Foto: AP Photo/Martin Meissner
Jedna kriza sledi drugu, isporuka traje sve duže, cene novih automobila su drastično porasle, polovnih eksplodirale, a kraj se ne vidi, piše specijalizovani nemački časopis „Auto motor i sport“. A ipak, uprkos mnogo manjoj prozvodnji, prozvođači automobila beleže rekordnu dobit. Kako je do toga došlo
Činjenica je da su cene polovnih automobila u Nemačkoj u poređenju sa 2021. godinom u proseku skočile za 25,6 odsto, manjih modela čak za 27,8 odsto. Dok je ranije izbor bio ogroman, sada gotovo da ga više i nema – polovni automobili se prodaju čim se pojave u ponudi.
Jedan od razloga je što se na nove automobile čeka godinu i više dana, tako da se događa da cena relativno mladog polovnog automobila u odličnom stanju, koji se može preuzeti odmah, bude veća nego istog potpuno novog modela na koji se dugo čeka. Proizvodnja novih automobila opada uglavnom zbog nedostatka čipova, što je i jedan od razloga zašto skaču cene.
Nedostatak čipova i rat u Ukrajini
Tokom korona krize proivođači automobila su, očekujući manju potražnju, redukovali kontigente čipova, a njiihovi proivođači su smanjili proizvodnju i usmerili je na druge industrijske grane, piše „Auto motor i sport“. Kada je potražnja za motornim vozilima krajem 2020. ponovo porasla, nedostajalo je čipova. Taj efekat je pojačao hladni talas u SAD, požar u jednoj fabrici za polu-provodnike u Japanu, a na sve to se nadovezao i napad Rusije na Ukrajinu, obustava rada ukrajinskih prozvođača i oštar lokdauna u Kini, pa proizvođači automobila sede na gomilama polugotovih delova.
Zbog velikih ekoloških premija i rastuće cene goriva, proizvođači automobila i inače sve više prelaze na vozila sa elektromotorima. Mali modeli za to nisu pogodni, benzinci i dizališi zbog strogih ekoloških normi postaju neisplativi, pa se dobrim delom brišu iz programa.
Pošto ponuda manjih modela sa benzinskim i dizel motorima srednje klase opada, rastu cene.
Rekordna dobit
Nemačkim proivođačima automobila sve to ništa ne smeta. U BMW-u razmatraju čak nova poskupljenja, a VW će popuste davati samo u malom obimu. Nemački „Handelsblat“ (ekonoske novine) pozivajući se na ekskluzivnu analizu Center Automotive Research (CAR), piše da su tri nemačka velika koncerna – VW, BMW i Mercedes – prošle godine imali prosečnu dobit od 5963 evra po automobilu, što je u odnosu na 2020. godinu bio rekordan porast od 61 odsto.
Rekordna poskupljenja
Nemački nedeljnik „Focus“ piše da su mali i kompaktni polovni automobili sve ređi i sve skuplji i da su im cene bukvalno eksplodirale. U februaru ove godine su mali modeli u proseku koštali 17.081 evro (porast od 29 procenata u odnosu na februar prošle godine), a auto srednje klase 32.903 evra (porast za 28 procenata). Portal Mobile.de piše da prosečna cena polovnih automobila iznosi 31.032 evra.
Potražnja je uprkos tome ostala stabilna.
Paradoks je da je prozvodnja malih automobila sa benzinskim ili dizel motorima zbog ekološke Euro 7 norme postala skupa i neisplativa, a da velika hibridna vozila uprkos dodatnim elektromotorima zbog svoje težine zapravo troše više goriva od malih automobila sa benzinskim, ili čak dizel motorima.
K.G./Autor Motor Sport/Mobile.de/Focus
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Kineska fabrika „Mei Ta Europa“ iz Obrenovca otpušta na stotine srpskih i zapošljava za manje para strane radnike. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 2020. baš radovao što će tu raditi domaća radna snaga što je država subvencionisala
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
