Foto: Russian Defense Ministry Press Service via AP
„Grad heroj“ je pao. Rusi su konačno izvojevali pobedu, po koju cenu, tek će se utvrditi. U toku su pregovori oko razmene ratnih zarobljenika. Neizvesna je sudbina pripadnika kontroverznog puka „Azov“
Posle jedanaest nedelja paklene borbe poslednji branioci Mariupolja su se predali. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je izjavio: „Naši heroji su nam potrebni živi!“ Zvanična izjava ukrajinskog generalštaba glasi: „Misija odbrane čeličane Azovstal je završena.“ Još pre tri dana slaveći pobedu Ukrajinaca na Evrosongu Zelenski je rekao da će se dogodine takmičenje za Pesmu Evrovizije organizovati u „slobodnom“ Mariupolju, lučkom gradu na Azovskom moru.
I zapadni mediji priznaju rusku pobedu nazivajući je „Pirovom“.
Mnoge pojedinosti ove ratne drame i ljudske tragedije su nejasne, verovatno još dugo neće biti razjašnjene. Kao jedno od prvih nameće se pitanje da li se među borcima koji su se predali nalaze i pripadnici nacionalističkog puka „Azov“? Nije poznato ni gde se trenutno nalazi komandant te jedinice Denis Prokopenko koji se ranije povremeno javljao iz čeličane. Ruske službe će to sigurno detaljno ispitati, mogu se očekivati i izjave pod prinudom koje bi trebalo da dokažu povezanost te ukrajinske jedinice sa nacističkom prošlošću i rusku propagandu da se „specijalna operacija“ u Ukrajini vodi zarad „denacifikacije“.
Prvobitni borci te kontroverzne paravojne jedinice imali su istetovirane neonacističke simbole, na osnovu kojih mogu lako da se prepoznaju. Tako su pobednici Drugog svetskog rata prepoznavali esesovce koji su imali utetovirane brojeve i svoju krvnu grupu.
Obe strane su potvrdile da se predalo 264 ljudi od kojih je 53 teško ranjeno. Ranjenici su prevezeni u vojnu bolnicu u Novoazovsku, ostali autobusima sa oznakama „Z“ u logor za ratne zarobljenike. Pre toga su navodno svi civili koji su tako dugo izdržali pod zemljom evakuisani u pravcu koji su sami izabrali, velika većina u pravcu zapada u Zaporožje.
Smrt „azovcima“
U ruskom parlamentu javno je izrečen zahtev da se „azovcima“ ne prizna status ratnih zarobljenika, nego da se proglase teroristima i osude na smrt. Upućen je zahtev Vrhovnom sudu Ruske federacije da taj puk proglasi terorističkom organizacijom.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov podsetio je da je predsednik Vladimir Putin naredio da se ratni zarobljenici tretiraju prema Haškoj konvenciji. Jedan vojni ekspert na nemačkoj televiziji RTL je izjavio da čvrsto veruje da će se ruska strana pridržavati tih pravila jer s duge strane postoje i ruski zarobljenici.
Kijev predlaže razmenu zarobljenika, u najmanju ruku ranjenika. Predsednik Zelenski kaže da se radi na spasavanju preostalih branilaca čeličane uz pomoć „uticajnih međunarodnih posrednika“. Nije poznato koliko u lavirintu podzemnih skloništa ispod čeličane Azovstal još ima boraca ili čak civila? Neki govore o 1.000 do 2.500, ali to je zasada nemoguće proveriti.
Sada se očekuju i izjave o tome kako su toliku ljudi, među kojima je bilo žena sa decom, preživeli više od dva meseca ne videvši sunca, mnogi možda bez nade da će preživeti taj užas, boreći se za svaki novi dan, svaki novi čas. Kako je to ne znati kada je dan, a kada noć, dok tlo podrhtava od eksplozija?
Grad heroj
Ukrajinski parlament još je ranije Mariupolj proglasio „gradom herojem“. Zvaničan narativ je da su se branioci borili do krajnjih mogućnosti. Kada su se našli u bezizlanoj situaciji predaja je vojnički bila opravdana, logična.
Ruska strana sada ima priliku da posle veoma skupo izvojevane pobede prema ratnim zarobljenicima dokaže humanost sa kojom se oduvek hvali. Isto važi i za lokalno stanovništvo koje je ostalo u gradu među ruševinama. Njima bi trebalo obezbediti medicinsku pomoć, normalnu ishranu, snadbevanje vodom i električnom strujom. Trebalo bi i što pre renovirati stanove, škole, obdaništa, bolnice, ali je pitanje kave planove Rusi imaju za Mariupolj, da li će i one koji su ostali i preživeli podsticati da se isele. Što je manje neprjateljski nastrojenog lokalnog stanovništva, to okupacione snage imaju lakši posao.
Zapadni mediji tvrde da je u Mariupolju stradalo više desetina hiljada ljudi.
J.H./CNN/NTV/RTL/Spiegel/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudije i tužioci iz cele Srbije okupili su se ispred Ustavnog suda u Beogradu na protestu protiv političkih pritisaka na pravosuđe, povodom sprečavanja tužiteljke da izvrši uviđaj nakon incidenta u šatorskom naselju ispred Skupštine.
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
