Foto: AP
Pred 2200 zvanica iz celog sveta krunisan je britanski kralj Čarls Treći. Mediji javljaju da je ovo krunisanje trajalo kraće nego krunisanje pokojne kraljice Elizabete, što tumače kao najavu modernije monarhije
Kralj Čarls Treći danas je postao sedmi britanski monarh koji je poneo zlatnu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je sedeo na prestolu iz 14. veka. Ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji u Londonu prisustvovalo je oko 2.200 ljudi, uključujući članove kraljevske porodice, javne ličnosti, verske vođe i šefove država, navodi Bi-Bi-Si.
Ceremonija je bila znatno kraća u odnosu na ceremoniju krunisanja pokojne kraljice Elizabete Druge, pre 70 godina, što mediji tumače kao najavu modernije monarhije.
Čarls Treći je 40. monarh koji je krunisan na tom mestu od 1066. godine. Tokom ceremonije obećao je da će poštovati zakon dok bude vladao i da će „negovati okruženje u kojem ljudi svih vera mogu slobodno da žive“.
U jednom od najsvetijih trenutaka obreda on je pomazan iza paravana, sedeći u košulji. Arhiepiskop sipa posebno ulje iz zlatne ampule u obliku orla na krunsku kašiku pre pomazanja kralja crtanjem krsta na glavi, prsima i rukama.
Ulje se proizvodi od maslina ubranih na Maslinskoj gori u Jerusalimu i osvećeno je posebnom ceremonijom u bazilici Svetog Groba.
Hiljade ljudi je posmatralo povorku koja se kretala od Bakingamske palate do Vestiminsterske opatije, i u kojoj je učestvovalo više od 1.000 članova oružanih snaga.
Ceremonija je bila propraćena muzikom koju je odabrao kralj, to su 12 naručenih novih kompozicija među kojima je bila i grčka pravoslavna muzika u znak sećanja na Čarlsovog oca, princa Filipa.
Velika Britanije je, prema navodima na internet stranici kraljevske porodice, jedina evropska zemlja koja na krunisanjima i dalje koristi regalije – simbole kraljevskog statusa kao što su kruna, kugla i skiptar. Kralju Čarlsu je uručena suverenova kugla, suverenov skiptar sa krstom i suverenov skiptar sa golubicom.
Foto: APPosle kralja Čarlsa, krunisana je i njegova supruga Kamila.
Ranije danas u blizini Trafalgar skvera uhapšena je nekolicina ljudi, među kojima i vođe antimonarhijske grupe Republika.
S.Ć./Fonet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
„Možete svašta da mi zamerite, milion grešaka, možete da me mrzite ili volite, ali ne možete da lažete da nisam bio vredan, marljiv i da nisam radio”, kaže Vučić za sebe
Posle višemesečnih protesta i političke krize, Aleksandar Vučić se prvi put vratio u Novi Sad. Bez najave i bez javnog programa, pojeo je sendvič, popio vino i otvorio sajam
Kandidat Milorada Dodika, Siniša Karan, novi je predsednik Republike Srpske, nakon što je pobedio na ponovljenim prevremenim izborima
Održan skup beogradskog Medicinskog fakulteta na kome je zahtevano da Viši sud omogući povratak na radno mesto sekretaru tog fakulteta Mariji Radovanović
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U Johanesburgu je pokrenuta peticija kako bi se dijamant „Velika zvezda Afrike“ koji krasi britanski kraljevski skiptar vratio u svoju postojbinu. Jedan od organizatora peticije je rekao da afrički narod počinje da shvata da dekolonizacija ne znači samo davanje ljudima određenih sloboda, već i vraćanje onoga što nam je oduzeto
