Foto: AP Photo/Markus Schreiber
Od bodljikave žice za one tamnopute migrante stiglo se do čaja i dobrodošlice za ukrajinske izbeglice. Viktor Orban jeste zvanično osudio invaziju Rusije na Ukrajinu, ali mediji pod kontrolom njegove Vlade izveštavaju o „samoodbrani Putina“ i „ukrajinskim zverstvima“. Takva ocena rata u Ukrajini prenosi se i na stanovništvo
Za „Vreme“ iz Budimpešte
Na Zapadnoj železničkoj stanici (Nyugati) u Budimpešti nema gužve ni kada voz iz Zahonja sa ukrajinske granice ulazi na već čuveni deseti kolosek. Izbeglice se zbrinjavaju na licu mesta. Dele se topli napici, konzerve, najtraženiji su prekrivači. Tu su prevodioci za ukrajinski i ruski jezik. Autobusi su spremni da ih prebace na drugu železničku stanicu, odakle ih put vodi dalje na zapad. Slična je situacija i na graničnim prelazima: dobrodošlica, dobra odragnizacija.
Nevladine humanitarne organizacije, kakva je Migration Aid, verske zajednice i grad Budimpešta čine sve da nesretnim ljudima prvi dani emigracije budu podnošljiviji. Organi Vlade nisu vidljivi, aktivisti i humanitaraca kažu da nisu ni potrebni. Od oko 200 hiljada izbeglica koji su stigli iz Ukrajine samo njih oko 4-5 odsto ostaje u Mađarskoj.
Mađarska ovih dana pokazuje sasvim drugo lice nego godinama unazad. Tačnije, od 2015. godine kada je na hiljade migranata iz Sirije, Avganista, Iraka stiglo u mađarski glavni grad. Vlada Viktora Orbana od tada je vodila žestoku antimigrantsku kampanju, čak zabranila kontrolisanim medijima da upotrebljavaju termin „izbeglice“, i tako dobila izbore 2018.
„Samoodbrana“ Putina
Sa druge strane velikih napora da se odgovori na humanitarnu krizu, kada se krećete među ljudima na pijaci, u kafani, kod frizera možete biti svedokom monologa ili dijaloga običnih ljudi koji izlažu „pravu istinu” o ratu u Ukrajini, o „samoodbrani” Putina, o „zverstvima” Ukrajinaca.
Otkud ova protivrečnost? Naravno sve potiče iz svih protivrečnosti mađarske vladajuće stranke Fidesa. Naime, suočen sa dugogodišnjim kritikama, pa i sankcijama, zadržavanje sredstava iz budžeta Evropske unije, premijer Viktor Orban se bio okrenuo istoku, pre svega ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, i, između ostalog, uzeo od Rusa kredit od 10 milijardi evra za dograđivanje nuklearke u Pakšu i još više vezao Mađarsku za rusku naftu i plin.
Nekoliko nedelja pre početka ruskog napada na Ukrajinu Orban je sedeo u Kremlju za već poznatim dugačkim stolom u društvu Putina. Na zajedničkoj konferenciji za medije nije ni grimasu napravio na oštre kritike ruskog predsednika na račun EU, čija je Mađarska članica. Kod kuće je pričao da je bio u mirotvornoj misiji.
Garant mira i stabilnosti
A onda grom iz vedra neba: njegov prijatelj je započeo rat. Nekoliko dana propagandna mašina premijera je bila zbunjena, a onda su našli novu formulu. Zbog pritiska EU i NATO Orban među poslednjima osuđuje napad na Ukrajinu i pretvara se da se svim silama bori protiv sankcija, ali na kraju pristaje na sve. To je značilo potpuni kolaps njegove politike okretanja prema istoku.
Ali šta da kaže svojim glasačima koji izlaze na izbore 3. Aprila? Primenjuje se već oprobana taktika, a izmišljena je nova propagandna formula: Viktor Orban je jedina garancija da se rat neće proširiti na Mađarsku.
Vladini propagandisti pokreću priču kako opozicija hoće da šalje oružje i vojnike u Ukrajinu. Ova tvrdnja nije ni jednom činjenicom potkrepljena.
Proruski mađarski mediji
Još važnije je, međutim, da mediji pod kontrolom vlade (znači 90 posto od svih medija) nastavljaju da šire proputinovsku propagandu kao da se ništa nije dogodilo. Ukrajinskog predsednika upoređuju sa Adolfom Hitlerom, što bi s obzirom na njegovo jevrejsko poreklo moglo biti komično, da nije tragično. Čuje se kako je CIA postavila ukrajinsku vladu, da su SAD praktično ruskog predsednika primorale da u samoodbrani napadne susednu zemlju.
Razni „analitičari” na državnim televizijama iznose teorije zavere, koje bi bile poslastice i za Russia Today.
Pa kada sve ovo od reči do reči ponovo čujete od „običnih„ ljudi na javnim mestima i to u Budimpešti ukojoj je opozcija najjača, onda samo nagađate kako sve to odzvanja širom zemlje.
Čitaje dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tema koja povezuje čitav program je korupcija i pitanja koja građane Srbije najviše zanimaju. Govoriće se o stanju u policiji, slobodi medija i o izbornim uslovima i njihovoj regulaciji
Trovački sud u Zagrebu objavio je da Dubravka Đedović Handanović „prestaje biti član društva“ Kulturistria
Evropskom sudu za ljudska prava obratilo se 47 građana, navodeći pod punim identitetom svoja iskustva sa „zvučnim topom“, dok je oko 200 ljudi dalo izjave u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da su studenti „preduzimali radnje kako bi realizovali simulaciju upotrebe ‘zvučnog topa’“ što bi dovelo do nemira i nasilne promene ustavnog uređenja. Da li je režim stavrno spreman da studente hapsi i optuži za to delo
„Ko se lača mati…“, rekla je svojevremeno Ana Brnabić. Sada se latila zvučnog topa i optužila studente da su hteli da ubiju Aleksandra Vučića i izazovu građanski rat. Njen izliv hinjene preneraženosti zvučao je nadrealno
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
