Oči u oči sa meštanima Malog Zvornika, Vučić je postao majstor za sve probleme. On zna sve toponime i lokalna mesta, pamti svako prezime i zdušno zapisuje nedaće sa kojima se susreću građani. I on sam deli brige svojih sunarodnika u vezi sa kopanjem litijuma. Dok nudi instant rešenja, sagovornici „Vremena“ objašnjavaju zbog čega je predsednik Srbije promenio retoriku
„Ako uradimo put, hoćeš li prestati da plačeš?“
Ovo je rečenica koju je predsednik Srbije uputio jednom od građana koji su došli na dugo najavljivani razgovor u sali u Malom Zvorniku, a koji je zamolio da se u njegovom selu izgradi put. U ta četiri sata, čule su se molbe, preklinjanja, hvalospevi i kritike. Sa jedne strane sedeo je Aleksandar Vučić, čovek koji je za 12 godina uspeo da personifikuje vlast i moć u Srbiji. Sa druge strane, sedeli su meštani Malog Zvornika i okolnih sela. Mnogi zabrinuti zbog te zlokobne kompanije Rio Tinto oko koje je za kratko vreme u Srbiji stvorena referendumska atmosfera.
Drugi, oni brojniji, došli su da predsednika, kao nekakvog novovekovnog apsolutistu, mole za pomoć.
Molbe su Vučiću stizale sa svih strana. Rešenja je nizao ekspresno. Ako treba da se izgradi put – izgradićemo, ali možda ne baš ove godine, skupo je. Ako treba da se obnovi kuća uništena u požaru – dajte papire da pogledamo, sutra će doći vladina komisija. Ukoliko imate problem sa sudskim postupkom – nikakav problem, lično će vam se javiti ministarka pravde. Ako je vaš muž bio na Košarama, a danas nema nikakva primanja – bez brige, predsednik će to rešiti.
Nisu meštani Malog Zvornika došli da traže isključivo pomoć za sebe. Jedna od građanki požalila se na odlazak mladih iz te opštine u velikom broju, kao i na problem sa zdravstvom. Predsednik, ne časeći časa, nađe rešenje i za to.
„To sa lekarima biće sada rešeno, i što se tiče stambenog problema. Ja sam govorio da tamo gde nema investicija ljudi odlaze. Trudićemo se da dovedemo još jednog velikog investitora u Loznicu i manjeg u Mali Zvornik i Ljuboviju“, poručio je Vučić.
Šta je čija nadležnost
Za probleme koje su građani Malog Zvornika izneli pred predsednika Srbije, nadležne su različite institucije. Predsednik države, konkretno, nije nadležan ni za jednu.
Njegove nadležnosti ograničene su Ustavom iz 2006. godine, kao najvišim pravnim aktom Republike Srbije. Prema tome, ovlašćenja predsednika države su mahom ceremonijalna, a među njima su predstavljanje Srbije u zemlji i inostranstvu, predlaganje mandatara za sastav Vlade, davanje odlikovanja, postavljanje i opozivanje ambasadora, unapređivanje i razrešenje oficira Vojske Srbije… Ima tu još nekoliko nadležnosti, ali nijedna od njih ne obuhvata ono što je predsednik Srbije radio te večeri u Malom Zvorniku.
Možda će neko reći – da, možda Vučić nije bio nadležan za baš sve što je obećavao ljudima iz Podrinja, ali bitno je da se pomogne građanima. Da li su zaista važne te tričave tehnikalije, ko je pomogao, ko je nadležan, a ko nije? Međutim, ovakvi potezi sa vrha vlasti ukazuju na ozbiljniji problem, onaj na koji stručnjaci u Srbiji godinama upozoravaju – institucije u Srbiji ne rade.
To je u Malom Zvorniku, po ko zna koji put, pokazao lično predsednik države, ponovo preuzevši na sebe ulogu spasioca i oca nacije. Sama činjenica da Vučić, dok ga uživo prenose gotovo sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, govori čoveku da će njegov problem rešiti ministarka pravde – ali, zna se, na predsednikovu inicijativu – jasno govori o skrajnutoj ulozi Vlade za vreme Vučićevog predsednikovanja. Vlade, koja bi, barem po Ustavu, trebalo da bude organ koji vodi politiku države.
