Jake policijske snage prethodna dva dana su u Čačku i Užicu čistile ulice od građana koji su hteli da ih blokiraju. Digla se zapadna Srbija, a koji su sve istorijski događaji kuvali u tom delu zemlje
Policija već više od nedelju dana rasteruje sa ulica demonstrante koji građanskom neposlušnošću izražavaju revolt prema aktuelnoj društveno-političkoj situaciji, a pre svega, brutalnosti koju je policija pokazala na protestu u Beogradu 28. juna.
Policija nastavlja da hapsi, a građani da blokiraju i tako iz dana u dan.
Vikend za nama obeležio je niz skupova širom zemlje, a najuzavrelija atmosfera bila je u Čačku i Užicu.
U gradu na Đetinji, u nedelju su viđene jake policijske snage, a prema navodima sa društvenih mreža, tamo je otišla i policija iz drugih gradova.
Da li je zapadna Srbija ustala i odlučila da pokaže odlučnost? Ako je tako, mogao bi to da bude jedan u nizu događaja u kome su velike istorijske promene kretale iz tog kraja zemlje.
Prvi srpski ustanak
Prvi ustanak Srba protiv Osmanskog carstva krenuo je iz centralno-zapadne Srbije, tačnije iz Orašca, kod Aranđelovca.
Ustanici su se okupili 15. februara 1804. godine, kako bi podigli oružani ustanak protiv osmanske vlasti, a vođa ustanka izabran je Karađorđe Petrović. Povod za ustanak bila je Seča knezova, koju su sproveli janjičari u beogradskom pašaluku.
Ustanak je trajao devet godina, na kraju je ugušen, ali je imao je veliki značaj za istoriju Srbije. Iako nije odmah doveo do pune nezavisnosti, doneo je važne političke, društvene i kulturne promene.
Ustanak je označio kraj pasivnog prihvatanja osmanske vlasti i početak organizovanog otpora, sa ciljem stvaranja slobodne i samostalne srpske države.
Tokom ustanka je uspostavljena narodna vlast: savet (Skupština), administracija, sudovi i vojska. Karađorđe Petrović je bio vođa i vojni komandant, ali su sve ključne odluke donosili i predstavnici naroda.
U oslobođenim krajevima ukinuti su feudalni nameti, turski spahije su proterane, a seljaci su prvi put počeli da rade zemlju bez obaveze davanja nameta Turcima.
Ustanak je probudio nacionalnu svest i potrebu za kulturnim i obrazovnim napretkom. U tom periodu počinje razvoj moderne srpske književnosti, školstva i štampe.
Iako je ustanak ugušen 1813. godine, postavio je temelje za Drugi srpski ustanak (1815) i kasnije autonomiju, a potom i nezavisnost Srbije. Ustanak se smatra početkom moderne srpske državnosti.
Dan kada je ustanak podignut danas se proslavlja kao Dan državnosti Srbije.
Opsada Užica 1807.
Važan događaj u periodu Prvog srpskog ustanka desio se 1807. godine.
Opsada Užica 1807. bila je jedna od najznačajnijih pobeda srpskih ustanika protiv Turaka u Prvom srpskom ustanku.
Bitka je značila potpuno srpsko zauzimanje drugog najznačajnijeg utvrđenja u Beogradskom pašaluku. Vođa srpskih snaga u opsadi Užica bio je Miloš Obrenović, a cilj je bio oslobađanje Užica, jednog od poslednjih turskih uporišta u zapadnoj Srbiji.
U proleće 1807. Karađorđe je odlučio da se zauzme užička tvrđava, pa je aprila te godine sa oko 8.000 boraca došao u pomoć užičkim ustanicima. U tromesečnim borbama stradalo je više od 500 ustanika, ranjen je Miloš Obrenović, ali je pobeda ipak ostvarena. Od topova i neprestanih ispada poginulo je više od 300 Turaka, a 500 kuća je izgorelo. Iscrpljeni glađu, Turci iz tvrđave predali su se 20. jula da bi ih Srbi potom otpratili preko Drine u Bosnu.
Tako je Užice, tada posle Beograda najznačajnija varoš u Beogradskom pašaluku, postalo glavna ustanička baza za dalja ofanzivna dejstva srpske vojske ka Starom Vlahu i Bosni i centar za obuku srpskih vojnika. Godinama su ustanici držali u svojim rukama užičku tvrđavu da bi 1813, kad je propao Prvi srpski ustanak, Turci u nju ušli bez borbe.
Drugi srpski ustanak
Čačak i okolina odigrali su ključnu ulogu u drugom ustanku Srba protiv Turaka.
