Foto: Tanug/Zoran Žestić
U planu Evropske komisije za rast Zapadnog Balkana stoji šest milijardi evra pomoći i pristup tržištu EU. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe
U najnovijem planu rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen u Briselu navodi se da Evropska komisija čvrsto veruje da proširenje ostaje ključna politika Evropske unije, a posebno da je punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima Unije.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je u Briselu da Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe.
Varhelji je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na kojoj je predstavljen Paket proširenja 2023. i godišnji izveštaj o napretku zemalja kandidata, rekao da je cilj razvojnog plana koji je EU pripremila za Zapadni Balkan da se smanji nejednakost između zemalja članica i zemalja regiona, na polju socijalnih i ekonomskih pitanja.
Rat Rusije i Ukrajine
Kako se navodi u dokumentu, rat Rusije protiv Ukrajine još jednom ilustruje potrebu za odlučnim geostrateškim ulaganjem u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu i ističe se da je rat imao značajan uticaj na partnere sa Zapadnog Balkana, stvarajući dodatni pritisak na njihove ekonomije i društva i stvarajući rizike po njihovu stabilnost.
Potreba da se oni približe EU i da se ubrza njihov proces pridruživanja, zasnovan na reformama vezanim za EU u zemljama, nikada nije bila jasnija nego danas. Većina građana zemalja Zapadnog Balkana smatraju da bi članstvo njihove zemlje u EU bilo dobro i u tom pogledu, novi plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja priliku za dalje povećanje vidljivosti i svesti o podršci EU regionu“, navodi se u dokumentu.
Priprema Zapadnog Balkana za EU
Dodaje se da je ekonomska konvergencija suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU, ali i dodaje da trenutno nivo i brzina konvergencije između Zapadnog Balkana i EU nisu zadovoljavajući – bilo u smislu reformskih procesa ili socio-ekonomske konvergencije, kao i da to koči njihov napredak na putu ka EU.
„Zato postoji potreba da se ubrza i podstakne priprema Zapadnog Balkana za članstvo u EU tako što će se izneti neke od njegovih prednosti, posebno na načine koji mogu direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana. Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija“, navodi se.
U tom smislu, Komisija predlaže novi plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan na četiri stuba, čiji je cilj unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, usklađivanjem Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko Regionalno tržište na osnovu pravila i standarda EU, ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz reformu i rast.
Ta finansijska pomoć povećava se za šest milijardi evra bespovratne podrške i kreditne podrške, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem reformi.
Kako se navodi, temeljne reforme, uključujući jačanje vladavine prava i osnovnih prava, su neophodne za stvaranje povoljnog okruženja za privlačenje investicija i generisanje održiv ekonomski rast uz smanjenje emisija.
Hrabra ponuda regionu
EK predlaže predlaže da EU da hrabru ponudu regionu, ponudu koja pruža mogućnosti za jačanje socio-ekonomske konvergencije i dovođenje naših partnera bliže jedinstvenom tržištu EU u mnogim oblastima, pored značajnih dodatnih finansijskih sredstava podrške. Tom ponudom nastoji da se neke ekonomske koristi prenesu u pretpristupnom periodu, što će doneti korist za celu EU.
Z.S/N1/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