Sociolog Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka objašnjava za „Vreme“ da su potezi predsednika Srbije Aleksandra Vučića „paradigmatični za njegovu populističku praksu“.
„U populizmu veliki vođa ne želi nikakve posrednike između njega građana. Sve što je autonomno – autonomni mediji, sindikati i profesionalna udruženja – predstavlja stratešku smetnju. To uključuje i institucije iza kojih on stoji. On je nekakva vrsta sveznadara koji zna rešenje za sve probleme i koristi priliku da prilično nipodaštava i sopstveni aparat, u koji građani nemaju poverenje. On se nad celim aparatom nadvija kao njegov spasilac“, kaže sagovornik „Vremena“.
Promena taktike
„Ljudi su iskoristili priliku da iznose svoje probleme i da pokušavaju da ih reše, znajući da ih Vučić ne može načelno odbiti. On može samo povremeno da ne kontroliše kretnje tela i izraz lica. Tu se vidi nervoza. Onda on obećava rešenja, čuće se sa ovim ili onim, za petak, subotu. Na oko to deluje impresivno“, ističe Stojiljković i objašnjava da postoji dobro uvežbana praksa koju predsednik Srbije godinama sprovodi.
„Praksa zapisivanja konkretnih problema, dodavanje dokumenata, impresioniranje prostote poznavanjem lokalnih toponima, rešenja, cifara, sposobnost da satima bude tu… To je nešto što treba da ostavi utisak. To je tipičan obrazac, s tim što ovu situaciju on koristi da spinuje“.
U doslovnom značenju, „spinovati“ znači „zavrteti”. Podrazumeva okretanje priče ili informacije koja će javnost usmeriti na stranu onih u čijem se interesu plasiraju informacije. U političkoj praksi Srbije, reč je o jednoj od vrlo čestih tehnika.
Rio Tinto, vile i baklje
Povratak kompanije Rio Tinto na mala vrata javnost je sačekala sa vilama i bakljama. Uprkos lavini neumorne partijsko-državne-medijske propagande, veći deo građanki i građana Srbije i dalje je odlučno protiv eksploatacije litijuma. Među njima ima i glasača Srpske napredne stranke. Zato je Vučić, nakon prvobitne najave referenduma o litijumu, počeo da govori o referendumu o podršci njemu kao predsedniku Srbije, čijim plaštom bi bila obuhvaćena podrška projektu „Jadar“.
„Vučićev prvi spin bio je pokušaj da usmeri pažnju na sebe. On beskrajno voli da prenosi pažnju na sebe i svoju žrtvu prenemaganjima, uz povremeno plačan, povremeno besan izraz lica. On traži prostor da smanji štetu od nečega što očito većina građanki i građana države ne podržava. Zato je prvobitno usmerio priču na svoju ostavku. Iza toga stoji surova i hladna kalkulacija da će pred pitanjem ostaje li on na vlasti, ta duboka i široka klijentelistička mreža koju je stvorio zastati“, objašnjava Stojiljković.
Strog, ali pravičan
Ipak, u Malom Zvorniku nismo mogli da vidimo takvog čoveka, beskompromisnog vlastodršca spremnog na sve kako bi ostvario svoj cilj. Vučić preuzeo ulogu osobe iz naroda, običnog čoveka koji deli brige i strahove svojih sugrađana. Pomirljiv, ali istovremeno strog i pravičan, objašnjavao je prisutnima kako on, uprkos svemu što su možda čuli, ipak nije sveznajući. Dozvolio je kritike stručnjaka, govoreći kako oni znaju mnogo više od njega. Slušao ih je s pažnjom. Tek uzgredno bi sproveo ustaljenu igru gde glumi strogoću nad v. d. direktorom „Puteva Srbije“ Zoranom Drobnjakom, redovnom metom njegovog iživljavanja sopstvene dominacije.
„On nema harizmu. On nema ništa u svom ponašanju, vokabularu i kretnjama što bi Srbima ličilo na oca nacije. On je nabildovao harizmu preko medija, sopstvenim pojavljivanjem i selektiviranjem stvari. Slikom koju stvara, poput one u Malom Zvorniku, da on rešava nešto što njegova stranka i aparat inače ne rešavaju. Pri čemu on gunđa i stvara utisak da će nelojalne i nesposobne u svom aparatu, koji je i stvarao po tom osnovu, da iščisti i dovede do nekakve vrste pravde“, kaže sagovornik „Vremena“.
