Foto: AP
Pred 2200 zvanica iz celog sveta krunisan je britanski kralj Čarls Treći. Mediji javljaju da je ovo krunisanje trajalo kraće nego krunisanje pokojne kraljice Elizabete, što tumače kao najavu modernije monarhije
Kralj Čarls Treći danas je postao sedmi britanski monarh koji je poneo zlatnu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je sedeo na prestolu iz 14. veka. Ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji u Londonu prisustvovalo je oko 2.200 ljudi, uključujući članove kraljevske porodice, javne ličnosti, verske vođe i šefove država, navodi Bi-Bi-Si.
Ceremonija je bila znatno kraća u odnosu na ceremoniju krunisanja pokojne kraljice Elizabete Druge, pre 70 godina, što mediji tumače kao najavu modernije monarhije.
Čarls Treći je 40. monarh koji je krunisan na tom mestu od 1066. godine. Tokom ceremonije obećao je da će poštovati zakon dok bude vladao i da će „negovati okruženje u kojem ljudi svih vera mogu slobodno da žive“.
U jednom od najsvetijih trenutaka obreda on je pomazan iza paravana, sedeći u košulji. Arhiepiskop sipa posebno ulje iz zlatne ampule u obliku orla na krunsku kašiku pre pomazanja kralja crtanjem krsta na glavi, prsima i rukama.
Ulje se proizvodi od maslina ubranih na Maslinskoj gori u Jerusalimu i osvećeno je posebnom ceremonijom u bazilici Svetog Groba.
Hiljade ljudi je posmatralo povorku koja se kretala od Bakingamske palate do Vestiminsterske opatije, i u kojoj je učestvovalo više od 1.000 članova oružanih snaga.
Ceremonija je bila propraćena muzikom koju je odabrao kralj, to su 12 naručenih novih kompozicija među kojima je bila i grčka pravoslavna muzika u znak sećanja na Čarlsovog oca, princa Filipa.
Velika Britanije je, prema navodima na internet stranici kraljevske porodice, jedina evropska zemlja koja na krunisanjima i dalje koristi regalije – simbole kraljevskog statusa kao što su kruna, kugla i skiptar. Kralju Čarlsu je uručena suverenova kugla, suverenov skiptar sa krstom i suverenov skiptar sa golubicom.
Foto: APPosle kralja Čarlsa, krunisana je i njegova supruga Kamila.
Ranije danas u blizini Trafalgar skvera uhapšena je nekolicina ljudi, među kojima i vođe antimonarhijske grupe Republika.
S.Ć./Fonet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dva scenarija postoje za kadriranje vlasti u izboru direktora Javnog servisa. Prvi je da će Bujoševič ipak ostati još malo da vodi RTS, a drugi da je režim pronašao novog kandidata
U narednim danima Zaječar bi trebalo da dobije provremenu gradsku vlast. Šta to znači i šta dalje?
Bez ikakvog obrazloženja predsednik Vučić odlučio je da Srbija neće ići na samit EU-Zapadni Balkan. Iz EU poručuju da žale zbog takve odluke
Pravo glasa na Kosovu ima 2.076.290 birača, a od tog broja, prema poslednjim podacima, 1.999.205 birača registrovano je da glasa unutar Kosova, a nešto više od 77.000 građana registrovalo se za glasanje iz inostranstva
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije baš najbolje prihvatio vest da su Amerikanci odustali od Generalštaba. Nije nervozu mogao da sakrije na gostovanju na RTS-u, ali ni na konferenciji za medije
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U Johanesburgu je pokrenuta peticija kako bi se dijamant „Velika zvezda Afrike“ koji krasi britanski kraljevski skiptar vratio u svoju postojbinu. Jedan od organizatora peticije je rekao da afrički narod počinje da shvata da dekolonizacija ne znači samo davanje ljudima određenih sloboda, već i vraćanje onoga što nam je oduzeto
