Foto: AP Photo/Olivier Matthys
Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija součene su sa “ruskom prenjom” pa bi zato zapadna vojna alijansa morala da im priskoči u pomoć. Drugim rečima, NATO Republiku Srpsku vidi kao ispostavu Vladimira Putina na Zapadnom Balkanu, pa je zato neophodno ojčati cetralnu bosansku držvu
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će ministri odbrane članica alijanse na predstojećem sastanku razgovarati o načinima jačanja konkretne podrške Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji koje su suočene sa „ruskom pretnjom“.
Nije precizirao u čemu će se podrška NATO-a ovim zemljama sastojati, ali je jasno da se Republika Srpska na čelu sa Miloradom Dodikom posmatra kao isposava Vladimira Putina na Balkanu. Blok patriotskih stranaka u Srbiji koji se zalaže za odbijanje francusko-nemačkog plana za Kosovo i okretanje leđa Evropskoj uniji, svako popuštanje oko Kosova vidi samo kao korak ka „ukidanju“ Republike Srpske, tj. Kosovo, RS i sankcije Rusije vide kao deo istog paketa pritisaka Zapad.
Rekao je tom prilikom i da pomoć u municiji, gorivu i rezervnim delovima mora stići u Ukrajinu pre nego što Rusija preuzme inicijativu na bojištu.
„Brzina će spasiti živote. Ako ruski predsednik Vladimir Putin pobedi u Ukrajini, poruka drugim autoritarnim režimima bi bila da se upotreba sile nagrađuje, što bi svet učinilo opasnijim, a sve nas ranjivijim“, izjavio je Stoltenberg.
Pozdravio je najavu članica NATO-a o slanju tenkova i teškog oružja u Ukrajinu, kao i daće obučavati ukrajinske vojnike.
„Rat u Ukrajini zahteva ogromne količijne municije i prazni zalihe NATO-a. Nivo potrošnje ukrajinske municije je mnogostruko većii nego naš nivo proizvodnje, što izlaže pritisku našu odbrambenu industriju“, rekao je Stoltenberg.
Precizirao je da je vreme čekanja na municiju velikog kalibra povećano sa 12 na 28 meseci, što znači da bi današnje porudžbine bile isporučene dve i po godine kasnije, pa je zato je potrebno povećati proizvodnju i investirati u produkcione kapacitete.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
