Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Za 10 godina broj učenika u srpskim školama na Kosovu smanjen je za 40 odsto, a samo u poslednje dve za oko 1.000 đaka
Prema zvaničnim podacima u poslednjih 10 godina broj učenika u srpskim školama na Kosovu smanjen za 40 odsto, izjavio je Miodrag Marinković, direktor Centar za afirmativne društvene akcije.
Prema njegovim rečima, osnovne i srednje škole na Kosovu koje rade u sistemu Republike Srbije 2021. godine je pohađalo 15.500 učenika, dok ove godine škole pohađa 14.600 đaka.
Centar za afirmativne društvene akcije sproveo je izstraživanje “Interesi Srba na Kosovu u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine”, a rezultati su pokazali da su glavni problemi Srba na Kosovu odlazak mladih ljudi, nezaposlenost, korupcija, nepotizam i diskriminacija.
„Tu je u pitanju čitava grupa faktora koji utiču na to – nestabilnosti na severu su svakako uzele svoj danak u odluci ljudi da li da ostanu ili da odu. Taj kontinuirani etnički konflikt je bio još jedan od stvari. Međutim, ono što smo utvrdili je da je i kvalitet obrazovanja jedna od stvari zbog koje ljudi sve više odlaze odavde“, rekao je Marinković.
Jedan od autora istraživanja, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, navodi da rezultati istraživanja jasno pokazuju zahteve Srba kad je u pitanju odnos Beograda i Prištine prema njima:
„Oni znaju šta žele, prvo jeste da se očuva njihov identitet, pravo na upotrebu jezika, pravo na uživanje u kulturnoj baštini i svojoj posebnosti i postojanje autonomnih institucija. Drugi zahtev je da se održi veza sa Beogradom pogotovo u sferi zdravstvenog, obrazovnog sistema i socijalne zaštite, jer smatraju da je to preduslov za bilo kakvu ideju dugoročnog opstanka Srba na Kosovu. Prema tome, to su zahtevi koji moraju biti na stolu u procesu dijaloga“.
Istraživanje pokazuje da Srbima na Kosovu Zajednica srpskih opština nije prioritet. Ovaj podatak ne iznenađuje autore istraživanja.
„Ne iznenađuje zato što se ne zna zapravo kako će izgledati ta ZSO i kada čuju poruke iz Beograda i Prištine, zatim i stručnjaka koji se bave tom temom od ideje o nekakvoj Republici Srpskoj na Kosovu, do toga da je to nevladina organizacija, ja razumem jednu potpunu konfuziju i naravno da onda postoji rezerva kako će zaista na kraju izgledati Zajednica srpskih opština“, rekao je Surlić.
B.G./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
