Kao da život posle EKSPO-a ne postoji, Vlada Srbije uputila je u Skupštinu niz predloga zakona kojima će se, ukoliko budu usvojeni, Srbija zadužiti za još više od milijardu evra, plus kamate koje će plaćati na kredite.
Država očekuje i odlaganje vraćanja dva kredita Vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata i Fondu za razvoj Abu Dabija, oba vredna po milijardu dolara, što će povećati kamatne stope zajma na četiri odsto, uključujući administrativne troškove po stopi od 0,5 odsto godišnje na glavnicu povučenog i neotplaćenog zajma, piše „Danas“.
Stari krediti
Na taj način će Srbija, umesto da vrati do kraja 2024. godine milijardu dolara kredita koji je od Fonda za razvoj Abu Dabija uzela 2022. godine, vratiti taj kredit 2026. godine, pa će se i kamata umesto prvobitno ugovorena tri odsto povećati na četiri odsto.
Isti je slučaj i sa još jednom milijardom dolara kredita uzetog sad već davne 2014. od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Taj kredit uzet je uz kamatu od dva odsto, ali će zbog toga što će biti vraćen tek u avgustu 2026. godine i kamata porasti na četiri odsto, piše „Danas“.
Glavnicu zajma iz 2014. godine Srbija je trebalo da plati u celosti, u jednoj rati, 120 meseci nakon datuma prvog povlačenja sredstava, odnosno 14. avgusta 2024. godine.
Međutim, Vlada Srbije je u u obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju izmene i dopune sporazuma o zajmu istakla da je razmatrala i usaglasila produžetak krajnjeg datuma otplate glavnice za dodatne dve godine, odnosno do 14. avgusta 2026. godine.
Kredit uzet 2022. godine trebalo je da bude vraćen 9. decembra 2024. godine, ali je Vlada Srbije dopisom od 25. juna zatražila preko Ministarstva finansija produžetak datuma dospeća rate na 9. decembar 2026. godine.
Kao i u slučaju zajma iz 2014. godine, Vlada Srbije je razmatrala i usaglasila aneksiranje ugovora o zajmu za dodatne dve godine, ali je u skladu s tim fiksna kamatna stopa uvećana je na četiri odsto godišnje.
To je ocenjeno kao „najpovoljniji način da se obezbedi prostor za finansijska sredstva u skladu sa potrebama javne potrošnje i ekonomskim kretanjima, s obzirom na napore koje Vlada Srbije ulaže za očuvanje stabilnosti sistema javnih finansija i sprovođenje budžeta“.
Novi krediti
Kada su u pitanju nova zaduživanja čeka se odobrenje zajma od Vlade Francuske od 121,5 miliona evra, koji će pre svega biti korišćen za nabavku srpske robe i usluga ili robe i usluga iz trećih zemalja.
Planirano je i zaduživanje kod nemačke bankarske grupe KfW, jedno za projekat energetske efikasnosti u objektima javne namene vredno 50 miliona evra i drugo za Program razvoja tržišta biomase koje ne bi trebalo da prelazi 20 miliona evra.
Srbija čeka i kredit od Kineske banke vredan oko 184 miliona evra, a Zakonom o budžetu za 2024. godinu predviđeno je zaduživanje kod kineskih banaka za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji kanalizacione infrastrukture u Srbiji, u iznosu do 190 miliona evra.
Srbija traži odobrenje kredita od još četiri banke, od kojih je jedna OTP koja bi sa 12 milijardi dinara trebalo da kreditira izgradnju obilaznice oko Kragujevca.
Srbija traži kredit i kod Banke Inteze vredan 15 milijardi dinara i kredit od Unikredit banke od 11,7 milijardi dinara za finansiranje izgradnje saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica.
Država će se kod Banke Poštanske štedionice zadužuti za 42 milijarde dinara za finansiranje izgradnje urbane infrastrukture i Nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama.
Svi se zadužuju, ali…
Ekonomista Saša Đogović kaže za „Vreme“ da se svaka zemlja u svetu zadužuje, ali da je važno da li je to ekonomski opravdano, odnosno da li će projekti koji se kreditiraju direktno ili indirektno početi da vraćaju uložen novac u bliskoj ili srednjoročnoj budućnosti.
On je upozorio da će, ukoliko se to ne dogodi i ukoliko projekti u potpunosti ne počnu da vraćaju uložen novac ili ako ga vrate samo manjim delom, to onda ići na teret budžeta Srbije, odnosno građana.
Đogović je rekao i da su opravdani zajmovi kod nemačke bankarske grupe KfW za projekte energetske efikasnosti u objektima javne namene i za Program razvoja tržišta biomase, kao i zajam kod Kineske banke za projektovanje i izgradnju kanalizacione infrastrukture u Srbiji, jer se ti zajmovi koriste za ostvarivanje ciljeva Zelene agende.
Izostanak tendera
On je ukazao da je pitanje, kada je reč o kreditu kod Kineske banke, da li je mogao da bude organizovan tender na kome bi se pronašli povoljniji izvori finansiranja, jer bi se na otvorenom tržišnom nadmetanju vrlo verovatno postigla manja cena izgradnje kanalizacije.
Đogović je istakao da kineske banke, bez tendera, isključivo finansiraju svoje izvođače radova, zbog čega se osnovano sumnja da se dogovara određena cena što otvara mogućnost mita i korupcije i naduvavanja cene.
„Nije sporna izgradnja kanalzacione mreže, već način na koji se ona finansira i gradi“, istakao je Đogović.
Nacionalni stadion – politički projekat
Naglasio je i da, kada je u pitanju izgradnja Nacionalnog stadiona, postoje važniji projekti, i da je Nacionalni stadion politički projekat sa „marketinškim signalom“, te da je mnogo isplativije ulagati u cirkularnu ekonomiju, nego u Nacionalni stadion, jer bi se time postigli i ekonomski i ekološki efekti, a Nacionalnim stadionom „ne postižemo ništa“.
A ako je stvarno potreban, trebalo je da ga gradi Fudbalski savez Srbije.
Fokus na EKSPO 2027
Govoreći o produžetku roka isplate dva već postojeća kredita od po milijardu evra uzetih od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i Fonda za razvoj Abu Dabija, Đogović je ocenio da je novac planiran za njihovu otplatu verovatno fokusiran na projekat EKSPO 2027.
On je ukazao da su upravo dve godine prolongiranja otplate tih kredita, 2025. i 2026, ključne za realizaciju ovog projekta.
