Foto: FoNet
Prema nalazima Demostata iz juna ove godine, samo trećina građana Srbije bi podržala ulazak Srbije u Evropsku uniju, dok je 51 odsto protiv. Čak 80 odsto se protivi uvođenju sankcija Rusiji
Istraživanja javnog mnjenja o tome šta građani misle o Evropskoj uniji poslednjih godina davali su različite podatke. Iako je gotovo uvek bar nešto više od polovine građana bilo za ulazak Srbije u EU, broj onih koji se protive neretko je varirao. Primera radi, prema redovnim istraživanjima Ministarstva za evropske integracije otprilike je uvek jedna trećina građana Srbije bila protiv članstva u EU.
Ona istraživanja objavljena nakon početka rata u Ukrajini 24. februara pokazuju značajan pad podrške članstvu. Prema nalazima Demostata iz juna ove godine, samo trećina građana Srbije bi podržala ulazak Srbije u EU, dok je 51 odsto protiv. Više od polovine građana smatra da Srbije ne bi trebalo da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, važnim kriterijumom za dalji napredak u evrointegracijama, dok je čak 80 odsto protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Profesor socijalne psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić smatra da su stavovi građana o EU odraz suštinske poruke koju vlast šalje građanima. Zato prema njegovim rečima treba razlikovati „ljubazne priče o EU“, od onoga što je glavna poruka koja se šalje građanima – „oni nas u stvari ne vole, zavlače nas i hoće da nas zavade sa prijateljima“.
Da bi moglo da dođe do promene diskursa vlasti prema Evropskoj uniji, moglo se učitati u izbornoj noći kada je Vučić zabrinuto rekao da nije srećan što je zemlja značajno skrenula udesno, misleći na partije desnice koje su ušle u Parlament. Kao razlog njihovog uspeha na vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila Vučič je naveo ukrajinsku krizu.
Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Žarko Trebješanin ne sumnja da bi do promene javnog mnjenja u korist EU moglo da dođe veoma brzo, budući da diskurs u najvećoj meri diktiraju Aleksandar Vučić i aktuelna vlast. Trebješanin smatra da se poslednjih meseci primećuje blagi zaokret od Rusije i „racionalniji stav prema toj zemlji i režimu“ i dodaje da je jasno da bi se i proruski narativ mogao lako promeniti.
„Imalo bi to i svoje granice, teško da bi mogao (Vučić) da svede podršku Rusiji na 10 ili 15 odsto, ali bi mogao značajno da je spusti“, rekao je Trebješanin, dodajući da sa druge strane podrška EU ne mora nužno da isključi proruski sentiment.
Glavni i odgovorni urednik FoNeta Zoran Sekulić ipak smatra da bi brza promena diskursa mogla da prođe u jednom delu javnog mnjenja koje Vučića podržava i koji su uz pomoć provladinih medija kontrolisani. On smatra da bi bio problematičan onaj deo javnosti koji je nekada imao proevropske stavove, a koji je sada „ubijen u pojam i Vučiću ne veruje ništa“.
„Oni će taj zaokret, ako do njega dođe, videti kao neiskren jer u njemu neće prepoznati evropsku politiku, nego će videti da to Vučić radi kako bi jačao sopstvenu poziciju i interese“, navodi Sekulić.
Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, glavni i odgovorni urednik FoNet-a veruje da bi eventualn Vučićev otklon od Putina bio veoma oprezan, bez direktnih i javnih osuda, kao i bez direktne osude Rusije i ruske agresije. Kako kaže, to bi bilo „distanciranje u svilenim rukavicama“.
S.P./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava zabrinuti su zbog obračuna vlasti Srbije sa građanima usred, kako kažu, „jednog od najvećih protestnih pokreta u novijoj istoriji zemlje“
Studenti u blokadi objavili su rezultate istraživanja javnog mnjenja po kojima bi studentska lista pobedila na izborima, a SNS ima podršku ispod 40 odsto građana
Žarko Đokić ponovo je izabran za predsednika opštine Kosjerić, a na konstitutivnoj sednici za predsednicu Skupštine opštine reizabrana je Tatjana Kokanović
Devojka koja je na protestu u januaru u Beogradu automobilom udarila studenjkinju, pomilovana je odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Aktivistu Aleksandra Salapuru uhapsili su, pa ubrzo i pustili beogradski komunalci dok je pokušavao da ukaže na nelegalnost radova na Savskom nasipu
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
