Foto: AP Photo/Martin Meissner
Jedna kriza sledi drugu, isporuka traje sve duže, cene novih automobila su drastično porasle, polovnih eksplodirale, a kraj se ne vidi, piše specijalizovani nemački časopis „Auto motor i sport“. A ipak, uprkos mnogo manjoj prozvodnji, prozvođači automobila beleže rekordnu dobit. Kako je do toga došlo
Činjenica je da su cene polovnih automobila u Nemačkoj u poređenju sa 2021. godinom u proseku skočile za 25,6 odsto, manjih modela čak za 27,8 odsto. Dok je ranije izbor bio ogroman, sada gotovo da ga više i nema – polovni automobili se prodaju čim se pojave u ponudi.
Jedan od razloga je što se na nove automobile čeka godinu i više dana, tako da se događa da cena relativno mladog polovnog automobila u odličnom stanju, koji se može preuzeti odmah, bude veća nego istog potpuno novog modela na koji se dugo čeka. Proizvodnja novih automobila opada uglavnom zbog nedostatka čipova, što je i jedan od razloga zašto skaču cene.
Nedostatak čipova i rat u Ukrajini
Tokom korona krize proivođači automobila su, očekujući manju potražnju, redukovali kontigente čipova, a njiihovi proivođači su smanjili proizvodnju i usmerili je na druge industrijske grane, piše „Auto motor i sport“. Kada je potražnja za motornim vozilima krajem 2020. ponovo porasla, nedostajalo je čipova. Taj efekat je pojačao hladni talas u SAD, požar u jednoj fabrici za polu-provodnike u Japanu, a na sve to se nadovezao i napad Rusije na Ukrajinu, obustava rada ukrajinskih prozvođača i oštar lokdauna u Kini, pa proizvođači automobila sede na gomilama polugotovih delova.
Zbog velikih ekoloških premija i rastuće cene goriva, proizvođači automobila i inače sve više prelaze na vozila sa elektromotorima. Mali modeli za to nisu pogodni, benzinci i dizališi zbog strogih ekoloških normi postaju neisplativi, pa se dobrim delom brišu iz programa.
Pošto ponuda manjih modela sa benzinskim i dizel motorima srednje klase opada, rastu cene.
Rekordna dobit
Nemačkim proivođačima automobila sve to ništa ne smeta. U BMW-u razmatraju čak nova poskupljenja, a VW će popuste davati samo u malom obimu. Nemački „Handelsblat“ (ekonoske novine) pozivajući se na ekskluzivnu analizu Center Automotive Research (CAR), piše da su tri nemačka velika koncerna – VW, BMW i Mercedes – prošle godine imali prosečnu dobit od 5963 evra po automobilu, što je u odnosu na 2020. godinu bio rekordan porast od 61 odsto.
Rekordna poskupljenja
Nemački nedeljnik „Focus“ piše da su mali i kompaktni polovni automobili sve ređi i sve skuplji i da su im cene bukvalno eksplodirale. U februaru ove godine su mali modeli u proseku koštali 17.081 evro (porast od 29 procenata u odnosu na februar prošle godine), a auto srednje klase 32.903 evra (porast za 28 procenata). Portal Mobile.de piše da prosečna cena polovnih automobila iznosi 31.032 evra.
Potražnja je uprkos tome ostala stabilna.
Paradoks je da je prozvodnja malih automobila sa benzinskim ili dizel motorima zbog ekološke Euro 7 norme postala skupa i neisplativa, a da velika hibridna vozila uprkos dodatnim elektromotorima zbog svoje težine zapravo troše više goriva od malih automobila sa benzinskim, ili čak dizel motorima.
K.G./Autor Motor Sport/Mobile.de/Focus
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
