Kompleksnost u Beogradu

Nije nimalo neobično da beogradska publika posećuje festivale nauke i popularne tribine inspirisane naukom, ali predavanja su ipak rezervisana za najtvrđe ljubitelje nauke. Posetilac popularnih predavanja ne mora imati posebno predznanje i uobičajeno ih može slušati u salama Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ili takođe, u Zadužbini Ilije M. Kolarca. No, to je ona vrsta sporta u izumiranju poput renesansne muzike, slušanja CD-ova ili kakvih drugih starih zanata.

U prošlosti su predavanja koje su naučnici „davali“ za širu, često zapanjenu publiku bila osnovni oblik komunikacije nauke i to vrlo popularan – na vrhuncu industrijske revolucije predavanja u Kraljevskoj instituciji u ulici Albemarl bila su tako posećena, a ulica bila toliko zakrčena kočijama da su vlasti Londona po prvi put u istoriji uvele jednosmerni saobraćaj kako bi se smanjile gužve. Kod nas su predavanja tradicionalno okupljala velike grupe ljubitelja u SANU i Kolarcu, gde su se uživo mogli čuti svi naši naučni velikani.

Jednosmerne ulice su danas svuda oko nas, ali publika je na festivalima i tribinama, dok na predavanjima više nema gužvi, mada se tu, jednako kao u prošlosti, mogu čuti neočekivane ideje i sveža razmišljanja koja stižu sa samog fronta nauke.  Jedna od takvih tema je kompleksnost. O ovoj vrućoj temi Institut za fiziku u Beogradu i Kolarčeva zadužbina priredile su čitavu seriju predavanja koja se mogu slušati ove jeseni.

Naime, od 14. oktobra do 25. novembra, svakog ponedeljka od 18 časova u Maloj sali Кolarčeve zadužbine, domaća publika može čuti seriju predavanja o kompleksnosti, koju drže istraživači Centra za izučavanje kompleksnih sistema Instituta za fiziku. I kako to ide sa kompleksnošću, predavanja se bave različitim pitanjima – društvenim mrežama, besplatnom strujom, superprovodnicima, asteroidima i nečim što se naziva „emergencija“.  Ovog ponedeljka, 4. novembra, naš ugledni fizičar dr Antun Balaž drži predavanje pod nazivom „Kompleksni pejzaži ultrahladnih atoma“.

„Кompleksni sistemi se sastoje od velikog broja delova koji međusobno interaguju na različite načine, što dovodi do neočekivanog ponašanja i pojave novih osobina ovakvih sistema”, kaže dr Antun Balaž, rukovodilac Centra za  za izučavanje kompleksnih sistema u Institutu za fiziku u Beogradu.

Fizika je još u 19. veku razvila metode kojima ne prati ponašanje samo jedne čestice već čitavih sistema i to uz pomoć statistike – tako je zagospodarila složenošću (prvo jednostavnim termodinamičkim gasovima, a potom i onim sklonim haosu) i otkrila čitav niz alata. Oni se sad koriste u svim oblastima gde se javlja kompleksnost, od meteorologije do kvantne mehanike, koje se i kod nas proučavaju u raznim institucijama, od SANU do Instituta za fiziku.

“Umesto komplikovanog ponašanja, iz prividne komplikovanosti izranjaju uređenost i novi fizički zakoni. Кod kompleksnih sistema celina je veća od zbira svojih delova. Drugim rečima, nauka nam pomaže ne samo da opišemo pojedinačno drveće, nego da vidimo i šumu“, kaže Antun Balaž, koji sa svojim kolegama u Institutu za proučavanje kompleksnih sistema koristi širok spektar metoda teorijske fizike, kao i numeričke simulacije i numeričko modeliranje na superkompjuteru Paradoks, jednoj od najjačih mašina koje postoje u našem regionu.

Кompleksnih sistema ima svuda oko nas – od sistema nebeskih tela do saobraćaja u gradovima – njih obično karakterišu jednostavna lokalna pravila i velika složenost sistema, ali i neke osobine kao što je takozvano izranjanje ili emergencija. Najpoznatiji takav primer je jato ptica na nebu – dok se svaka ptica pojedinačno kreće svojom voljom, zapazićete kako se čitav sistem, celo jato, ponaša kao jedna, nova celina koja sledi svoja, emergentna pravila. Na njihovom razumevanju počiva nauka o kompleksnosti.