Foto: Russian Defense Ministry Press Service via AP
„Grad heroj“ je pao. Rusi su konačno izvojevali pobedu, po koju cenu, tek će se utvrditi. U toku su pregovori oko razmene ratnih zarobljenika. Neizvesna je sudbina pripadnika kontroverznog puka „Azov“
Posle jedanaest nedelja paklene borbe poslednji branioci Mariupolja su se predali. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio: „Naši heroji su nam potrebni živi!“ Zvanična izjava ukrajinskog generalštaba glasi: „Misija odbrane čeličane Azovstal je završena.“ Još pre tri dana slaveći pobedu Ukrajinaca na Evrosongu Zelenski je rekao da će se dogodine takmičenje za Pesmu Evrovizije organizovati u „slobodnom“ Mariupolju, lučkom gradu na Azovskom moru.
I zapadni mediji priznaju rusku pobedu nazivajući je „Pirovom“.
Mnoge pojedinosti ove ratne drame i ljudske tragedije su nejasne, verovatno još dugo neće biti razjašnjene. Kao jedno od prvih nameće se pitanje da li se među borcima koji su se predali nalaze i pripadnici nacionalističkog puka „Azov“? Nije poznato ni gde se trenutno nalazi komandant te jedinice Denis Prokopenko koji se ranije povremeno javljao iz čeličane. Ruske službe će to sigurno detaljno ispitati, mogu se očekivati i izjave pod prinudom koje bi trebalo da dokažu povezanost te ukrajinske jedinice sa nacističkom prošlošću i rusku propagandu da se „specijalna operacija“ u Ukrajini vodi zarad „denacifikacije“.
Prvobitni borci te kontroverzne paravojne jedinice imali su istetovirane neonacističke simbole, na osnovu kojih mogu lako da se prepoznaju. Tako su pobednici Drugog svetskog rata prepoznavali esesovce koji su imali utetovirane brojeve i svoju krvnu grupu.
Obe strane su potvrdile da se predalo 264 ljudi od kojih je 53 teško ranjeno. Ranjenici su prevezeni u vojnu bolnicu u Novoazovsku, ostali autobusima sa oznakama „Z“ u logor za ratne zarobljenike. Pre toga su navodno svi civili koji su tako dugo izdržali pod zemljom evakuisani u pravcu koji su sami izabrali, velika većina u pravcu zapada u Zaporožje.
Smrt „azovcima“
U ruskom parlamentu javno je izrečen zahtev da se „azovcima“ ne prizna status ratnih zarobljenika, nego da se proglase teroristima i osude na smrt. Upućen je zahtev Vrhovnom sudu Ruske federacije da taj puk proglasi terorističkom organizacijom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov podsetio je da je predsednik Vladimir Putin naredio da se ratni zarobljenici tretiraju prema Haškoj konvenciji. Jedan vojni ekspert na nemačkoj televiziji RTL je izjavio da čvrsto veruje da će se ruska strana pridržavati tih pravila jer s duge strane postoje i ruski zarobljenici.
Kijev predlaže razmenu zarobljenika, u najmanju ruku ranjenika. Predsednik Zelenski kaže da se radi na spasavanju preostalih branilaca čeličane uz pomoć „uticajnih međunarodnih posrednika“. Nije poznato koliko u lavirintu podzemnih skloništa ispod čeličane Azovstal još ima boraca ili čak civila? Neki govore o 1.000 do 2.500, ali to je zasada nemoguće proveriti.
Sada se očekuju i izjave o tome kako su toliku ljudi, među kojima je bilo žena sa decom, preživeli više od dva meseca ne videvši sunca, mnogi možda bez nade da će preživeti taj užas, boreći se za svaki novi dan, svaki novi čas. Kako je to ne znati kada je dan, a kada noć, dok tlo podrhtava od eksplozija?
Grad heroj
Ukrajinski parlament još je ranije Mariupolj proglasio „gradom herojem“. Zvaničan narativ je da su se branioci borili do krajnjih mogućnosti. Kada su se našli u bezizlanoj situaciji predaja je vojnički bila opravdana, logična.
Ruska strana sada ima priliku da posle veoma skupo izvojevane pobede prema ratnim zarobljenicima dokaže humanost sa kojom se oduvek hvali. Isto važi i za lokalno stanovništvo koje je ostalo u gradu među ruševinama. Njima bi trebalo obezbediti medicinsku pomoć, normalnu ishranu, snadbevanje vodom i električnom strujom. Trebalo bi i što pre renovirati stanove, škole, obdaništa, bolnice, ali je pitanje kave planove Rusi imaju za Mariupolj, da li će i one koji su ostali i preživeli podsticati da se isele. Što je manje neprjateljski nastrojenog lokalnog stanovništva, to okupacione snage imaju lakši posao.
Zapadni mediji tvrde da je u Mariupolju stradalo više desetina hiljada ljudi.
J.H./CNN/NTV/RTL/Spiegel/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
