Svega deset minuta pre ponoći, do isteka ustavnog roka, počelo je glasanje za izbor kosovske predsednice. A, onda je dvadesetak minuta nakon ponoći izabrana Justina Široka Pulja, ekonomistkinja i predsednica Akademije nauka i umetnosti Kosova. Time je okončana gotovo dvogodišnja institucionalna kriza.
Ostala je dilema da li je probijen ustavni rok za izbor kosovske predsednice i da li je institucionalna kriza uopšte okončana?
Enver Hasani, nekadašnji predsednik Ustavnog suda, ocenio je da je izbor Široke Pulje u skladu sa Ustavom jer da je ključno što je proces glasanja započeo u roku, pišu mediji.
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, za „Vreme“ kaže da bez obzira na nedoumicu oko formalnog ispunjavanja uslova i poštovanju rokova, nije realno očekivati da će Ustavni sud poništiti odluku o izboru predsednika i raspitati nove izbore.
„Izborom Justine Široke Pulje za predsednicu Republike Kosovo okončana je kriza formiranja institucija i izbegnuti su novi parlamentarni izbori. Na kraju je postignut sporazum između Pokreta samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova (PDK), sa namerom da se donese zakon kojim bi se uticalo na rad Specijalizovanih veća“, ukazuje Mijačić.
Smatra, međutim, da se činom izbora Široke Pulje neće rešiti politička kriza na Kosovu jer su tačke neslaganja između političkih i društvenih aktera samo dobile drugačiju formu.
„U mnogome zavisi kako će odigrati međunarodni faktor, to jest Evropska unija, naročito kada je u pitanju pritisak na Specijalizovana veća“, objašnjava Mijačić.
Izmena Zakona o Specijalizovanim većima
Pod pritiskom PDK i Albanaca koji su protestovali ispred Skupštine Kosova, ali i Kurtijevih ucena, izglasana je izmena Zakona o Specijalizovanim većima.
Zahtev za izmenu zakona usledio je nakon prvostepene presude u Hagu gde su bivši lideri OVK osuđeni za ratni zločin. Takvu odluku albanska javnost na Kosovu ne prihvata. Usledili su brojni protesti praćeni i nemiri. Kosovska policija upotrebila je suzavac i vodene topove, a više demonstranata i policajaca bilo je povređeno.
Kako je zakon usvojen, tako je usledilo i glasanje za predsednika, te okončanje institucionalne krize.
A, nakon izmena Zakona, portparol Specijalizovanih veća Kosova, Majkl Dojl, za Kohu je naveo da nisu konsultovani o izmenama zakona, te da za sada nemaju nikakav komentar.
Od kada kriza traje?
Redovni parlamentarni izbori na Kosovu održani su 9. februara 2025. godine. Nakon toga Skupština mesecima nije konstituisana.
Usledili su bezuspešni pregovori o formiranju Vlade, pa su u decembru održani vanredni parlamentarni izbori.
Na tim izborima Pokret Samoopredeljenje ostvario je istorijski uspeh. Ponovo je konstituisana Skupština, ovog puta je formirana i Vlada. Međutim, pošto je tadašnjoj predsednici Kosova Vjosi Osmani istekao mandat trebalo je izabrati novu predsednicu.
Ponovo došlo do beskonačnih, bezuspešnih pregovora i prepucavanja, pa su novi vanredni parlamentarni izbori održani u junu.
U noći između utorka i srede (6. na 7. oktobar) okončana je konačno institucionalna kriza u poslednjim minutima izborom Justine Široke Pulje.
Šta dalje čeka Kosovo?
Mijačić kaže da je najveći izazov ispunjavanje uslova za povlačenje sredstava iz Plana rasta Evropske unije.
„Usled institucionale krize, od raspoloživih 882 miliona evra Kosovo je uspelo da poviče samo 61.8 miliona evra, što su sredstva predfinansiranja“, ukazuje naš sagovornik.
I zaključuje: „Kosovo ima problema i sa fiskalnom stabilnošću, tu su i izazovi Kurtijevih pokušaja centralizacije i smanjenja nadležnosti lokalnih samouprava, a svakako će biti i političkih izazova i međunarodnih pritisaka vezanih za presude Specijalizovanih veća. Naravno, tu je i pitanje odnosa Vlade Kosova prema srpskoj zajednici“.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