Drugi srpski ustanak je podignut u Takovu, 23. aprila 1815, a Čačak i okolina (Rudnički, Dragačevski, Užički kraj) su među prvima odgovorili na poziv Miloša Obrenovića za ustanak. Mnogi ustanici iz okoline Čačka, posebno iz sela u dolini Zapadne Morave, pridružili su se Miloševim četama.
Najvažnija bitka Drugog srpskog ustanka odigrala se na brdu Ljubić, iznad Čačka, u maju 1815. godine. Posle teške borbe, srpske snage predvođene Milošem Obrenovićem, Jovanom Dobrnjcem Milićem Drničićem, odnele su pobedu, nanele velike gubitke Turcima, i oslobodile Čačak.
Posle bitke na Ljubiću, Čačak je oslobođen i postao jedno od prvih oslobođenih mesta u Drugom ustanku, što je imalo ogroman moralni i strateški značaj, a Čačak je postao važna tačka u formiranju autonomne Kneževine Srbije.
1941. Užička republika
Užice je odigarlo važnu ulogu u Drugom svetskom ratu, kada je 1941. godine postalo prva slobodna teritorija, koju su oslobodile i organizovale partizanske jedinice pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije.
Užička republika trajala je od oslobođenja Užica 24. septembra 1941, a njen kraj je obeležila herojska bitka Radničkog bataljona 29. novembra 1941. godine.
Tokom postojanja, njene granice usled neprestanih borbi stalno su se pomerale. U periodu najvećeg zamaha, ona je približno zauzimala površinu od oko 19.000 kvadratnih kilometara, što na ukupnu površinu uže Srbije predstavlja oko trećinu. Ona se na jugu graničila rekom Uvac, na zapadu Drinom, na istoku linijom Beograd-Lajkovac-Aranđelovac-Knić-Kraljevo-Raška, dok se na severu granica stalno menjala.
Na oslobođenoj teritoriji Užičke republike stvara se organizovana narodna vlast i razvija veoma intenzivan i raznovrstan politički i kulturni život. Zgrada u kojoj se pre rata nalazila Narodna banka (sada zgrada Narodnog muzeja Užice) postala je sedište najvišeg vojnog i političkog rukovodstva – vrhovnog štaba NOPOJ-a, Politbiroa CK KPJ i CK SKOJ-a.
Bageri iz Čačka
Petooktobarske promene važan su politički događaj u novijoj srpskoj istoriji.
Jednu od vodećih uloga u ovim demonstracijama preuzeli su upravo Čačani. Na hiljada građana krenulo je sa raskrsnice puteva u Preljini a u dugoj koloni bili su autobusi, automobili, ali i bageri koji su stigli pred Skupštinu u Beogradu.
Bager koji je stigao pred Skupštonu dovezao je Ljubisav Đokić – Džo Bagerista i time postao jedan od simbola ovih demonstracija. Do sredine 90-ih imao je svoju šljunkaru, koju su mu, tvrdio je, uzeli „korumpirani političari da bi na Makišu zidali vikendice“.
I za danas su najavljene blokade u Beogradu i gradovima širom Srbije. Anesteziolog Vladimir Stefanović pušten je iz pritvora. Studenti FTN-a u blokadi oglasili navode da se njihov kolega Luke, nakon što je 28. juna, bez ikakvog povoda, pretučen od strane žandarma, sada suočava sa novim talasom represije – ovaj put iz bolničkog kreveta
„U Jagodini i posle Palmine smrti još uvek postoji strah jer ima ljudi koji prete, zovu vas telefonom, a nema nikakve zaštite i svi se prave da to ne vide, čak i policija“, rekla je jedna meštanka Jagodine
Kako se vidi na snimcima koji kruže društvenim mrežama, za svega par sekundi vetar je oduvao deo Ćacilenda - više velikih, belih šatora ispred zgrade Skupštine Srbije
Najava predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da će sa svojim četnicima „raščistiti ustaše iz centra Zemuna“ ukoliko to ne učini vlast je novi paravan, „Ćacilend plus“, za aktivno napadačko delovanje protiv Vučićevih oponenata. Šešelj je ostao sam, nema nikakve četnike, tvrdi analitičar Dragomir Anđelković
Grupa „Studenti za Srbiju” najavila je okupljanje kod parka na Autokomandi u ponedeljak u 12.30, a zatim deblokadu Fakulteta političkih nauka, Fakulteta organizacionih nauka i Sabraćajnog fakultet. Ništa od toga nije se dogodilo
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
