Idealna je prilika da Srbija povrati vlasništvo nad Naftnom industrijim Srbije, kažu stručnjaci. Kod Gazproma je 56 odsto vlansištva, a ostatak kod manjinskoh akcionara. Koliko je zaista Srbiji potrebno novca i kako će da ga obezbedi
Uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), kompaniji koja je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruskih firmi Gasprom Njeft i Gasprom, je najavljeno, ali još nije zvanično potvrđeno.
Gazprom Neft zajedno sa Gazpromom ima 56 odsto u vlasništvu, država 29 odsto, a ostatak su manjinski akcionari.
Fer vrednost ruskog udela je oko 730 miliona evra, piše portal Danas.
Ekonomista Saša Đogović rekao je ranije za „Vreme“ da bi sada bila idealna prilika da država sama ili sa drugim partnerom dođe u većinski posed akcija NIS-a.
Đogović je tom prilikom rekao da je neophodno da se promeni vlasnička struktura NIS-a, da bismo došli do nafte.
„Na koji način će to uraditi Vlada Republike Srbije biće predmet razgovora sa ruskim partnerima. Očigledno je ovo jasan signal Zapada Srbiji da ima priliku da napravi potpuni energetski otklon od Rusa. Kroz gasnu diversifikaciju što se već čini“, rekao je Đogović.
Cena NIS-ove akcije na berzi u petak je iznosila 778 dinara, dok je u ponedeljak potonula za 12,85 odsto, odnosno na oko 678 dinara.
Profit pada, cene nafte skaču
Pre 17 godina 49 odsto NIS-a je 2008. godine prodato za 400 miliona evra.
Takođe, ova kompanija je u 2022. godini ostvarila rekordan profit od 787 miliona evra, što je dvostruko više od cene po kojoj je prodat Rusima. Razlog za ovako visok profit leži u skoku cene nafte na berzi koja je 2022. tokom energetske krize dostigla rekordne vrednosti.
Prošle godine profit je pao na 377 miliona evra, ali je i taj profit bio iznad proseka u odnosu na godine pre rata u Ukrajini. Pad profita povezan je sa padom cene na berzi, ali su cene nafte i dalje bile iznad proseka pre 2022.
U prvih devet meseci ove godine NIS je ostvario neto dobit od oko 68 miliona evra, što je za 75 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine. Razlog je zastoj u rafineriji nafte Pančevo zbog remonta.
Došlo je do sukoba u Užicu između građana i pristalica SNS-a koji očekuju dolazak Vučića. Za te potrebe, sklonjen je i vladika Justin. Miloš Vučević tvrdi da je policija napadnuta hladnim oružjem
Tužilac za ratne zločine Bruno Vekarić demantovao je tvrdnje koje poslednjih dana kruže medijima i društvenim mrežama – da je Aleksandar Vučić pomagao u potrazi za Ratkom Mladićem i da je upravo Vekarić razotkrio njegove navodne aktivnosti. „To jednostavno nije tačno“, rekao je tužilac
Šta god Aleksandar Vučić zbilja mislio o Ratku Mladiću, verovatno nije srećan što je ovaj umro baš pred izbore. Sada se vlasti uzdaju u „želje porodice“ koja bi mogla da „poželi“ skromnu sahranu u najužem krugu
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da je Srbija spremna da preuzme telo Ratka Mladića i da će poštovati želje njegove porodice
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
