Izmena Krivičnog zakonika: Ko pozove na protest, mogao bi da ide u zatvor

Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika predviđa mnogo negativnih odredbi, kao što je ona da krivično može da bude optužen onaj ko putem sredstava informisanja objavi materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, a pozitivno u Nacrtu je što su pooštrene kazne za krivična dela najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, rekao je za „Vreme“ advokat Srefan Ćorda.

On je istakao da je negativna odredba kojom se predviđa da svako može da bude krivično optužen ako posredstvom informacionih tehnologija ili na drugi način deli sadržaj koji može potencijalno da sadrži informacije za izvršavanje krivičnog dela.

Ta odredba naročito je uznemirila javnost, jer pratkično znači da može da bude optužen svako ko na društvenim mrežama podeli poziv na proteste koji, na primer, podrazumevaju blokadu saobraćajnica, čak iako lično u takvoj blokadi ne učestvuje.

„Takva odredba je rogobatna i široka i nadam se da u toj formi neće ući ni kao predlog Zakonika, već da će biti izmenjena, ili još bolje uklonjena“, rekao je Ćorda.

Nema uslovnog otpusta

On je istakao da je u Nacrtu negativno i što se za sve kazne koje se pooštravaju, konkretno za kaznu doživotnog zatvora, ne dozvoljava mogućnost uslovnog otpusta.

Ćorda je podsetio da je Srbija potpisnica Istambulske konvencije i svih drugih konvencija Saveta Evrope prema kojima mora da postoji preispitivanje kazne i eventualno puštanje na slobodu nakon što neko odsluženi određeni deo kazne.

„Veliki je procenat grešaka u presudama, a značajan je procenat i onih krivičnih postupaka u kojima se ljudi lažno prijavljuju i gde se zakon zloupotrebljava. Svi profesori prava, sudije i tužioci će vam reći da pooštravanje tih drakonskih kazni nikada i nigde u svetu nije dovelo do smanjenja stope kriminaliteta, jer niko ne čita zakon kada pođe da počini krivično delo“, naveo je Ćorda.

On je podsetio da su do sada samo za najteže oblike ubistva, kao što je namerno ubistvo deteta ili ubistvo iz koristoljublja, mogla da bude izrečena kazna doživotnog zatvora, a da je Nacrtom predviđeno da doživotna kazna može da se izrekne za svako ubistvo.

„Kada bi javnost znala koliko se često ubistva i tragovi nameštaju shvatila bi koliko je to potencijalno opasno“, rekao je Ćorda.

Iznuda iskaza

On je ocenio i da je u Nacrtu negativno i to što su ukinuta određena krivična dela koja su ranije postojala, kao što je iznuda iskaza.

„To krivično delo je bilo ekskluzivno propisano za službena lica, policiju i organe gonjenja, a Nacrtom bi se ukinulo pod obrazloženjem da se to krivično delo već nalazi u okviru krivičnog dela – zlostavljanje i mučenje. Autori Nacrta smatraju da nema potrebe da postoji posebno krivično delo kad u Krivičnom zakoniku već postoji krivično delo zlostavljanje i mučenje koje u jednom stavu takođe definiše prekoračenje ovlašćenja službenih lica prilikom uzimanja iskaza“, naveo je Ćorda.

On je ukazao da to krivično delo, ekskluzivno propisano za prekoračenje ovlašćenja službenih lica prilikom uzimanja iskaza, već postoji više od 15 godina u zakonu i da do sada nikome nije smetalo, i dodao da se kao razlog za njegovo ukidanje u Nacrtu navode se „pravno-tehnički“ razlozi.

Promene u vezi sa uslovnom osudom

Ćorda je podsetio i da do sada uslovna osuda nije mogla da se izrekne za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od najmanje osam godina.

„Nacrtom je taj prag toliko drastično pomeren i predviđeno je da uslovna kazna ne može da se izrekne za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje dve godine i za dela teža od toga. To je ogromna razlika, jer 80 odsto zakonskih kazni potpada pod takve kazne, pa za 80 odsto predviđenih kazni neće moći da bude izrečena uslovna kazna“, upozorio je Ćorda.

On je podsetio da je minimalna kazna zatvora za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja dve godine.

„To znači da onim što predviđa Nacrt, vozač koji nekoga udari i nanese mu teške telesne povrede, u blizini pešačkog prelaza, a za to je predviđena kazna od dve do 12 godina zatvora, mora da ide u zatvor, jer je minimalna kazna dve godine zatvora, a za nju po Nacrtu nema uslovne osuda. To se odnosi čak i na one slučajeve u kojima vozač nije nasilnički vozio i nije imao alkohol u krvi“, rekao je Ćorda.

On se osvrnuo i na već pomenutu odredbu Nacrta o krivičnom delu zbog objavljivanja materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, kao što je objavljivanje poziva na protest na društvenim mrežama.

Ćorda je ukazao da je Nacrtom za to delo predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine, što znači da ako neko bude osuđen za to krivično delo na dve godine zatvora ili više, takođe automatski ide u zatvor jer prema Nacrtu nije moguća uslovna osuda za krivična dela za koje je izrečena kazna od dve godine i teža.

