Kako su Vučić i Milić prekršili zakone iznošenjem podataka o deci

Samo u prvih deset sati posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i načelnik Policijske uprave Grada Beograda Veselin Milić objavili su niz podataka o deci koji nisu smeli da izađu u javnost. Kako piše BIRN, nijedan od njih nema zakonska ovlašćenja da iznosi podatke iz istrage.

Oko dva sata pošto je policija zvanično saopštila broj dece ubijene u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, načelnik Policijske uprave Grada Beograda Veselin Milić stao je za govornicu u Vladi Srbije, pred kamerama pokazao čitljiv spisak dece koju je ubica „planirao da likvidira“ i saopštio puno ime i prezime maloletnog ubice.

Tako je Milić postao prvi visoki državni zvaničnik koji je 3. maja pred kamerama prekršio odredbe nekoliko zakona koji štite privatnost podataka i dece, ali i Zakona o krivičnom postupku.

Nekoliko sati kasnije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred kamerama je citirao podatke iz zdravstvenih izveštaja maloletnog ubice, rekao koliko godina ima i u koju školu ide njegova mlađa sestra i govorio o tome koliko zarađuju njihovi roditelji.

Nijedna od ovih informacija nije smela da izađe u javnost, njihovim iznošenjem prekršeno je više zakona, a Vučić kao predsednik ni nema nadležnost da o istragama govori, kažu sagovornici BIRN-a.

Informacije o istrazi, prema važećim propisima, moglo je da iznosi samo nadležno tužilaštvo – u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT), čiji su zamenici tužioca bili na uviđaju u školi Vladislav Ribnikar.

Tužilaštvo izbegava odgovor

BIRN je sutradan, 4. maja, uputio pitanja nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, pitajući ih da li su i kome dali saglasnost da iznosi podatke iz istrage, naročito apostrofirajući Veselina Milića, pošto predsednik ni po kom osnovu nije smeo te podatke da iznosi.

Tužilaštvo je odbilo da odgovori na pitanja. Zbog toga, BIRN je istom tužilaštvu u narednih mesec dana uputio dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja tražeći informacije i dokumenta kojima VJT ovlašćuje bilo koga iz MUP-a i drugih institucija da iznosi podatke iz istrage, kao i informacije o tome da li je VJT preduzelo bilo koje korake u vezi sa neovlašćenim objavljivanjem podataka.

Iz ovog tužilaštva, međutim, izbegli su da odgovore i na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, navodeći da novinari treba da se obrate Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP).

Prekršen zakon

Advokat Rodoljub Šabić, koji je godinama bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže za BIRN da je zakonska pretpostavka da je policija dužna da postupa po nalogu tužilaštva.

„Ali pretpostavka je i da tužilaštvo, čiji je primarni zadatak zaštita zakonitosti, neće davati naloge koji su suprotni zakonu i kojima se krše ustavom i zakonima zajamčena prava građana. Nažalost, u našoj praksi nedopustivo često ni prva ni druga pretpostavka se ne ostvaruju“, kaže on.

Šabić kaže za BIRN da je objavljivanje podataka iz zdravstvene evidencije ili podataka o maloletnoj sestri izvršioca ubistva su „bez sumnje vrlo drastični primeri“ nedopuštene obrade podataka o ličnosti.

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com