Kurti najavio zajedničku vojnu jedinicu sa Oružanim snagama Albanije

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je na sednici Glavnog odbora Samoopredeljenja da će stvoriti zajedničku vojnu jedinicu sa Oružanim snagama Republike Albanije.

On je izneo plan za jačanje kosovske vojske i međunarodnih partnerstava, dok je Kosovo već deveti mesec u dubokoj političko-ustavnoj krizi jer od parlamentarnih izbora 9. februara nisu formirani ni skupština ni vlada, piše KoSSev.

„Za našu vojsku u četiri godine sledećeg mandata izdvojićemo budžet od više od milijardu evra“, rekao je Kurti najavljujući razvoj vojne industrije i ubrzano regrutovanje novih kadeta, sa posebnim ciljem da u vojsci bude 1.000 žena.

Govoreći o spoljnoj politici i bezbednosti, naveo je da će Kosovo „udvostručiti mrežu vojnih atašea i povećati broj partnerskih država sa kojima potpisuje SOFA sporazume“ kao korake ka punopravnom članstvu u NATO-u.

„Dalje ćemo jačati strateške odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Nemačkom, Francuskom, Italijom, Turskom i svim zemljama članicama Evropske unije i NATO-a“, naveo je Kurti.

Dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a odnedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.

Kurti je naglasio da se Kosovo, predvođeno njegovom vladom, „uspešno nosilo“ sa „najvećim i najžešćim napadima srpskih struktura od proglašenja nezavisnosti“.

Kancelarija za KiM reaguje: „Pokušaj eskalacije sukoba“

Dan kasnije, reagovao je v. d. direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

„Vojni savez takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga i Oružanih snaga Albanije, čije formiranje najavljuje Aljbin Kurti, direktna je pretnja Srbiji i srpskom narodu, što je osovina politike prištinskog režima, koja svakim svojim potezom cilja Beograd i novi korak ka formiranju takozvane Velike Albanije“, naveo je Petković.

On je dodao da se „ove oružane formacije i zveckanje oružjem Prištine dešavaju pred očima kompletne međunarodne zajednice, koja nije reagovala ni na jedan vojni savez koji je Priština formirala sa Hrvatskom i Albanijom, članicama NATO, sa ciljem destabilizacije prilika na terenu i stvaranja od regiona Zapadnog Balkana novog bureta baruta“.

Petković je kritikovao Kurtijeve poteze kao pokušaj eskalacije sukoba.

„Očigledno je Kurtiju sve dozvoljeno, pa i da u vreme najvećih svetskih izazova, kada treba da se očuva mir, Priština preti sukobima stvarajući saveze koji ne idu u pravcu smirivanja tenzija, već eskalacije prilika na terenu.“

Dodao je da prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, jedina vojna formacija na Kosovu i Metohiji jeste KFOR, te da svaki vojni savet i militarizacija „takozvanih KBS jesu kršenje ovog dokumenta i pokušaj stvaranja nove UČK, čije je delovanje zabranjeno“.

Na kraju, Petković je poručio da će Beograd ostati dosledan miru i zaštiti srpskog naroda, insistirajući na poštovanju Rezolucije 1244 SB UN.

Proces transformacije KBS

KBS je proces transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku započela 2018. godine usvajanjem tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS-a, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u Ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS-a u Oružane snage Kosova.

Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu Ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Tada su naveli da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.

KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da svaki ulazak pripadnika KBS-a na Sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.

Izvor: KoSSev