Izveštaj ODIHR-a: Vlast i opozicija žive u različitim kosmosima

Nakon što je objavljen izveštaj posmatračke misije ODIHR-a, vlasti u Beogradu su po običaju vrlo slobodno tumačile navode iz izveštaja, ne obazirući se na brojne primedbe na izborni proces.

Sam izveštaj videla je kao dokaz da nije bilo izborne krađe, piše Dojče vele.

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić tako kaže da izveštaj „stavlja tačku na sve besmislice i laži o krađi izbora“, a da će Srbija primeniti preporuke.

Primetno zadovoljstvo vlasti izazvala je i činjenica da se nigde eksplicitno ne govori o izbornoj krađi, što je bio i povod da predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavi kako „u izveštaju niko ne pominje krađu na izborima, jer je nije bi bilo“.

Opozicija pak smatra da je izveštajem potvrđeno da je izvršena izborna krađa.

Marinika Tepić iz koalicije Srbija protiv nasilja objašnjava da je ODIHR ekspertska misija i da koristi birokratski jezik, a ne politički, ali da se u izveštaju skreće pažnja na organizovana migracija i prevoz birača da bi glasali, falš birački spisak, dominacija predsednika Republike, kupovina glasača, ogroman pritisak na zaposlene u javnom sektoru.

Zemlja paralelnih realnosti

Opozicija ipak možda ipak ima više razloga za nezadovoljstvo, jer su, kako je već primećeno, formulacije previše blage i razvodnjene, ali javno su obe strane veoma zadovoljne pomenutim izveštajem. Kako je došlo do toga da i jedni i drugi budu zadovoljni?

Moguće je zato što je Srbija zemlja paralelnih realnosti, kaže za DW Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

„Po fabrikovanoj verziji realnosti koju vlast nameće kroz svoju propagandu, to su bili odlično sprovedeni izbori – ODIHR ima samo tehničke zamerke i Vlada Srbije će učiniti sve da sprovede preporuke ODIHR-a, jer je Srbija velika demokratija i primer kako bi trebalo da se sprovode izbori. To je zapravo poručila premijerka Ana Brnabić komentarišući taj izveštaj“, skreće pažnju Beširi za DW.

„Krađa izbora nije samo ubacivanje glasačkih listića u kutije, već je krađa i uvoženje glasača iz drugih država i gradova, prijavljivanje glasača na fantomske adrese. Kralo se iz državnog budžeta za kampanju vlasti, a krala se i sloboda građanima koju im garantuje Ustav“, dodaje sagovornik DW.

foto: zoran žestić / tanjug

Usiljeno radovanje opozicije

Srbija je zemlja kurioziteta i to je jedino mesto na svetu gde ruski i američki ambasador hvale vlast za istu stvar, primećuje za DW politički analitičar Đorđe Vukadinović.

„Vlast se fokusirala na ton izveštaja, koji jeste drugačiji u odnosu na rezoluciju Evropskog parlamenta. Poruke koje je saopštila Ana Brnabić su poruke domaćoj javnosti, a u okviru toga pre svega njihovom glasačkom telu. Opozicija u osnovi jeste zadovoljna, ali i tu ima rekao bih nekog usiljenog radovanja.“

„Moguće je da je na taj blaži ton, osim prirode dokumenta, uticalo i lobiranje Aleksandra Vučića po važnim zapadnim adresama“, nastavlja Vukadinović.

„Tako da mislim da je tu izvesnu ulogu odigrala i konstruktivnost oko Kosova. Beograd je paralelno s junačenjem za domaću javnost slao i signale da je spreman na popuštanje oko stvari za koje ranije nisu želeli da popuste“, ocenjuje Vukadinović.

Kozmetičke promene?

Izveštaj ODIHR-a se bavi raznim preporukama za poboljšanje izbornog procesa i pratećeg zakonodavstva. Garancije da će bilo šta od toga biti ispunjeno naravno da ne postoje, što je vidljivo i na osnovu stava vlasti i njihovih prvih reakcija.

Kooperativnost na rečima ne košta ništa i, kako ističe Naim Leo Beširi, „apsolutno se ne može očekivati da će vlast ispuniti te preporuke“.

„Vlast će možda izvršiti neke kozmetičke promene, ali će većinu stvari ignorisati. Jedini način da se vlasti na to nateraju jeste pritisak birača u Srbiji. Tu će biti neophodna i podrška Zapada, koja će se teško dobiti, jer se ovde neke druge teme poput Kosova vide kao najvažnije“, naglašava Beširi.

Ako se bilo šta bude primenilo od preporuka to će biti formalnog karaktera, smatra Đorđe Vukadinović, koji kaže „da će to biti u svrhu zamazivanja očiju Briselu. To će biti više neko čekiranje kućica, nego što će biti stvarne promene koje će rezultirati nekim stvarnim posledicama. Od toga nije bilo ništa ni nakon ranijih posredovanja evropskih institucija i tamošnjih političara.“

Sledeći korak je reakcija Evropske komisije i bez obzira što vlasti misle da neće biti međunarodne istrage, „sada su po prvi put izborne nepravilnosti dokumentovane, i biće teško Evropskoj komisiji da to ignoriše“, smatra Naim Leo Beširi.

„Teško će se ignorisati izborna krađa i činjenica da se Srbija ne može smatrati demokratskom zemljom. Taj stav da je to neprihvatljivo za zemlju-kandidata za članstvo u EU za sada snažno ističe Nemačka, ali se nadam da će to biti i stav ostalih zemalja Unije u narednom periodu“, napominje Beširi.

Kako pronaći pravdu?

Reakcije Brisela, ali pre svega Vašingtona, kao i ton izveštaja, pokazuju da međunarodna zajednica kao rešenje problema vidi obraćanje opozicije srpskim institucijama.

Traženje rešenja unutar srpskih institucija deluje pomalo kao ironija u zemlji u kojoj se izbrisala razlika između vladajuće SNS stranke i države, ocenjuje Dojče vele.

Naim Leo Beširi ipak smatra da je „neophodno obraćati se srpskim institucijama sistema. Na taj način ostaje pisani trag da neko nije reagovao na izborne ili neke druge zloupotrebe, što će jednog dana nakon promene vlasti biti prilika da neko zbog toga i odgovara.“

Teška dilema za srpsku opoziciju, ocenjuje Đorđe Vukadinović. „To je zaista Gordijev čvor. Obraćate se institucijama koje su direktno učestvovale u izbornim nepravilnostima. To svakako depresivno zvuči u ušima opozicionih birača i aktivista“, zaključuje Vukadinović.