Kaluđerska glogova rakija sa ljutom paprikom: Gerova šampionka

Milomir Milojević, u Šljivovici i zlatiborskom kraju poznatiji kao Gero, proizvodnjom rakije bavi se dve decenije, a za glogovu rakiju s ljutom paprikom, čiji je recept dobio od kaluđera iz nekog manastira, osvojio je zlatnu medalju na šljivovačkoj rakijadi 2018. godine.

„Da bi se proizvela dobra rakija potrebni su veliki rad, trud i znanje“, kaže Milomir Milojević Gero iz sela po kojem se jedna od najboljih rakija i zove. „Uz to, potrebno je ispoštovati ono što su još naši stari znali, a to su autohtone vrste voćki“.

Rakijada

Gero priča da su kod njih zastupljene autohtone sorte ranka i jakljanka, bila je i madžarka, ali ona u poslednje vreme teško opstaje. Svi meštani u Šljivovici, sa malim brojem izuzetaka, peku dobru i kvalitetnu rakiju. On sam ima šest vrsta rakija, od kojih je pet dobilo zlatnu medalju na raznim takmičenjima, a jedna srebrnu.

Dve do tri rakijice dnevno za krvne sudove i polnu moć

Najponosniji je na orahovaču sa bobicama crne zove, na klekovaču i na glogovu rakiju sa ljutom paprikom. Recept za ovu poslednju je dobio od kaluđera, i s njom je osvojio zlatnu medalju na šljivovačkoj Rakijadi 2018. godine.

Za nju tvrdi da ima više lekovitih svojstava: „Čisti krvne sudove, leči aritmiju, srčani mišić, a spajanje gloga i ljute paprike dovodi i do poboljšanja polne moći kod muškaraca“. Konzumira se u ograničenim količinama, „dve do tri rakije dnevno“.

Kako se peče rakija

Ove godine je uz pomoć supruge nakupio 28 kazana šljive i 30 kazana divlje kruške koju je najtže sakupiti, a od koje je proizveo oko 100 litara rakije. Na proces pečenja, objašnjava Gero, utiču i vremenske (ne)prilike. U našem kraju vrenje ne može da se obavi za 21 dan, već je potrebno od 27 do 30 dana.

„Komina ili džibra se peče sa košpicom. Razlog je to što, kad se peče rakija od autohtonih sorti, ni jedna košpica neće pući, a pucanjem se luče materije štetne za organizam“, objašnjava Gero.

Prvi proces je dobijanje meke rakije, čija jačina ide od 10 do 13 gradi, a drugi proces je prepek. Prepek se obavlja sipanjem meke rakije u kazan, kada se obavezno vrši odvajanje metil alkohola i patoke.

Tog 14. novembarskog toplog dana Gera smo zatekli na prepeku poslednjeg kazana šljive. Od 28 kazana dobiće oko 280, možda i 300 litara šljivovice jačine oko 17 gradi koja ide na sazrevanje. Ovom godinom, rodom i kvalitetom voća, Milomir Milojević je zadovoljan jer će i rakija biti dobra.

“Dobra rakija ne sme da se oseti u ustima, samo u želudcu”, kaže, jer ako u grlu „grebe“ onda nije odvojen metil alkohol. Ako vam je neko poklonio flašu rakije i vi dođete kući i otvorite je, a ona se oseti u prostoriji, odložite je, nemojte je piti.

Sorta koja odumire

Ni zakleti rakijaši ne znaju da je prvu mladicu šljive iz Srednje Azije na tle Evrope doneo neki ratnik Aleksandra Makedonskog u III veku pre Hrista i zasadio je kraj sela Darosava, nadomak Topole, pa se od tada ta sorta naziva darosavača, ali je vremenom promenila naziv u – madžarka.

Gero 2

Iako je uvažena srpska naša autohtona sorta, sve ređe se gaji zbog relativno malih prinosa i male količine šećera neophodnog za dobru rakiju. Ponegde u čačanskom kraju koriste je još jedino za oprašivanje i za ukras.

Gero zaključuje: „Za onog ko ume umereno da pije, rakija je dobar lek“.