Još deset miliona kvadrata na Savi: Ostvarenje neukih ali upornih moćnika

Organizacija Nova planska praksa saopštila je da se na širem području priobalja Save planira gradnja skoro deset miliona novih kvadratnih metara, dominantno stambenog prostora.

„Udeo javnih sadržaja u ovom delu grada procenjen je na 3,2 odsto, tek 320.000 kvadrata“, dodaje se u saopštenju Nove planske prakse.

Ova organizacija je objavila analizu razmere buduće izgradnje u širem području priobalja Save, a koja se tiče desetak urbanističkih planova koji su usvojeni ili su u procesu izrade: IMT, proširenje Beograda na vodi, nova železnička i autobuska stanica…

Trenutno je u toku rani javni uvid za izmene i dopune prostornog plana Beograda na vodi, koji će se prostirati od Terazijske terase do Ade Ciganlije, Bloka 18 i Brodogradilišta na novobeogradskoj strani.

„Ako to posložimo u kule kakve trenutno niču u Beogradu, a po uzoru na ‘Beograd na vodi’, to bi moglo biti 20 novih kula 200 metara visine, 100 novih kula 100 metara visine, i čak 500 novih kula prosečne visine 50 metara – koje će u potpunosti ‘zazidati’ šire priobalje reke Save. To je 20 novih Avalskih toranja u sred Novog Beograda i priobalja, 100 novih Beograđanki, i 500 novih zgrada Geneksa“, navodi Nova planska praksa.

Analizom su obuhvaćeni i planovi za transformaciju šire zone Brodogradilišta, blokove 18 i 68, plan sa transformaciju tramvajskog depoa na Novom Beogradu, kao i širenje plana za područje Beograda na vodi na deo prostora opštine Čukarica i Novi Beograd.

Kovačević: Masakriranje Beograda

Arhitekta Bojan Kovačević u razgovoru za „Vreme“ navodi da je ova vlast svojim odlukama i izgradnjom „već upropastila Beograd, ali da to ne znači da ih sada ne treba zaustaviti“.

„Na svu sreću, ono što je planirano ne mora da znači da će biti izgrađeno“, navodi on.

Na pitanje čemu da se sada nadamo, odgovara da je jasno da je nacrt plana megalomanski i da se nada da će ostati kao neki „papir za reciklažu nakon hitne promene vlasti u Beogradu, kada god i kakvi god da su bili izbori“.

„Uostalom, ovo je u ingerenciji Republike Srbije, a ne Grada Beograda“, ukazuje Kovačević.

Dodaje da „sama činjenica da o Prostornom planu područje posebne namene odlučuje Vlada Srbije govori sama za sebe.

„Telo koje odlučuje bi trebalo da bude ‘stručno’’, nadležan je ministar građevinarstva i njegov vajni staf. Takođe, o tome da o svemu ovome Ministarstvo kulture kontinualno od 2014. godine, nema daha da bilo šta kaže – bolje je i ne pominjati. Za Beograd ovaj plan znači da kada je počela priča o ‘potpunoj izmeni lika’ nisu reagovale nadležne institucije, i grad biva masakriran, a nadležni sede i dalje u svojim nameštenjima. Jer da su reagovali bili bi vraćeni u svoje nikogovićke pozicije“, kaže Kovačević.

Foto: Vreme

„Moram ovde da se setim epizode sa mojim starijim kolegama, tamo negde iz 2014-15. godine, Mihajlom Mitrovićem i Dragoljubom Bakićem koji su mi, nezavisno jedan od drugoga, govorili da se ne uzbuđujem previše oko Beograda na vodi jer od toga neće biti ništa’. Na žalost, iako dvadeset i više godina mlađi od njih, znao sam da kombinacija neukih a upornih, može da se dalje odvija upravo ovako kako biva pred našim očima“, kaže Kovačević.

Objašnjava da se ne radi samo o finansijskoj netransparentnosti, fizičkom
kapacitetu i infrastrukturnim dramama, već pre svega o „totalnom identiteskom
preinačenju grada u skladu sa nečijim što željama, što referentnim primerima daleko u Zalivskim slikama uspešnosti“ .

„Pa čak ni tamo, recimo u Omanu, paćenje kulama kao simbolima ne postoji“, naglašava Kovačević.

Foto: Milovan Milenković

„Biraju se mesta atraktivna za prodaju“

Govoreći o mišljenju svojih kolega, napominje da je mišljenje struke o ovom projektu jedno, a praksa nešto sasvim drugo.

„Iako postoje nejavni miševi koji su uključeni i u dosadašnji projekat ‘Beograda na vodi’, ogromna većina uglednih imena arhitekture, pa i urbanizma, osuđuje dosadašnje rezultate tog projekta, a pogotovo će ove najavljene posredne predloge iz kojih se daju izračunati ovi kapaciteti koje su prikazale koleginice iz ‘Nove planske prakse’. Jedan od komentara, moj ali i brojnih drugih, je da već granice proširenja plana govore jako loše o njemu, jer se ‘biraju’ mesta i potezi koji su im atraktivni za gradnju – čitaj prodaju“, navodi Kovačević.

Napominje da je mišljenje Vlade Srbije važnije od mišljenja najvećih stručnjaka.

„Meni lično, pak, iako nisam pravnik, upitno je kako se pravni statusi prostora, onako
isilovani onomad preko ‘lex specialisa’, sada prosto prenose na nove prostore.  Jer kad Vlada Srbije donese zaključak da je to u nacionalnom interesu onda to kao naprosto jeste. Iako svi znamo da je laž“, konstatuje on.

Foto: Tanjug/Ministarstvo kulture/Goran Zlatković

Vlasti ili imaju neverovatno samopouzdanje ili ne razumeju šta se događa u Srbiji

Kovačević naglašava da je iznošenje ovakvog plana u javnost, bez obzira što se faza zove rani javni uvid, može da znači samo dve stvari: ili vlasti imaju neverovatno samopouzdanje u sudbinu priče, predloga, ili ne razumeju šta se događa u Srbiji.

„U našoj zemlji je u vezi sa rudarenjem litijuma zapravo pobuna građana koja ne veruje ni vlastima ni tzv. opozicionim strankama. Ljudi osećaju, što na selu što u Beogradu i ostalim gradovima, da im se pokušava izvući tlo, zemlja ispod nogu sve sa još zagađivanja od hemije ili od pregustog stanovanja. Ovaj plan kao pravni akt, što uvek jeste, mora propasti da ne bi propali mi“ zaključuje Kovačević.

Podvlači da Vlada mora da posluša stav građana ove zemlje i da odustane od ovog projekta.