Potpukovnik Žandarmerije u penziji Nenad Samardžić, ratni nadimak „Magistar“ (a stvarno je magistar prava), prekaljeni je ratnik Posebnih jedinica policije sa Kosova 1998/1999. i potom sa juga Srbije 2000/2001. godine. Posle tog je bio instruktor u Žandarmeriji, a sada je „gastarbajter na baušteli“ u Holandiji. Bio je iznenađen u utorak kada su mu prijatelji iz Loznice javili da se njegova fotografija (u najboljem izdanju, u potpukovničkoj uniformi) pojavila na predizbornim plakatima SNS-a u rodnom mu gradu, gde se bio vratio da živi posle penzionisanja i postao politički aktivan, ali protiv vladajuće stranke.
Kao odbornik u Skupštini opštine Loznice u prethodnom sazivu Samardžić ne samo da je oštro kritikovao lokalnu vlast, nego je i dokumentovao svoje navode o razmerama kriminala i korupcije u Loznici. Posebno je prozivao predsednika opštine Vidoja Petrovića, koji je na toj funkciji već tri-četiri mandata, da „kako se promeni koja vlast, on pristupi toj stranci“. Petrović je završio Vojnu akademiju, država ga je školovala, poslan je tamo bio iz MUP-a, a kad se vratio postao je načelnik SUP-a Loznica. Kada je 1998. trebalo ići na Kosovo, naprasno je dao otkaz i posvetio se privatnom biznisu.
„A ja, brate, odoh tamo, ne znajući kad ću i da li ću da se vratim“, kaže „Magistar“, od čijih je izlaganja na sednicama SO strepela vlast, jer ih je direktno prenosila lokalna televizija i građani gledali, pa je stekao njihovo poštovanje i simpatije.
Upućivali su mu razni „izaslanici“ vlasti pretnje, na koje se nije obazirao, jer je dovoljno obučen da ih se ne plaši.
Ukaljana uniforma
Samardžić je digao ruke od politike i otišao u inostranstvo da radi.
A onda ga je dočekala vest da je na izbornom „flajeru“ SNS-a. Što je najgore, fotografija mu je „ukomponovana“ na letak sa prošlogodišnjih izbora sa sloganom „Aleksandar Vučić, za našu decu“ i uz popratni tekst: „Pravi borci uvek na pravoj strani istorije“. Nimalo slučajno to nije napravljeno, jer je on ugledan u Loznici, svi ga znaju i cene ga, pa će mnogi koji su čuli za njega da pomisle da je ušao u SNS i pokloniće mu poverenje.
Reagujući na to, Samardžić je na društvenim mrežama napisao: „Auuu, pa ovi SNS botovi su promašili i izborni slogan. Nije mi jasno šta su sa ovim hteli postići i poručiti, ali mi je jasno da mi se slika nikada nije našla na ružnijem, prljavijem i smrdljivijem mestu. Eto, ovu uniformu sam nosio 25 godina, i nisam na njoj ni fleku napravio, a oni je evo ukaljaše“.
U razgovoru sa autorom ovog teksta, dugogodišnjim poznanikom, Samardžić je rekao da su „flajeri“ izlepljeni po nekim zgradama kod autobuske stanice u Loznici, gde prolazi mnogo ljudi, koji će stvarno poverovati da on podržava SNS.
Kako sačuvati obraz i čast
Samardžić je u javnost bio istupio posle hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, zvanog „Velja nevolja“, kada je za „Vreme“ od 18. februara 2021. u tekstu Ko je dužio gospodina Nevolju javno progovorio o tome, da mu najteže u dugoj karijeri nisu pali ratovi koje je preživeo, ni mnoge teške i rizične situacije, nego to što je pred kraj karijere „bio svedok nastajanja i jačanja te kriminalne grupe, i to sve pod zaštitom režima SNS-a i njegovog predsednika“.
„Onog trenutka kad sam se našao u situaciji da na sportskim događajima treba da ‘štitim’ Acu Bubuljicu (Aca rošavi), Belivuka i ostale pripadnike navijačke grupe ‘Janjičari’ od suprotstavljene grupe ‘Alkatraz’ pod vođstvom Vavića i Kimija, rešio sam da na sopstveni zahtev odem u penziju i tako sačuvam obraz i čast“, objasnio je Samardžić, koji se penzionisao 2018. u 50. godini života.
Na društvenim mrežama je potom napisao: „Kao neko ko je svoj život posvetio borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma, imao sam potrebu da ovo svoje saznanje podelim sa vama. A vi sami procenite da li ćete da verujete meni, ili predsedniku dela Srbije“.
Slučaj Samardžića je indikativan kao primer šta sve SNS radi „na lokalu“, kako bi pridobila glasače. Onaj spisak od „2000 uglednih ličnosti“ koje javno podržavaju Vučića, od kojeg su se mnogi ogradili i rekli da to nisu potpisali, samo je vrh ledenog brega falsifikata – koliko je u unutrašnjosti slučaja poput „Magistrovog“, ko će znati. Njega su stavili na „flajer“ jer su znali da nije tu, nego u Holandiji, „pa ako prođe – prođe“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
