Foto: AP Photo/Markus Schreiber
Od bodljikave žice za one tamnopute migrante stiglo se do čaja i dobrodošlice za ukrajinske izbeglice. Viktor Orban jeste zvanično osudio invaziju Rusije na Ukrajinu, ali mediji pod kontrolom njegove Vlade izveštavaju o „samoodbrani Putina“ i „ukrajinskim zverstvima“. Takva ocena rata u Ukrajini prenosi se i na stanovništvo
Za „Vreme“ iz Budimpešte
Na Zapadnoj železničkoj stanici (Nyugati) u Budimpešti nema gužve ni kada voz iz Zahonja sa ukrajinske granice ulazi na već čuveni deseti kolosek. Izbeglice se zbrinjavaju na licu mesta. Dele se topli napici, konzerve, najtraženiji su prekrivači. Tu su prevodioci za ukrajinski i ruski jezik. Autobusi su spremni da ih prebace na drugu železničku stanicu, odakle ih put vodi dalje na zapad. Slična je situacija i na graničnim prelazima: dobrodošlica, dobra odragnizacija.
Nevladine humanitarne organizacije, kakva je Migration Aid, verske zajednice i grad Budimpešta čine sve da nesretnim ljudima prvi dani emigracije budu podnošljiviji. Organi Vlade nisu vidljivi, aktivisti i humanitaraca kažu da nisu ni potrebni. Od oko 200 hiljada izbeglica koji su stigli iz Ukrajine samo njih oko 4-5 odsto ostaje u Mađarskoj.
Mađarska ovih dana pokazuje sasvim drugo lice nego godinama unazad. Tačnije, od 2015. godine kada je na hiljade migranata iz Sirije, Avganista, Iraka stiglo u mađarski glavni grad. Vlada Viktora Orbana od tada je vodila žestoku antimigrantsku kampanju, čak zabranila kontrolisanim medijima da upotrebljavaju termin „izbeglice“, i tako dobila izbore 2018.
„Samoodbrana“ Putina
Sa druge strane velikih napora da se odgovori na humanitarnu krizu, kada se krećete među ljudima na pijaci, u kafani, kod frizera možete biti svedokom monologa ili dijaloga običnih ljudi koji izlažu „pravu istinu” o ratu u Ukrajini, o „samoodbrani” Putina, o „zverstvima” Ukrajinaca.
Otkud ova protivrečnost? Naravno sve potiče iz svih protivrečnosti mađarske vladajuće stranke Fidesa. Naime, suočen sa dugogodišnjim kritikama, pa i sankcijama, zadržavanje sredstava iz budžeta Evropske unije, premijer Viktor Orban se bio okrenuo istoku, pre svega ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i, između ostalog, uzeo od Rusa kredit od 10 milijardi evra za dograđivanje nuklearke u Pakšu i još više vezao Mađarsku za rusku naftu i plin.
Nekoliko nedelja pre početka ruskog napada na Ukrajinu Orban je sedeo u Kremlju za već poznatim dugačkim stolom u društvu Putina. Na zajedničkoj konferenciji za medije nije ni grimasu napravio na oštre kritike ruskog predsednika na račun EU, čija je Mađarska članica. Kod kuće je pričao da je bio u mirotvornoj misiji.
Garant mira i stabilnosti
A onda grom iz vedra neba: njegov prijatelj je započeo rat. Nekoliko dana propagandna mašina premijera je bila zbunjena, a onda su našli novu formulu. Zbog pritiska EU i NATO Orban među poslednjima osuđuje napad na Ukrajinu i pretvara se da se svim silama bori protiv sankcija, ali na kraju pristaje na sve. To je značilo potpuni kolaps njegove politike okretanja prema istoku.
Ali šta da kaže svojim glasačima koji izlaze na izbore 3. Aprila? Primenjuje se već oprobana taktika, a izmišljena je nova propagandna formula: Viktor Orban je jedina garancija da se rat neće proširiti na Mađarsku.
Vladini propagandisti pokreću priču kako opozicija hoće da šalje oružje i vojnike u Ukrajinu. Ova tvrdnja nije ni jednom činjenicom potkrepljena.
Proruski mađarski mediji
Još važnije je, međutim, da mediji pod kontrolom vlade (znači 90 posto od svih medija) nastavljaju da šire proputinovsku propagandu kao da se ništa nije dogodilo. Ukrajinskog predsednika upoređuju sa Adolfom Hitlerom, što bi s obzirom na njegovo jevrejsko poreklo moglo biti komično, da nije tragično. Čuje se kako je CIA postavila ukrajinsku vladu, da su SAD praktično ruskog predsednika primorale da u samoodbrani napadne susednu zemlju.
Razni „analitičari” na državnim televizijama iznose teorije zavere, koje bi bile poslastice i za Russia Today.
Pa kada sve ovo od reči do reči ponovo čujete od „običnih„ ljudi na javnim mestima i to u Budimpešti ukojoj je opozcija najjača, onda samo nagađate kako sve to odzvanja širom zemlje.
Čitaje dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
O „najvećoj krizi od 2008. godine“ Aleksandar Vučić je rekao da Srbija neće priznati presudu protiv Milorada Dodika i to bi, manje više, bilo to. Ostalo je bio uobičajan slap reči i skandalizovanja o neidentifikovanim strancima koji su sve zakuvali i zamesili i tome da ih se on nimalo ne plaši
Apelacioni sud Bosne i Hercegovine pravosnažno je osudio predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom. Dodik presudu ne priznaje, Evropska unija traži da se odmah povinuje. A šta će da uradi Aleksandar Vučić
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
