Foto: Tanug/Zoran ŽestićU planu Evropske komisije za rast Zapadnog Balkana stoji šest milijardi evra pomoći i pristup tržištu EU. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe
U najnovijem planu rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen u Briselu navodi se da Evropska komisija čvrsto veruje da proširenje ostaje ključna politika Evropske unije, a posebno da je punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima Unije.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe.
Varhelji je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na kojoj je predstavljen Paket proširenja 2023. i godišnji izveštaj o napretku zemalja kandidata, rekao da je cilj razvojnog plana koji je EU pripremila za Zapadni Balkan da se smanji nejednakost između zemalja članica i zemalja regiona, na polju socijalnih i ekonomskih pitanja.
Rat Rusije i Ukrajine
Kako se navodi u dokumentu, rat Rusije protiv Ukrajine još jednom ilustruje potrebu za odlučnim geostrateškim ulaganjem u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu i ističe se da je rat imao značajan uticaj na partnere sa Zapadnog Balkana, stvarajući dodatni pritisak na njihove ekonomije i društva i stvarajući rizike po njihovu stabilnost.
Potreba da se oni približe EU i da se ubrza njihov proces pridruživanja, zasnovan na reformama vezanim za EU u zemljama, nikada nije bila jasnija nego danas. Većina građana zemalja Zapadnog Balkana smatraju da bi članstvo njihove zemlje u EU bilo dobro i u tom pogledu, novi plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja priliku za dalje povećanje vidljivosti i svesti o podršci EU regionu“, navodi se u dokumentu.
Priprema Zapadnog Balkana za EU
Dodaje se da je ekonomska konvergencija suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU, ali i dodaje da trenutno nivo i brzina konvergencije između Zapadnog Balkana i EU nisu zadovoljavajući – bilo u smislu reformskih procesa ili socio-ekonomske konvergencije, kao i da to koči njihov napredak na putu ka EU.
„Zato postoji potreba da se ubrza i podstakne priprema Zapadnog Balkana za članstvo u EU tako što će se izneti neke od njegovih prednosti, posebno na načine koji mogu direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana. Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija“, navodi se.
U tom smislu, Komisija predlaže novi plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan na četiri stuba, čiji je cilj unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, usklađivanjem Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko Regionalno tržište na osnovu pravila i standarda EU, ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz reformu i rast.
Ta finansijska pomoć povećava se za šest milijardi evra bespovratne podrške i kreditne podrške, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem reformi.
Kako se navodi, temeljne reforme, uključujući jačanje vladavine prava i osnovnih prava, su neophodne za stvaranje povoljnog okruženja za privlačenje investicija i generisanje održiv ekonomski rast uz smanjenje emisija.
Hrabra ponuda regionu
EK predlaže predlaže da EU da hrabru ponudu regionu, ponudu koja pruža mogućnosti za jačanje socio-ekonomske konvergencije i dovođenje naših partnera bliže jedinstvenom tržištu EU u mnogim oblastima, pored značajnih dodatnih finansijskih sredstava podrške. Tom ponudom nastoji da se neke ekonomske koristi prenesu u pretpristupnom periodu, što će doneti korist za celu EU.
Z.S/N1/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Ustavu je s razlogom definisano da se predsednički izbori održavaju na pet, a parlamentarni na četiri godine. Šta može Srbija kada su najviše državne funkcije istovremeno u tehničkom mandatu?
Marija Vasić, profesorka sociologije iz Novog, ne oseća nikakvo olakšanje što ju je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolirao. Ljuta je što joj je uskraćena mogućnost da na sudu sa ostalim članovima „novosadske grupe“ obori besmislenu optužbu za pokušaj rušenja ustavnog poretka
Poslednji čin pred ostavku na funkciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je pomilovanje 49 ljudi, a krivičnog gonjenja je oslobodio i 11 „svojih“. Ko su ti ljudi?
U govoru nakon koga je potpisao ostavku, Aleksandar Vučić je najavio šta će raditi kao premijer, istakavši obrazovanje koje je loše zato što su neki fakultete pretvarali u partijske štabove
Televizije N1 i Nova su učesnicima izborne trke ponudile političko oglašavanje za 5.200 do 7.800 evra za spot od pola minuta, saznaje „Vreme“. U ponudi je i oglas koji prekriva ceo ekran portala. Pitanje je da li te cene iko može da plati osim Srpske napredne stranke
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
