Foto: Tanjug
Savo Manojlović i aktivisti „Kreni-promeni“ predali su zahtev da se na RTS organizuje javna debata povodom predloga zakona o zabrani rudarenja litijuma i bora, zato što je to javni interes. Aleksandar Vučić u poslednje vreme govori o litijumu kao o propuštenoj šansi da Srbija postane bogata država
Aktivisti inicijative „Kreni-promeni“ predali su danas glavnom i odgovornom uredniku Informativnog programa Radio-televizije Srbije (RTS) Nenadu Lj. Stefanoviću zahtev da se na RTS organizuje javna debata povodom predloga zakona o zabrani rudarenja litijuma i bora.
Ovaj zahtev je svojim potpisima podržalo više od 38.000 građana.
Manojlović je podsetio da javni servis ima obavezu da izveštava o onome što je od interesa za javnost. S obzirom da su tokom predizborne kampanje predstavnici lista koje su sakupile 10.000 potpisa imale debatne emisije na RTS, Manojlović smatra da bi iste debatne emisije trebalo uvesti i za narodnu inicijativu koja je sakupila 38.000 potpisa.
Precizirao je da bi debata trebalo da bude organizovana „sa drugom stranom“, odnosno multinacionalnim kompanijama. Umesto njih su se na RTS do sada često pojavljivali predstavnici Vlade koji bi, smatra Manojlović, trebalo da zastupaju interese građana, a ne interese kompanije „Rio Tinto“.
Ukidanjem prostornog plana vlast je „oterala“ kompaniju „Rio Tinto“ iz Srbije, ali se nakon izbora „narativ polako menja“, rekla je aktivistkinja inicijative „Kreni-promeni“ Marina Pavlić. Dodala je da je ono što se moglo videti samo u Jadru može sada videti širom Srbije.
„Ako je naše pravo da znamo sve, kao što RTS tvrdi, naše je pravo i da znamo ovu stranu priče, i zato zahtevamo od RTS da izveštava o svemu ovome“, rekla je Pavlić.
Poloviunom jula, predsednik Aleksandar Vučić je gostujući na TV Pink rekao sledeće:
„Suočavamo se sa mnogo grešaka, ja sam kriv za jednu i to sebi ne mogu da oprostim – litijum, ja sam kriv za tu grešku, kao što sam pomalo zaslužan i za to što imamo najviše zlata, što su nam najveće devizne rezerve, ali sam kriv što sam prihvatio pod pritiscima i mojih saboraca i drugih da odustanemo od litijuma“, naveo je predsednik.
Od tada, on često pominje litijum kao resurs zbog kog je Srbija mogla da bude bogata država. Na primer, na sednici Parlamenta posvećenoj pregovorima sa Prištinom, opet je ponovio j da su on i Vlada napravili najveću grešku po budućnost zapadne Srbije, zato što su poklekli pred nekim zahtevima, u vezi sa litijumom.
U poslednje vreme predsednik Vučić nije zadovoljan izveštavanjem RTS-a, što je i javno rekao nedavno pred premijerom Mađarske Viktorom Orbanom. Zato nije nemoguće da će RTS voditi računa kako će odgovoriti na ovaj zahtev Save Manojlovića.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti akcijom „Buna park“ prikupljaju sredstva za vanredne izbore, a građani su na protestu ispred zgrade RIK-a. Za to vreme iz Pionirskog parka se ore četničke pesme
Studenti u blokadi ETF-a deliće pamflet po zborovima građana u Srbiji za sve „koji slušaju a ne vide, gledaju a ne čuju", ujedno pozivajući na protest 28. juna
U Beogradu je prvi protest počeo ispred Pravnog fakulteta, a drugi je najavljen za 18.30 ispred zgrade RIK-a zato što „Cirkus mora da stane“, istovremeno kad i „Priprema za Vidovdan“ u Sremskim Karlovcima
Po receptu pred svaki veliki protest koji su organizovali studenti, režimski mediji i njihovi gosti pred Vidovdan pokrenuli su novu akciju zastrašivanja građana
Predsednik Srbije predlaže izmene Ustava koje bi zaštitile građane od prinudnog iseljenja iz sopstvenog doma tokom izvršnih postupaka
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
