Od Užica, preko Čačka do Kragujevca, nameće se pitanje: koliko je zaista velika podrška Aleksandru Vučiću kada iz jednačine izbacimo partijsku organizaciju, režimske medije, estradu i zatvorene hale?
Vučić u petak u Kragujevac dolazi kao kandidat Ujedinjene Srbije, tj. SNS-a, za premijera, ali i kao političar koji, uprkos odlasku sa predsedničke funkcije, nastoji da zadrži centralno mesto u političkom životu Srbije. Promenila se njegova funkcija, promenio se naziv liste, ali ne i osnovni princip: gde god se pojavi Vučić, mora da se pojavi i „čitava Srbija“, ili bar njen deo koji može da se organizuje, preveze i smesti u odgovarajući prostor.
Za skup u hali „Jezero“ u petak, 9. oktobra, najavljeni su muzički program, poznate pevačice i obraćanja Tomislava Nikolića i Vučića. Siniša Mali pozvao je građane da podrže Vučića kao budućeg premijera, dok je Miloš Vučević najavio demonstraciju nacionalnog jedinstva.
Politika, estrada i patriotska simbolika – kompletan politički spektakl je tu, ali ostaje pitanje koliko u njemu ima spontanog građanskog okupljanja, a koliko organizovane partijske produkcije na račun države.
Hala kao politički instrument
Hala „Jezero“ prima maksimalno 4-5.000 ljudi, bez sedenja. To nije zanemarljivo, ali nije ni dokaz političke dominacije u gradu veličine Kragujevca.
U zatvorenom prostoru kadar se lakše kontroliše, jer su tribine popunjene, a zastave, muzika i televizijski snimci stvaraju utisak masovnosti. Na ulici je drugačije, jer je grad je veći od bine, a građani ne moraju da budu tamo gde ih organizatori očekuju.
Zato je važno pitanje zašto se Vučićevi nastupi u gradovima vezuju za hale, umesto za otvorene skupove na kojima bi se podrška videla bez scenografskih pomagala. To ne dokazuje da se Vučić doslovno „plaši ulice“, kako to vole da kažu i čime ga provociraju njegovi politički protivnici, ali otvara mogućnost da je zatvoreni prostor sigurnija opcija za režim koji se klati, a želi da demonstrira snagu uz što manji rizik od neprijatnih slika.
Užice, prema utisku koji je ostao nakon skupa, nije prošlo sasvim onako kako je naprednjački vrh želeo. U Čačak Vučić nije ni otišao, a SNS je mitingašio na rezervnom položaj ana Ljubiću.
Građanin koji nikada ne dolazi sam
Pojavljivanje Tomislava Nikolića u Kragujevcu podseća na zajedničke početke naprednjačkog projekta i presvlačenje iz radikalskog šinjela u „napredna“ odela. Uz njega dolaze estradne zvezde, patriotska ikonografija i najave iznenađenja.
U toj konstrukciji građanin Vučić zauzima posebno mesto: njegovo ime toliko dominira da se čitava izborna lista identifikuje s njim, dok partija, program i funkcioneri ostaju u drugom planu. Čak se i pozivi na jedinstvo Srbije pretvaraju isključivo u pozive da se podrži jedan čovek – građanin Vučić.
Te okolnosti same po sebi ne dokazuju njegov strah od građana (svih građana, ne onih probranih po partijskoj liniji), ali u kampanji koja bi trebalo da demonstrira snagu one postaju veoma politički relevantne.
Uostalom, ako je podrška toliko čvrsta, zašto je toliko važno gde se skup održava, koliko ljudi može da stane u halu i kakvu će sliku širiti režimski mediji?
Ni otvoreni skupovi nije merilo za izbore, kao što ni broj ljudi na trgu ne može da zameni glasanje. Ipak, političar koji se predstavlja kao izraz volje većine trebalo bi da bude spreman da tu većinu demonstrira i izvan zatvorenog ili ograđenog prostora.
Zato, kao što građanin Vučić ima pravo da traži podršku, tako i javnost ima pravo da pita koliko je ta podrška zaista njegova, a koliko proizvod mašinerije koja radi za njega.
Ostaje da se vidi hoće li Vučić do kraja predizborne kampanje izaći pred građane i tamo gde ne može unapred da kontroliše sliku koju će poslati u javnost.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
