
U mirnom teksaškom gradiću Juvald sa oko 25.000 stanovnika, od kojih su gotovo tri četvrtine Latinoamerikanci, naoružani osamnaestgodišnjak je u utorak upao u osnovnu školu i ubio 19 dece i dva nastavnika. Ubica, koji je i sam likvidiran, pucao je pre toga u svoju baku.
„Zar opet“, rekao je vidno potrešen predsednik SAD Džo Bajden naveče tog dana u obraćanju naciji, samo nekoliko sati pošto se vratio sa putovanja u jugoistočnu Aziju. „Nadao sam se da ovo nikada više neću morati da uradim“.
Nakon što je u masakru u osnovnoj školi „Sendi Huk“ u Njutaunu, Konektikat, u decembru 2012. ubijeno 20 dece i šest odraslih, Bajdenu je kao potpredsedniku Baraka Obame bilo povereno da reši problem sa nepodnošljivom dostupnošću oružja u Americi. Ništa nije uspeo da uradi, savezna zabrana slobodne prodaje, posedovanja i nošenja automatskih pušaka je propala i zbog protivljenja teksaških republikanaca.
„Kada ćemo se, za ime Boga, suprotstaviti oružanom lobiju“; „Zašto smo saglasni, da živimo sa ovim masakrima“, upitao je Bajden i ovom prilikom. Zaštićen Drugim amandmanom ustava SAD zakon o naoružanju se uprkos najvećem broju masovnih ubistava na svetu ne menja. Ovaj crni rekord kritičari objašnjavaju dostupnoću oružja koje može legalno da se kupi na svakom koraku.
Poražavajuća statistika
Pozivajući se na podatke nezavisne organizacije Gun Violence Archive nemački “Špigel” navodi da je ovo samo u ovoj godini bila 213. masovna pucnjava u Americi – skoro 10 svake nedelje. U školama ih je bilo 27, samo 7 manje nego u čitavoj prošloj godini. FBI tvrdi da se između 2107. i 2021. broj masovnih pucnjava duplirao. Skoro svi počinioci su bili muškarci. CNN izveštava da je u ovoj godini zabeleženo 39 masovnih pucnjava u školama, koledžima i univerzitetima. Bajden je rekao da ih je u protekloj deceniji bilo više od 900.
I nikom ništa
Kao ni nakon prethodnih zločina, ni ovog puta se nakon uobičajnih molitvi, saučešća porodicama, zgražanja i nabrajanja katastrofalne statistike ne očekuje da će se išta promeniti: da bi savezni zakon o kontroli oružja bio promenjen moraju prvo da ga u Kongresu odobre i Predstavnički dom i Senat, što su do sada uspešno sprečavali Republikanci, a tu je i duga ruka lobista Nacionalnog streljačkog udruženja.
Kada se za vreme mandata Donalda Trampa potegla priča o izmeni zakona, Republikanski političari su, kao i obično, insistirali na tome da nije problem u oružju, već da treba „poboljšavati mentalno zdravlje ljudi”, kao i da će onaj ko želi da nabavi oružje, to na kraju i uspeti nevezano od zakona. Slogan glasi: „Neubija oružje, već onaj koji ga nosi“.
„Ništa se neće promeniti, apsolutno ništa“, izjavio je rezignirano za CNN nekadašnji šef policije u Filadelfiji i Vašingtonu Čarls Remzi.
Teksaški zakon koji olakšava kupovinu oružja
Da je to tako, vidi se i po reakaciji guvernera Teksasa Grega Abota. Duboko konzervativni republikanac je monotonim glasom govrio o “besmislenom delu” u Juvaldu, o “strašnoj tragediji kakvu država Teksas ne može da toleriše”.
Samo preg godinu dana Abot je potpisao zakon koji olakšava nošenje oružja u Teksasu – nije potrebna ni dozvole za nošenje oružja, niti obuka za rukovanjem oružjem.
Procvat prodaje oružja u Americi
Počinilac je ovog puta bio osamnaestogodišnji tinejdžer koji je išao u obližnji koledž. Nosio je pancirni prsluk i dva komada oružja koje je sebi kupio za 18 rođendan. CNN je javio da je nedavno na društvenim mrežama postovao fotografiju na kojoj je prikazan sa dve poluautomatske puške.
Uvek iste scene, slike uplakanih ljudi, dece u šoku, polaganje cveća i paljenje sveća na mestu zločina, uvek iste fraze, govori i riuali nakon svakog masovnog ubistva u SAD počeli su da deluju groteskno, jer se ništa ne menja.
Američki mediji pišu da je za vreme pandemije prodaja oružja doživela novi procvat. Prema istraživanju “Njujork tajmsa” su Amerikanci samo u martu ove godine kupili oko dva miliona komada oružja – legalno. O ilegalnoj prodaji bolje da se i ne govori.
F.M./R.V./CNN/ABC/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
