Foto: AP
Pred 2200 zvanica iz celog sveta krunisan je britanski kralj Čarls Treći. Mediji javljaju da je ovo krunisanje trajalo kraće nego krunisanje pokojne kraljice Elizabete, što tumače kao najavu modernije monarhije
Kralj Čarls Treći danas je postao sedmi britanski monarh koji je poneo zlatnu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je sedeo na prestolu iz 14. veka. Ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji u Londonu prisustvovalo je oko 2.200 ljudi, uključujući članove kraljevske porodice, javne ličnosti, verske vođe i šefove država, navodi Bi-Bi-Si.
Ceremonija je bila znatno kraća u odnosu na ceremoniju krunisanja pokojne kraljice Elizabete Druge, pre 70 godina, što mediji tumače kao najavu modernije monarhije.
Čarls Treći je 40. monarh koji je krunisan na tom mestu od 1066. godine. Tokom ceremonije obećao je da će poštovati zakon dok bude vladao i da će „negovati okruženje u kojem ljudi svih vera mogu slobodno da žive“.
U jednom od najsvetijih trenutaka obreda on je pomazan iza paravana, sedeći u košulji. Arhiepiskop sipa posebno ulje iz zlatne ampule u obliku orla na krunsku kašiku pre pomazanja kralja crtanjem krsta na glavi, prsima i rukama.
Ulje se proizvodi od maslina ubranih na Maslinskoj gori u Jerusalimu i osvećeno je posebnom ceremonijom u bazilici Svetog Groba.
Hiljade ljudi je posmatralo povorku koja se kretala od Bakingamske palate do Vestiminsterske opatije, i u kojoj je učestvovalo više od 1.000 članova oružanih snaga.
Ceremonija je bila propraćena muzikom koju je odabrao kralj, to su 12 naručenih novih kompozicija među kojima je bila i grčka pravoslavna muzika u znak sećanja na Čarlsovog oca, princa Filipa.
Velika Britanije je, prema navodima na internet stranici kraljevske porodice, jedina evropska zemlja koja na krunisanjima i dalje koristi regalije – simbole kraljevskog statusa kao što su kruna, kugla i skiptar. Kralju Čarlsu je uručena suverenova kugla, suverenov skiptar sa krstom i suverenov skiptar sa golubicom.
Foto: APPosle kralja Čarlsa, krunisana je i njegova supruga Kamila.
Ranije danas u blizini Trafalgar skvera uhapšena je nekolicina ljudi, među kojima i vođe antimonarhijske grupe Republika.
S.Ć./Fonet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Odluka prosvetnih sindikata da stupe u štrajk u znak solidarnosti sa učenicima dodatno je osnažila proteste u Srbiji, a pobunjeni studenti dobijaju podršku sa svih strana, od akademske zajednice do umetničkog sveta, ocenjuje britanski list
„Skup na Slaviji bio je u rangu, ako ne i masovniji od skupa 5. Oktobra. To je uplašilo našu vlast. Vučić se plaši da bi prelazna Vlada ispunila svoju misiju - organizovanje izbora pod normalnim uslovima”, kaže za “Vreme” politikolog Cvijetin Milivojević
Satelitska internet mreža Starlink, koju je razvio američki milijarder Ilon Mask, od sada je dostupna na Kosovu. Prema nezvaničnim najavama, Srbija bi Starlink trebala da doboje sledeće godine
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U Johanesburgu je pokrenuta peticija kako bi se dijamant „Velika zvezda Afrike“ koji krasi britanski kraljevski skiptar vratio u svoju postojbinu. Jedan od organizatora peticije je rekao da afrički narod počinje da shvata da dekolonizacija ne znači samo davanje ljudima određenih sloboda, već i vraćanje onoga što nam je oduzeto
