Beogradski Fakultet političkih nauka bi trebalo da je mesto gde se uči demokratiji. Ali, ondašnji izbori za studentski parlament protiču uz teške optužbe da studentska organizacija koja ima veze sa Srpskom naprednom strankom želi svu moć za sebe
Tenzija ne vlada samo u pred ponovljene beogradske i redovne lokalne izbore u većem delu Srbije. Ona se oseća i na Fakultetu političkih nauka na kojem će se izbori za predstavnike u studentskom parlamentu održati u sredu (3. april).
Na ovim izborima postojaće dve liste, jedna koju čine Evropski studentski forum (ESF) i Timska inicijativa Mladih (TIM), a drugu čine Demokratska organizacija studenata (DEMOS) i Unija studenata socijalnog rada (USSR).
Studentska organizacija ESF u studentkom parlamentu Fakulteta političkih nauka trenutno ima sva mesta, što je rezultat prethodnih izbora kada je na listiću to bila jedina opcija ponuđena studentima. A dovode se u vazu i sa SNS-om i sa CEROB-om.
Birački odbor – ESF
Koalicija USSR-a i DEMOS-a podnela je i prigovor na Odluku o imenovanju članova Biračkog odbora za sprovođenje izbora za članove Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka. I ovaj prigovor je odbijen.
Predlaganje članova Biračkog odbora pripada Studentskom parlamentu, a ovom Odlukom za članove su imenovani članovi ESF-a i drugih organizacija sa kojima ESF sarađuje.
U saopštenju USSR i DEMOS napisali su da se odbijanjem prigovora samo potvrđuje da će celokupan izborni proces sprovoditi samo jedna strana. Za predsednika BIračkog odbora imenovan je Miroslav Dešić, doskorašnji potpredsednik CEROB-a, organizacije gde je deljen novac zaposlenima u SNS-ovom kol centru.
Osnovna uloga studentskog parlamenta jeste da njegovi članovi zastupaju interese svih studenata i bore se za bolje uslove studiranja. Međutim, adekvatno predstavljanje i demokratski način odlučivanja teško je očekivati u parlamentu Fakulteta političkih nauka. Tamo sva mesta zauzimaju članovi vodeće organizacije – ESF.
Naime, članovi ove organizacije donedavno nisu dozvoljavali drugim organizacijama da se kandiduju za studentske izbore. A to nije novina.
Mogućnost izbora – na listi jedan kandidat
Način na koji se organizacija ESF obračunava sa svojim neistomišljenicima postao je jasan i na prethodnim izborima u aprilu 2022. godine kada je na glasačkom listiću postojala samo jedna izborna lista. Tada je ova lista uzela sva mesta u studentskom parlamentu.
„U trenutku pred studentske izbore te godine najaktivnije organizacije bile su Studentska unija, Unija studenata socijalnog rada, kao i Srpski politički forum”, kaže predsednica Unije studenata socijalnog rada Sandra Đorđević. “Bilo je poznato da će izbori biti te akademske godine, ali uslovi za učestvovanje i proces kandidovanja nisu bili poznati.”
Sagovornica objašnjava da je tada došlo do izmene Zakona o studentskom organizovanju i da tadašnja koalicija od tri studentske organizacije više nije bila kvalifikovana za izlazak na studentske izbore. Novi zakon je zahtevao da organizacije budu registrovane u Agenciji za privredne registre, a da zatim dostave dokumenta Komisiji za sticanje statusa studentske organizacije. Međutim, za ovu proceduru imale su rok od tri dana.
„To nije bila poštena trka na sto metara, već su neki uveliko trčali maraton. Na kraju je registrovana samo jedna organizacija”, kaže Sandra Đorđević.
Novi Zakon o studentskom organizovanju donet je tokom pandemije koronavirusa 2021. godine za vreme tehnničke Vlade i nije prošao kroz skupštinsku raspravu. Javnost je sa ovim Zakonom upoznata tek tokom prethodnih studentskih izbora. Njime su se dodatno zakomplikovale birokratske procedure potrebne za stvaranje novih studentskih organizacija.
„Hipotetički, vi možete raditi sa sedištem na fakultetu i sarađivati sa njim i bez statusa organizacije, ali ste sprečeni da učestvujete u utakmici zvanoj izbori za studentski parlament”, objašnjava za “Vreme” članica DEMOS-a Milica Kostin.
Odraz stanja u državi
O važnosti ovog problema govori i činjenica da je inicijativa ProGlas nedavno pokrenula kampanju pod nazivom “Čuje li se glas studenata na fakultetima”, a čiji je cilj ohrabrivanje studenata da izađu na izbore za studentski parlament. Profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus navodi kako je veoma važno da svi ovi procesi budu transparentni, kao i to da problem izbornih neregularnosti postoji gotovo na svim fakultetima u Srbiji i da su studenti FPN-a samo jedan od primera studentske oliharhije koja postoji.
„Kampanja je pokrenuta zato što smatramo da je aktivan pluralan studentski parlament okosnica demokratije na univeritetu. Studentima ovi izbori dosta znače jer se putem njih pripremaju i za aktivno građanstvo u društvu i državi”, kaže Ejdus.
Objašnjava i da je biranje predstavnika u studentskim organima važno zato što je njihova uloga da unaprede kvalitet studiranja. Dodaje da je novi Zakon o studentskom organizovanju dao veliku moć odlučivanja predstavnicima studenata: “Predstavnici studenata su jako važni i imaju ogroman uticaj. Ne odlučuju samo o pitanjima poput stanja studentskih menzi, već učestvuju u biranju dekana, ali i u radu Nastavno-naučnog veća. Predstavnici studenata čine čak 20 odsto Nastavno-naučnog veća, što je veliki broj glasova. Od kada je donet novi Zakon, došlo je do potpunog pustošenja studentskih organizacija i stvaranja jednopartijskih lista na svim fakultetima”.
Zbog odsustva pluralizma i ikonkurencije, profesor Ejdus je okarakterisao izbor na FPN-u kao “izbore bez izbora”, ali i naglasio da to ne treba da demotiviše studente da se kandiduju i glasaju: “Ako nisu zadovoljni trenutnom studentskom politikom, uvek mogu da precrtaju listić i da pokažu da žele više opcija. Ono što se dešava na FPN-u i stvaranje jednopartijskog sistema je samo refleksija onoga što se u društvu i politici, gde je takođe jedna partija uzurpirala vlast i moć. Ova organizacija sprečava da se njeni konkurenti vide i čuju”.
„Mali SNS”
Zbog ograničavanja svoje konkurencije, izborne manipulacije i velike moći koju poseduje, ESF je stekao među studentima FPN-a nadimak “mali SNS”. Isto tako, kao i u CINS-ovoj priči o kol centrima SNS-a, pronađen je element koji ukazuje na potencijalnu vezu ove organizacije i vlasti.
Konkretno: u pisanju novog zakona o studentskom organizovanju učestvovali su Margareta Smiljanić, nekadašnji student prodekan FPN-a i Miroslav Dešić, koji je bio i predsednik studentskog parlamenta. Nakon angažovanja u Evropskom studentskom forumu, oni su postali članovi organizacije CEROB koja je bila saučesnik u kupovini glasova, a Margareta Smiljanić je u ovoj organizaciji obavljala funkciju predsednice Upravnog odbora.
Incident u Ćacilendu je najnovije u nizu zaoštravanja situacije u Srbiji od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, piše "Njujork tajms"
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
