Foto: AP
Pred 2200 zvanica iz celog sveta krunisan je britanski kralj Čarls Treći. Mediji javljaju da je ovo krunisanje trajalo kraće nego krunisanje pokojne kraljice Elizabete, što tumače kao najavu modernije monarhije
Kralj Čarls Treći danas je postao sedmi britanski monarh koji je poneo zlatnu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je sedeo na prestolu iz 14. veka. Ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji u Londonu prisustvovalo je oko 2.200 ljudi, uključujući članove kraljevske porodice, javne ličnosti, verske vođe i šefove država, navodi Bi-Bi-Si.
Ceremonija je bila znatno kraća u odnosu na ceremoniju krunisanja pokojne kraljice Elizabete Druge, pre 70 godina, što mediji tumače kao najavu modernije monarhije.
Čarls Treći je 40. monarh koji je krunisan na tom mestu od 1066. godine. Tokom ceremonije obećao je da će poštovati zakon dok bude vladao i da će „negovati okruženje u kojem ljudi svih vera mogu slobodno da žive“.
U jednom od najsvetijih trenutaka obreda on je pomazan iza paravana, sedeći u košulji. Arhiepiskop sipa posebno ulje iz zlatne ampule u obliku orla na krunsku kašiku pre pomazanja kralja crtanjem krsta na glavi, prsima i rukama.
Ulje se proizvodi od maslina ubranih na Maslinskoj gori u Jerusalimu i osvećeno je posebnom ceremonijom u bazilici Svetog Groba.
Hiljade ljudi je posmatralo povorku koja se kretala od Bakingamske palate do Vestiminsterske opatije, i u kojoj je učestvovalo više od 1.000 članova oružanih snaga.
Ceremonija je bila propraćena muzikom koju je odabrao kralj, to su 12 naručenih novih kompozicija među kojima je bila i grčka pravoslavna muzika u znak sećanja na Čarlsovog oca, princa Filipa.
Velika Britanije je, prema navodima na internet stranici kraljevske porodice, jedina evropska zemlja koja na krunisanjima i dalje koristi regalije – simbole kraljevskog statusa kao što su kruna, kugla i skiptar. Kralju Čarlsu je uručena suverenova kugla, suverenov skiptar sa krstom i suverenov skiptar sa golubicom.
Foto: APPosle kralja Čarlsa, krunisana je i njegova supruga Kamila.
Ranije danas u blizini Trafalgar skvera uhapšena je nekolicina ljudi, među kojima i vođe antimonarhijske grupe Republika.
S.Ć./Fonet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Pod nazivom „Vostani Serbije“, studenti okupljeni oko pokreta „Studentski ustanak“ najavili su proteste u čak 32 grada širom Srbije. Cilj im je, kako navode, da pokažu kako politička borba nije vezana samo za Beograd, već da se nezadovoljstvo i otpor prema sistemskim nepravdama osećaju i u manjim sredinama. U Požarevcu održava veliki studentski protest „PO spas za sve nas". Kako je najavljeno, protest će trajati 13 časova
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Studenti su predstavili program sa kojim žele da izađu pred građane. Uz listu od 18 konkretnih zahteva, objavili su i kriterijume za kandidate, kojima se jasno distanciraju od postojećih političkih stranaka
„Studenti koji žele da uče“ odlučiće da li će početi najavljeni štrajk glađu tek nako sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U Johanesburgu je pokrenuta peticija kako bi se dijamant „Velika zvezda Afrike“ koji krasi britanski kraljevski skiptar vratio u svoju postojbinu. Jedan od organizatora peticije je rekao da afrički narod počinje da shvata da dekolonizacija ne znači samo davanje ljudima određenih sloboda, već i vraćanje onoga što nam je oduzeto
