Foto: Russian Defense Ministry Press Service via AP
„Grad heroj“ je pao. Rusi su konačno izvojevali pobedu, po koju cenu, tek će se utvrditi. U toku su pregovori oko razmene ratnih zarobljenika. Neizvesna je sudbina pripadnika kontroverznog puka „Azov“
Posle jedanaest nedelja paklene borbe poslednji branioci Mariupolja su se predali. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio: „Naši heroji su nam potrebni živi!“ Zvanična izjava ukrajinskog generalštaba glasi: „Misija odbrane čeličane Azovstal je završena.“ Još pre tri dana slaveći pobedu Ukrajinaca na Evrosongu Zelenski je rekao da će se dogodine takmičenje za Pesmu Evrovizije organizovati u „slobodnom“ Mariupolju, lučkom gradu na Azovskom moru.
I zapadni mediji priznaju rusku pobedu nazivajući je „Pirovom“.
Mnoge pojedinosti ove ratne drame i ljudske tragedije su nejasne, verovatno još dugo neće biti razjašnjene. Kao jedno od prvih nameće se pitanje da li se među borcima koji su se predali nalaze i pripadnici nacionalističkog puka „Azov“? Nije poznato ni gde se trenutno nalazi komandant te jedinice Denis Prokopenko koji se ranije povremeno javljao iz čeličane. Ruske službe će to sigurno detaljno ispitati, mogu se očekivati i izjave pod prinudom koje bi trebalo da dokažu povezanost te ukrajinske jedinice sa nacističkom prošlošću i rusku propagandu da se „specijalna operacija“ u Ukrajini vodi zarad „denacifikacije“.
Prvobitni borci te kontroverzne paravojne jedinice imali su istetovirane neonacističke simbole, na osnovu kojih mogu lako da se prepoznaju. Tako su pobednici Drugog svetskog rata prepoznavali esesovce koji su imali utetovirane brojeve i svoju krvnu grupu.
Obe strane su potvrdile da se predalo 264 ljudi od kojih je 53 teško ranjeno. Ranjenici su prevezeni u vojnu bolnicu u Novoazovsku, ostali autobusima sa oznakama „Z“ u logor za ratne zarobljenike. Pre toga su navodno svi civili koji su tako dugo izdržali pod zemljom evakuisani u pravcu koji su sami izabrali, velika većina u pravcu zapada u Zaporožje.
Smrt „azovcima“
U ruskom parlamentu javno je izrečen zahtev da se „azovcima“ ne prizna status ratnih zarobljenika, nego da se proglase teroristima i osude na smrt. Upućen je zahtev Vrhovnom sudu Ruske federacije da taj puk proglasi terorističkom organizacijom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov podsetio je da je predsednik Vladimir Putin naredio da se ratni zarobljenici tretiraju prema Haškoj konvenciji. Jedan vojni ekspert na nemačkoj televiziji RTL je izjavio da čvrsto veruje da će se ruska strana pridržavati tih pravila jer s duge strane postoje i ruski zarobljenici.
Kijev predlaže razmenu zarobljenika, u najmanju ruku ranjenika. Predsednik Zelenski kaže da se radi na spasavanju preostalih branilaca čeličane uz pomoć „uticajnih međunarodnih posrednika“. Nije poznato koliko u lavirintu podzemnih skloništa ispod čeličane Azovstal još ima boraca ili čak civila? Neki govore o 1.000 do 2.500, ali to je zasada nemoguće proveriti.
Sada se očekuju i izjave o tome kako su toliku ljudi, među kojima je bilo žena sa decom, preživeli više od dva meseca ne videvši sunca, mnogi možda bez nade da će preživeti taj užas, boreći se za svaki novi dan, svaki novi čas. Kako je to ne znati kada je dan, a kada noć, dok tlo podrhtava od eksplozija?
Grad heroj
Ukrajinski parlament još je ranije Mariupolj proglasio „gradom herojem“. Zvaničan narativ je da su se branioci borili do krajnjih mogućnosti. Kada su se našli u bezizlanoj situaciji predaja je vojnički bila opravdana, logična.
Ruska strana sada ima priliku da posle veoma skupo izvojevane pobede prema ratnim zarobljenicima dokaže humanost sa kojom se oduvek hvali. Isto važi i za lokalno stanovništvo koje je ostalo u gradu među ruševinama. Njima bi trebalo obezbediti medicinsku pomoć, normalnu ishranu, snadbevanje vodom i električnom strujom. Trebalo bi i što pre renovirati stanove, škole, obdaništa, bolnice, ali je pitanje kave planove Rusi imaju za Mariupolj, da li će i one koji su ostali i preživeli podsticati da se isele. Što je manje neprjateljski nastrojenog lokalnog stanovništva, to okupacione snage imaju lakši posao.
Zapadni mediji tvrde da je u Mariupolju stradalo više desetina hiljada ljudi.
J.H./CNN/NTV/RTL/Spiegel/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Održana je hitna sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje. Na njoj je najmanje bilo reči o slučaju zbog kog je sazvana, a više je predstavljala predstavu za javnost, nastavak diskreditacije univerziteta i materijal za „Informer”, kaže Đorđe Pavićević, poslanik ZLF-a
Dan posle tragedije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, održana je hitna sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, koja se pretvorila u ispitivanje rektora, uz direktan prenos na TV Informer
U nedelju, 29. marta, u 10 lokalnih samouprava održavaju se izbori. U Kuli će ih pratiti rekordand broj posmatrača
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
