Koji su najveći gubitaši u Srbiji

Agencija za privredne registre objavila je listu preduzeća  koja su ostvarila najveći gubitak u 2022. godini. Među prvih pet po neto gubitku su EPS,  Ikarbus, Arena Channels group, FCA Kragujevac i Rio Sava exploration.

Elektroprivreda Srbije koja je tokom 2022. poslovala kao javno preduzeće, upisala je na kraju godine gubitak veći čak 5,6 puta u odnosu na 2021, objavljeno je u analizi Agencije za privredne registre „Sto naj privrednih društava“.

Na drugom mestu je Ikarbus sa 24,6 milijardi dinara, pa Arena Channels group sa 12,5 sa milijardi dinara neto gubitka.

U prvih pet po ovom kriterijumu su još i kragujevački FCA sa 11,7 milijardi dinara gubitka i Rio Sava Exploration sa 9,9 milijardi dinara gubitka, preneo je portal N1.

Srpska privreda je u 2022. godini ostvarila neto gubitak od 374,8 milijardi dinara, koji je veći za trećinu u odnosu na prethodnu godinu, a iskazan je kod 27.868 društava, što je 469 društava manje nego u 2021. godini.

„Na taj rezultat pretežno je uticalo sto privrednih društava sa najvećim neto gubitkom, na koja se odnosi ukupno 246,2 milijarde dinara, a to je 2,6 puta više od prošlogodišnjeg iznosa“, navodi se u analizi APR-a.

Istaknuto je da pet najvećih generatora negativnog rezultata, s tim da su četiri bila među sto vodećih gubitaša i prethodne godine, iskazalo je 131,3 milijarde dinara neto gubitka, te ona nose 53,3 odsto gubitka društava sa ove liste „Sto naj“ po gubitku, odnosno više od trećine gubitka privrede.

Najveći gubitak, sa najviše zaposlenih

Vodeći na listi sto privrednih društava sa najvećim neto gubitkom je, kao i prethodne godine, EPS, sa realizovanim negativnim neto rezultatom od 72,6 milijardi dinara, što je 4,9 puta više u poređenju sa 2021.

„Neto gubitak najvećim delom potiče od obavljanja osnovne delatnosti, budući da je u uslovima energetske krize preduzeće snabdevalo kupce po cenama koje su znatno niže od tržišnih, te je ostvaren negativan poslovni rezultat od 61,5 milijardi dinara, koji je uvećan 5,6 puta u poređenju sa 2021. godinom“, naveo je APR.

EPS je ujedno zapošljavao i najveći broj radnika odnosno njih 20.008, što je 3.499 manje nego u 2021. godini.

Višestruko uvećan gubitak

Drugoplasiran prema visini neto gubitka u 2022. godini je Ikarbus Beograd, čiji gubitak iznosi 24,6 milijardi dinara i višestruko je uvećan u poređenju sa prethodnom godinom, kao posledica iskazivanja ostalih rashoda od 24,4 milijarde dinara po osnovu gubitaka od rashodovanja i prodaje učešća u kapitalu.

„Ukupan gubitak je na kraju 2022. godine kumuliran u nivou od 28,7 milijardi dinara (16. mesto) i veći je 6,8 puta nego prethodne godine“, istakao je APR.

Broj zaposlenih je smanjen za četiri radnika i za obavljanje delatnosti bilo je angažovano 20 radnika.

Gubitak uglavnom od obavljanja osnovne delatnosti

Treće mesto na listi najvećih gubitaša u 2022. godini zauzima Arena Channels group sa gubitkom od 12,5 milijardi dinara, koji je veći 2,6 puta od prošlogodišnjeg. Arena Channels group je 100 oDsto u vlasništvu Telekoma Srbija, koji je pod većinskom kontrolom države. U okviru te kompanije posluju brojni sportski i kablovski kanali i licencirani programi kao što su Euronews, Bloomberg Adria i još neke televizijske stanice.

„Neto gubitak najvećim delom potiče od obavljanja osnovne delatnosti, obzirom da su usled značajnog rasta troškova amortizacije nematerijalne imovine (sa 1,99 milijardi dinara na 15,7 milijardi dinara) poslovni rashodi uvećani za 84,7 odsto i iznose 19,4 milijarde dinara, te je društvo i pored porasta poslovnih prihoda za 26 odsto zabeležilo poslovni gubitak od 12,3 milijarde dinara (u 2021. godini on je bio 4,86 milijardi dinara)“, naveo je APR.

Ukupan gubitak kumuliran je u iznosu od 18,14 milijarde dinara i veći je 3,3 puta u odnosu na prethodnu godinu.

Gubitak povećan preko tri puta 

Na četvrtom mestu prema iznosu negativnog neto rezultata je privredno društvo FCA Srbija Kragujevac, čiji neto gubitak iznosi 11,7 milijardi dinara i povećan je preko tri puta u poređenju sa prethodnom godinom.

„Usled smanjenja prihoda od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu (sa 30,9 milijardi dinara na 10,7 milijardi dinara) poslovni prihodi društva opali su za 48,5 odsto i realizovani su u visini od 21,4 milijarde dinara, dok su poslovni rashodi smanjeni za četvrtinu i iznose 34 milijarde dinara. Društvo je negativan neto rezultat ostvarilo prevashodno obavljanjem poslovnih aktivnosti, budući da beleži poslovni gubitak od 12,8 milijardi dinara, koji je uvećan 2,8 puta u odnosu na 2021. godinu“, naveo je APR.

 Finansijski gubitak smanjen je za 63,5 odsto, na 10 miliona dinara, a ostali prihodi su premašili ostale rashode za 1,2 milijarde dinara, što je za dve petine više nego prethodne godine.

20 radnika više nego prethodne godine

Privredno društvo Rio Sava Exploration nalazi se na petom mestu na listi gubitaša, sa iskazanim neto gubitkom od 9,9 milijardi dinara, koji je umanjen za 13,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poslovni prihodi iskazani u iznosu od 41 milion dinara ostvareni su po osnovu prefakturisanih troškova povezanim kompanijama, a poslovni rashodi iznose 9,99 milijardi dinara i manji su za 14,1 odsto.

 „Negativan rezultat iz poslovnih aktivnosti imao je najznačajniji uticaj na ukupan rezultat, s obzirom da još uvek traje naučno, istraživačko-razvojna faza projekta u kojoj društvo ne ostvaruje prihode iz poslovanja, te je iskazan poslovni gubitak od 9,96 milijardi dinara. Za iznos negativnog neto rezultata uvećan je ukupan gubitak koji je na kraju 2022. godine generisan u visini od 45,5 milijardi dinara (sedmo mesto) i veći je za 27,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom“, naveo je APR.

Kapital privrednog društva je, usled dodatnih uplata osnivača u iznosu od 11,8 milijardi dinara koje su evidentirane kao rezerve, povećan 3,5 puta i vredeo je 2,7 milijardi dinara.

„Poslovna imovina beleži rast od 29,9 odsto (usled povećanja i stalne i obrtne imovine) i iskazana je u nivou od 4,5 milijardi dinara, dok su ukupne obaveze umanjene za trećinu, najvećim delom usled smanjenja obaveza iz poslovanja i kratkoročnih pasivnih vremenskih razgraničenja i na kraju godine prikazane su u iznosu od 1,8 milijardi dinara“, piše u analizi.

 Društvo je zapošljavalo 143 radnika, odnosno 20 više nego prethodne godine.

Z.S/021

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com