„To je pre svega zastrašivanje, a zatim, znate li koliko ljudi dolazi pod udar takve odredbe? Zamislite samo: podelite na društvenim mrežama nešto za šta bude procenjeno da je materijal kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela i istog dana nekog udarite automobilom – i odoste tri ili četiri godine u zatvor“, rekao je Ćorda.

Pozitivne odredbe Nacrta

On je rekao da je pozitivno što su Nacrtom predviđene pooštrene kazne za krivična dela najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, kao što je vožnja pod uticajem alkohola ili droge (ili oba), bahata vožnja ili namerno obaranje pešaka na pešačkom prelazu.

Ćorda je podsetio da su se do sada u praksi za smrtne ishode u saobraćaju uglavnom izricale ili kazna od godinu kućnog zatvora ili uslovne osude, i podsetio na slučaj sina Željka Mitrovića koji je osuđen na sedam meseci kućnog zatvora.

Dodao je da je pozitivno i to što Nacrt predviđa, čak i u slučajevima legalnog posedovanja oružja, da neadekvatno čuvanje, korišćenje i skladištenje oružja, koje je do sada bio običan prekršaj – postaje krivično delo.

„Bukvalno su prepisali situaciju iz masakra u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ da će, kada neko neadekvatno čuva oružje kojim se počini ubistvo ili se neko teško povredi, to biti posebno krivično delo“, rekao je Ćorda.

Dodao je da je u Nacrtu pozitivno i to što se ukida uslovni otpust za silovatelje nakon što odsluže dve trećine kazne.

Mane statusa službenog lica

Govoreći o novim krivičnim delima koja se uvode Nacrtom, a tiču se napada na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi i napad na lice u zdravstvenoj ustanovi, Ćorda je ukazao da se time prosvetnim i medicinskim radnicima daje svojstvo službenog lica.

„Time se automatski pooštravaju kazne za dela koja su učinjena prema njima, ali kada nekome date svojstvo službenog lica stavili ste mu i veću odgovornost. Kada službena lica izvrše određena krivična dela u svojstvu koje čine moraju da budu teže osuđena“, upozorio je Ćorda.

On je ukazao da je tako moguće da neko napadne nastavnika ili zdravstvenog radnika, koji su u statusu službenog lica, a da onda „neki bahati roditelji ili neko ko želi da se sveti takođe može da pokrene postupak da je takvo službeno lice zloupotrebilo svoj položaj i da se zato traži veća kazna“.

„To što je neko službeno lice ne znači ništa sa aspekta kažnjavanja, to su kozmetičke izmene“, ocenio je Ćorda.

„Haos u najavi“ zbog nužne odbrane

Nacrtom bilo bi omogućeno da se nužna odbrana primeni ne samo kada je napad u toku, kao što je sada definisano u Krivičnom zakoniku, već i kada napad „neposredno predstoji“.

„Suština nužne odbrane je da se čovek odbrani istom merom od istovremenonog napada. Nacrtom se širi taj prag, pa je dozvoljeno odbraniti se i od napada koji se nije dogodio, ali neposredno predstoji. Nacrtom dolazimo u situaciju da sud procenjuje šta je napad koji neposredno preti. To je skandal, tu će biti haosa. Kako će sud moći da utvrdi da li je neko nekoga prebio zbog toga što je osećao neposrednu pretnju od njega?“, upitao je Ćorda.

On je istakao da kazne moraju da budu odmerene prema svakom ko izvrši krivično delo, prema njegovoj ličnosti i težini dela, da bi drugima one trebalo da budu upozorenje da ne čine takva krivična dela, a da prema Nacrtu „ispada da svako može da bude osuđen za najteža dela“.

Zakoni nisu loši, ali su obesmišljeni

„Naši zakoni nisu loši, ali su obesmišljeni, mi za svako delo možemo da odredimo 100 godina zatvora. Ako se zakoni ne primenjuju dosledno ili se često zloupotrebljavaju ili se gleda ljudima kroz prste, mi smo obesmislili zakonske norme, a tada je potpuno nebitno kolika je kazna. I sada postoje kazne od pet do 15 godina, ili od dve do 12 godina za krivična dela u saobraćaju, ali kako onda sin Željka Mitrovića dobije sedam meseci kućnog zatvora?“, rekao je Ćorda.

On je istakao da bi lek bio kada bi se smanjio broj krivičnih dela u kojima mogu da se ublažavaju kazne zatvora.

„Zakonom je predviđena velika mogućnost ublažavanja kazni. Kada bi se princip da nema ublažavanja kazni za silovanje ili za prodaju droge proširio na veći broj krivičnih dela, ni kažnjavanje ni kazne ne bi izgubile svoju svrhu“, rekao je Ćorda.

Za sada, to je samo Nacrt

On je istakao da je, na sreću, to samo Nacrt, koji mora da prođe i skupštinski odbor. Taj odbor ocenjuje da li je Nacrt u skladu sa drugim zakonima i Ustavom, a osim toga Nacrt treba da prođe i odbor za evropske integracije koji bi trebalo da utvrdi da li je u saglasnosti sa standardima Saveta Evrope i Evropskom unijom, da bi takav zakon uopšte ušao u skupštinsku proceduru.