Ostavka visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita deo je dogovora između Milorada Dodika i SAD, kaže za „Vreme“ novinarka i politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu (BiH) Kristijan Šmit podneo je ostavku na tu funkciju, jer je na to bio primoran dogovorom koji je prošle godine Milorad Dodik postigao sa američkom administracijom, objašnjava za „Vreme“ novinarka i politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
„Dodik je u ponedeljak priznao da je taj sporazum podrazumevao da on odstupi sa funkcije, ali i da vioki predstavnik Kristijan Šmit mora da podnese ostavku i napusti Bosnu i Hercegovinu. Šmit je tako primoran da odstupi, jer bi u suprotnom, prema nepotvrđenim informacijama, bio stavljen na američku ‘crnu listu’“, kaže Topić.
Navodi da je Dodik to izjavio nakon što je Šmit saopštio da napušta BiH i objašnjava:
„U pitanju je, dakle, deo dogovora sa američkom administracijom, koja je vršila pritisak na Šmita. Iako je govorio da će u BiH kao visoki predstavnik ostati do kraja ove godine, kada stiče uslove za penziju, ipak se sada očekuje da u utorak (12. maj) na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) saopšti da se povlači. Međutim, Šmit je rekao i da će ostati u BiH do imenovanja novog visokog predstavnika“, kaže Topić.
Ocenjuje da će Dodik Šmitovo povlačenje definitivno promovisati kao svoj uspeh i da će to iskoristiti u kampanji, dokazujući kako ga je „pobedio“.
„Iako je to urađeno uz snažnu podršku Trampove administracije, Dodik će to sasvim sigurno prikazati kao svoj trijumf. Pomenuta sednica SBUN u utorak biće zanimljiva, jer će Dodik posredstvom Rusije pokušati da poništi odluke koje je doneo Šmit, što je nemoguće, jer SBUN ne može da poništi te odluke, pošto je za njihovo sporovođenje zadužen Savet za sprovođenje mira. Šmit je upravo tom savetu podneo ostavku“, navodi Topić.
Pored toga, ocenjuje da se očekuje da će Velika Britanija i Francuska u SBUN uložiti veto na takav eventualni zahtev Rusije i da se odluke koje je doneo Šmit mogu suspendovati samo menjanjem zakona BiH u parlementu.
S obzirom na to da su SAD uticale na odlazak Šmita, ali i na nedavno izuzetno naglašeno otopljavanje odnosa između Dodika i Bele kuće, odnosno između Dodika i Donalda Trampa, Topić ocenjuje da će Šmitov naslednik biti mnogo više po meri SAD.
„Očekujem da novi visoki predstavnik ni u kom slučaju neće imati ovlašćenja za donošenje odluka kakve je imao Šmit, koji je intervenisao kada su donošeni zakoni. Uloga novog visokog predstavnika će se svesti na ono što smo imali u vreme Valentina Incka, odnosno da visoki predstavnik figurira, ali da nema neka stvarna ovlašćenja, da bude ‘tigar od papira’. Novi visoki predstavnik će imati, da tako kažem, blagoslov Amerikanaca“, zaključuje Topić.
Milorad Dodik formalno je razvlašćen zato što je osuđen pred Sudom Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja Šmitovih odluka. Prethodno je 2023. potpisao zakone kojima je RS pokušala da ignoriše odluke Ustavnog suda BiH i visokog predstavnika.
Šmit je te zakone suspendovao koristeći ovlašćenja koja visoki predstavnik ima još od Dejtonskog sporazuma. Dodik je ipak nastavio sa sprovođenjem tih odluka, zbog čega je optužen za neizvršavanje odluka visokog predstavnika.
Dodik je prvostepeno osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja u februaru 2025. godine, a kasnije je ta presuda i potvrđena. Centralna izborna komisija BiH mu je potom ukinula mandat predsednika RS.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Eutanazirano je 28.380 svinja, što predstavlja ogromnu štetu za ekonomiju, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i najavio da će od ponedeljka nacionalni Nacionalni krizni štab, kao i lokalni štabovi, zasedati svakodnevno
Pred odbornicima Skupštine Beograda uskoro će se naći predlog javno-privatnog partnerstva za bezbednost vredan 696 miliona evra za narednih deset godina. Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović tvrdi da za takav model ne postoji odgovarajući zakonski osnov
Tri novinara su napadnuta na protestu u Pirotu kojim je trebalo da počne ovogodišnji Prajd karavan. Policija javila organizatorima da ne može da obezbeđuje skup
Predsednik Srbije poručio da trud na evropskom putu nije uzaludan uprkos blokadi klastera
Srbija i SAD dogovorili su okviru strateškog dijaloga jačanje partnerstva i saradnje u cilju promocije mira, bezbednosti i prosperiteta
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
