U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Ako su se tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal predvođeni Mladenom Nenadićem nadali da će se u subotu na protestu za odbranu vladavine prava okupiti impresivan broj ljudi, grdno su se prevarili. Broj građana koji su se odazvali pozivu Sindikata sudske vlasti i još nekoliko strukovnih organizacija da se pridruže „Maršu za pravosuđe“ bio je obeshrabrujuć.
Posmatrajući iz ugla tužilaca koji su pokrenuli istrage zbog korupcije, zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja dokumenata protiv bivših ministara Gorana Vesiča i Tomislava Momirovića i aktuelnog Nikole Selakovića, koji su zbog toga izloženi svakodnevnom bičevanju i udarcima ispod pojasa režima Aleksandra Vučića, društvo im je 21. februara 2026. poslalo signal da su zapravo prepušteni sami sebi.
Slično mora da se osećaju i sudije koje odbijaju da se povinuju direktivama iz vrha Srpske napredne stranke i drže se slova zakona, u slučajevima prebijanja demonstranata ili optužnica protiv policajaca i batinaša koje je angažovao SNS da mlate one koji se protive bezakonju.
U srpskom društvu očigledno nije sazrela svest o tome kolikim su pritiscima izloženi oni koji se javno bore za demokratiju i pravnu državu. I kako na njih utiče kada im na ulici podršku pruži nekoliko stotina ljudi, a ne nekoliko desetina hiljada demonstranata.
Građani Srbije ponašaju se kao navijači koji ostaju kod kuće da uz pićence gledaju neku značajnu utakmicu, umesto da odu da svojim prisustvom podrže svoj tim.
Kako bi se osećali košarkaši ili fudbaleri da igraju odlučujuće utakmice pred nekoliko desetina navijača, iako znaju da ih neka televizija prenosi uživo? Slično mora da se osećaju one sudije i oni tužioci koju su u subotu pozvali građane da ih podrže u njihovom protestu za nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Da nema televizije N1, bilo bi kao da se baš ništa nije dogodilo, što bi uskoro mogao da bude slučaj ako se ostvari plan vlasti da joj, zajedno sa Nova TV, konačno stavi brnjicu na izveštavanje.
Ni govornici nisu mogli da sakriju svoje razočaranje zbog malog broja građana.
Umesto reči Stevana Filipovića Stojite i gledate. Ako budete samo stajali i gledali, neprijatelj će i vas ovako jednog po jednog vešati. Smrti se ne plašite. Ona nije ništa. To ćete videti kroz nekoliko trenutaka kada ja budem umirao. Nije smrt strašna ako se zna zašto se umire, u srpskom društvu je ove subote provejavao stih Bore Čorbe Za ideale ginu budale.
Komentarišući protest u studiju TV N1 novinarka „Radara“ Sandra Petrušić je rekla da bi broj zaposlenih u pravosuđu spremnih da se uz lične žrtve usprotive bezakonju koje nameće izvršna vlast mogao da se poveća ukoliko bi videli da su građani stali uz njih, da imaju podršku u narodu.
Drugim rečima: ovaj nakaradni sistem može ozbiljno da se uzdrma samo iznutra, a ljude u državnim institucijama koji bi eventualno bili spremni da dignu glavu i otvoreno se usprotive poglavaru naprednjačke države Aleksandru Vučiću može da ohrabri i pokrene samo veliki broj građana na ulicama.
To sada nije bio slučaj.
Ako građani ne budu mnogo snažnije stali uz pravosuđe, režim će onima koji su ustali u odbranu pravne države slomiti kičmu. Kao nastavnicima. Onda džaba i kritike Evropske komisije i bilo kakva podrška iz inostranstva.
Prilika za popravni i dalje postoji. Ali ne zadugo.
Tema koja povezuje čitav program je korupcija i pitanja koja građane Srbije najviše zanimaju. Govoriće se o stanju u policiji, slobodi medija i o izbornim uslovima i njihovoj regulaciji
Trovački sud u Zagrebu objavio je da Dubravka Đedović Handanović „prestaje biti član društva“ Kulturistria
Evropskom sudu za ljudska prava obratilo se 47 građana, navodeći pod punim identitetom svoja iskustva sa „zvučnim topom“, dok je oko 200 ljudi dalo izjave u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da su studenti „preduzimali radnje kako bi realizovali simulaciju upotrebe ‘zvučnog topa’“ što bi dovelo do nemira i nasilne promene ustavnog uređenja. Da li je režim stavrno spreman da studente hapsi i optuži za to delo
„Ko se lača mati…“, rekla je svojevremeno Ana Brnabić. Sada se latila zvučnog topa i optužila studente da su hteli da ubiju Aleksandra Vučića i izazovu građanski rat. Njen izliv hinjene preneraženosti zvučao je nadrealno
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
