Novčano nadmetanje superheroja: Spajdermen je pobedio Supermena

Prvi strip o Hulku, zelenom behemotu koji je nastao usred nuklearne nezgode, objavljen je 1962. godine na jeftinom papiru i u sivoj boji. Koštao je 12 centi.

Nedavno je primerak tog istog prvog broja Hulka, svakako izvanredno očuvan,  prodat na onlajn aukciji za više od 360.000 funti.

Nakon tog prvog broja, ovaj čuveni lik scenariste Stena Lija i crtača Džeka Kirbija dobio je zelenu boju i bio redovno prisutan u Marvelovim blokbasterima, a stripovi o njemu više nikada nisu štampani na jeftinom papiru, i uvek su koštali mnogo više od 12 centi.

Fanatičnih kolekcionara stripa ima u svim delovima sveta. Deluje da prednjače Amerikanci, jer su spremni da plate neverovatno visoke iznose kako bi stekli poseban i redak primerak nekog stripa.

Prošle godine je na primer prodat na aukciji prvi broj Action comics iz 1938. godine za čak 3,25 miliona dolara. Za kolekcionare je ovaj strip vredan zato što se u njemu prvi put pojavio Supermen. To je ujedno bilo obaranje rekordne sume plaćene za isti strip – 2014. godine prodat je za 3,2 miliona dolara.

Supermena je sa trona najskupljeg strip-junaka na svetu svrgao 9. septembra prošle godine  Spajdermen. Prvi broj Spajdermena iz avgusta 1962, naravno savršeno očuvan, prodat je za 3,6 miliona dolara.

Prva izdanja stripova Supermena, Hulka, Spajdermena i Betmena su posebno traženi. Nije važno što su reprintovani stotinama puta – ako je svezak originalan i dobro očuvan, prodavac za njega može dobiti fascinantan iznos.

Za očuvanost primeraka brinu se posebne agencije, poput CGC-a (Certified Guaranty Company) koja je osnovana još 2000. godine kako bi se uspostavio standard u ocenjivanju očuvanosti stripova. Stripovi koje CGC oceni na skali od 1 do 10, a najvišu ocenu dobija retko koje izdanje, pakuju se u zapečaćene kutije sa zaštićenim sertifikatom.

Logo CGC-a kolekcionaru garantuje kvalitet. Međutim, strip je u kutiji, i njegov vlasnik nikada neće moći da ga prelista. Čemu onda kupovina takvog stripa? Kolekcionare ne zanima čitanje stripova i uživanje u retkim izdanjima, već sam čin sakupljanja i posedovanja istih – osećaj da se ima nešto o čemu drugi sanjaju.

Još veću vrednost za, pretežno evropske, kolekcionare imaju originalne table i naslovnice stripova. Ovde je reč o ekskluzivnom klubu, s obzirom da isti broj starog stripa može da poseduje stotinu kolekcionara, dok je konkretnu tabla stripa samo jedna.

Tako je prošle godine prodata naslovnica Tintina, i to epizode Plavi lotos, za 3,2 miliona dolara. U privatnim kolekcijama se nalaze crteži i table Mebijusa, Prata, Eržea ili Frankena, a njihovi vlasnici ih čuvaju kao najveće blago.

Na našim prostorima, ovakav status zauzima Zagor. Strip koji doseže najveće iznose na aukcijama po pravilu je Nasilje u Darkvudu iz 1968, prvi strip sa ovim junakom objavljen u Jugoslaviji. Kod kolekcionara su ipak najcenjenije  Zagorove table Galijena Ferija, Franka Donatelija i ostalih legendarnih autora ovog Bonelijevog junaka.

Na jakom drugom mestu su stari brojevi Alana Forda i originalne Magnusove table iz ovog stripa.

Vredi pomenuti i da je kolekcionarstvo starih stripova i originalnih tabli  unosna investicija. Dokazano je da im vrednost neprestano raste, jer je očuvanih primeraka sve manje, a kolekcionara sve više. Zato, ako neko čuva stare stripove na tavanu ili u podrumu, neka im obezbedi idealne muzeološke uslove. Možda poseduje pravo blago.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com