Brzina kojom će Beograd napredovati uslovljen je i dijalogom sa Prištinom, u kojem je potreban konkretan angažman obe strane, posle eskalacija protekle godine
U Briselu se jasno ističe da promena merila u poglavlju 35 nije promena pregovaračke pozicije za Srbiju, za koju žele da napreduje u procesu evropskih integracija, ali sagovornici agencije FoNet navode da postoje teškoće da se situacija pokrene.
Iz više izvora se ponavlja da je Srbija je najmanje usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.
Brzina kojom će Beograd napredovati uslovljen je i dijalogom sa Prištinom, u kojem je potreban konkretan angažman obe strane, posle eskalacija protekle godine.
Za sve države Zapadnog Balkana, osim za Srbiju, neformalni uslov za članstvo u EU je i pristupanje NATO.
Za države EU, od kojih je većina u NATO, Srbija je u 90 odsto slučajeva pouzdan bezbednosni partner, ali „sreću kvari“ slučaj Banjska.
Grupa Srba, predvođena nekadašnjim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, 24. septembra sukobila se sa kosovskom policijom, a četiri osobe su poginule. Radoičić je, obraćanjem preko svog advokata, prihvatio odgovornost za taj slučaj.
Odgovornost za napade na vojnike Kfora
Od Srbije u Briselu očekuju da pokaže odgovornost za napade na vojnike Kfora u maju 2023. godine, odnosno da sarađuje u razjašnjenju slučaja Banjska i krivično goni odgovorne.
Sagovornici FoNeta, međutim, dodaju da atmosfera iz Brisela izgleda kao da se taj slučaj „razvodnjava“, odnosno ukazuju da nema drugih komentara iz EU osim da se očekuje da kosovsko tužilaštvo završi svoju istragu.
To bi moglo da znači i da se Srbiji ovo „oprašta“, kako bi se uslovljavala nekim drugim pitanjima u budućnosti.
Jasno je da u EU postoji želja da se sa Srbijom radi na tehničkom nivou kako bi napredovala u procesu evropskih integracija u slučaju novog političkog konteksta.
To podrazumeva usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno restriktivnim merama i sankcijama prema Rusiji, a sa druge strane i saglasnost država članice unutar Saveta EU posle evropskih izbora.
Deseti dan blokada, protesta, građanske neposlušnosti širom Srbije protekao je uz nekoliko skupova na kojima je prikupljana pomoć za pogođene požarima. U Užicu, hiljade ljudi okupilo se na protestu u znak podrške uhapšenima kojima je određen pritvor od 30 dana
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta
Profesor Branko Milanović greši uzduž i poreko u svojoj analizi studentskog pokreta u Srbiji. Kada je polazišna osnova pogrešna, naopako je i ono što se na nju naslanja, kao recimo poređenje srpskog studentskog pokreta sa Crvenim kmerima
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević se požalio da mu je tokom vikenda oštećen porodični dom na Banovom brdu, dok se sa porodicom nalazio u Vrnjačkoj Banji. Napad osudio Miloš Vučević, predsednik SNS-a
Na današnji dan pre deset godina Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Oštro je osuđen zločin u koji je u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
