Foto: FoNet/AP
Ukupna materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim događajima od 2000. do 2022. godine procenjena je na više od 5 milijardi evra
Vlada Grčke nedavno je, nakon katastrofalnih poplava u septembru koje su dovele do evakuacije stanovništva, plavljenja domaćinstava, nestanka struje, oštećenja na putevima, pa čak i ljudskih žrtava, objavila da je usvajanje mera adaptacije na klimatske promene postao nacionalni prioritet, piše portal Klima 101.
A šta je sa Srbijom?
Mada ove nismo doživeli katastrofe kakve su zadesile mnoge delove Mediterana, i u Srbiji je bilo razornih poplava, a posebno ranije u toku leta.
Kada govorimo konkretno o putevima i putnoj infrastrukturi, poplave nisu jedina opasnost koju pospešuju klimatske promene – primera radi, i samo povećanje temperature vazduha dovodi do brže pojave pukotina i starenja asfaltnih puteva, što za posledicu ima potrebu za češćim intervencijama i održavanjem, a samim tim i veće troškove održavanja.
Prema studijama koje su rađene za Srbiju, procenjuje se da je oko 25% teritorije Srbije izloženo aktiviranju klizišta, na oko 35% teritorije može doći do pojave erozije tla i odrona; 17% je izloženo poplavama i bujicama, 21% teritorije je izloženo sušama, a rizik od šumskih požara prisutan je na oko 4% teritorije i povećava se iz godine u godinu.
U poslednjih 15 godina, podaci pokazuju jasan trend porasta – u proseku je sve više kilometara putne mreže na kojoj je došlo do plavljenja ili erozije tla.
Iz proseka iskaču katastrofalne poplave koje su se desile 2014. godine, i za koje je procenjeno da su izazvale aktiviranje preko 2000 klizišta na mreži državnih puteva (u pitanju su putevi I i II reda, nekadašnji autoputevi, magistralni i regionalni putevi), i oko 3000 klizišta na lokalnoj putnoj mreži (po istraživanju objavljenom u časopisu Izgradnja).
Naravno, nije svaka neočekivana, odnosno neplanirana pojava na putu posledica klimatskih promena, ali konkretno kad su u pitanju klizišta i odroni, na teritoriji Republike Srbije ova pojava je u vezi sa povećanim obimom padavina – a nauka nam kaže da će usled klimatskih promena padavine u proseku biti ređe, ali intenzivnije kada se dogode.
Ukupna materijalna šteta prouzrokovana ekstremnim događajima od 2000. do 2022. godine procenjena je na više od 5 milijardi evra. Najveća šteta nastala je bila tokom 2014. godine, i procenjuje se da je iznosila oko 1,5 milijardi evra, a od toga je 192 miliona evra bila šteta nastala na putevima.
Poređenja radi, godišnji budžet Republike Srbije za održavanje puteva iznosti između 300 i 350 miliona evra, od čega se za radove na urgentnom održavanju (što je u velikom broju slučajeva usled posledica klimatskih promena) izdvaja oko 60 miliona evra. Ovi podaci se nalaze u Informatoru o radu JP Putevi Srbije.
Ceo tekst porčitajte na sajtu Klima 101.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veoma neprijatni mladi ljudi zabranjuju pristup i građanima i novinarima. Pred ogradom Ćacilenda stoje dvojica mladih policajaca i kažu da ne znaju kako da dobijemo akreditacije za skup koji se priprema iza ograde, a ništa ne znaju ni u obližnjoj policijskoj stanici
Policija je objavila još jednu fotografiju osumnjičenog za monstruozan napad na ženu u Beogradu
Građani svih generacija stali su u redove ispred štandova u Beogradu, verujući da su studenti ponovo otvorili prostor slobode
Šatori se uklanjaju još od jutra, a ulaz je moguć samo uz akreditaciju za večerašnji program koji navodno počinje u 17 časova
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se danas. Kosovo nema formiranu Vladu gotovo godinu dana. Građani Severne Mitrovice išli su na kolektivno glasanje, ali nisu bili raspoloženi za ragovor sa medijima
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