Ja tebi, ti meni
Jedna od interesantnijih scena iz Malog Zvornika desila se kada je jedan od lokalaca, u pokušaju da se dodvori predsedniku, javno rekao kako je uvek glasao za njega, ali i kako je na prethodnim izborima za Srpsku naprednu stranku lično obezbedio 800 glasova. Vučić ga je zaustavio pre nego što je stigao da završi rečenicu.
Stojiljković objašnjava da se tako pokazuju otvoreni mehanizmi vladanja, koji predsedniku Srbije ne prijaju.
„To je neka vrsta otvorenog uslovljavanja: vidi, ja sam ti doneo nekoliko stotina glasova, ja kao klijent sa sopstvenom patronatskom mrežom na određenom nivou tražim nešto. Vučić je sve centralizovao i ne dozvoljava da ga neko uslovljava lokalnim mirazom od nekoliko stotina glasova. To ne sme da se vidi javno. To je taj mehanizam, ali njega ne bi trebalo videti“, ističe naš sagovornik.
Sociolog naglašava da je tako u svakoj vrsti zarobljene države.
„To je situacija u kojoj lider i klijentelistička mreža oko njega ukinu tanku opnu između partijske oligarhije i državnog aparata. Prosto, između toga više nema nikakve granice. Šta je osnov njegove podrške? Više od 30.000 ljudi se, na raznim nivoima, bira na odgovarajuće funkcije. To je toliko duboko da ide do direktora vrtića i osnovnih škola. Uz to po još dva ili tri savetnika i isto toliko saradnika. To je oko 100.000 ljudi koji su na neki način vezani za postojeću vlast, od kojih većina, nažalost, nema nikakve kompetencije osim što je spremna da bude lojalna“.
Ocvale ruže
Ipak, ni u klijentelističkoj mreži Srpske napredne stranke ne cvetaju ruže.
„On može, pogotovo u javnom sektoru, da zapošljava ljude na kratkom štapu – zaposli vas na određeno, pa ako ste spremni da u javnom preduzeću budete bot vlasti, imate stalni aranžman. Ali sve se dešava u odnosu potpunog nepoverenja“, ističe Stojiljković.
Sagovornik „Vremena“ ukazuje da ljude upletene u te mreže ne bi trebalo potcenjivati.
„Jesu autoritarni i drže se toga da je narod koji nema moćnog lidera u velikom problemu. Ali u okviru toga je i njihova sitna kalkulacija. Neće politički da odrastu, povere nekom podaničko poverenje. Ali, stvar sa podanicima je takva da će vam oni stalno prilaziti u hodniku i nešto tražiti očekujući da im se to i ispuni. To je taj podanički mentalitet. Ne ostavljaju vas dok ne vide da možete izgubiti. Ali, brzina kojom se oni razbeže sa broda koji tone je neverovatna“, zaključuje Stojiljković.
Po ugledu na Đinđića
Psiholog Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije u vreme premijera Zorana Đinđića, kaže za „Vreme“ da Vučićeva akcija „od vrata do vrata“ može „najdirektnije da se uporedi sa Đinđićevom akcijom ‘Srbija na dobrom putu‘“.
„Međutim, tu ćete videti da Đinđić sedi u nekim malim salama, skupe se ljudi. Vidi se da niko nema nikakav strah od njega. Ljudi ga pitaju, ali ga i kritikuju“, kaže Korać i ističe da to nije slučaj sa trenutnom Vučićevom.
„Đinđić je tada je rekao i onu čuvenu rečenicu mladiću koji ga je kritikovao: ‘Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sastati Vi i ja‘. Suštinski, to je bio zaista slobodan razgovor. Kada je Vučić u pitanju, situacija je potpuno suprotna. Vrlo često su izabrani sagovornici, i on vrlo loše reaguje kada mu se neko suprotstavi. I to je fundamentalna razlika između toga šta znači demokratski razgovor i nedemokratski razgovor“.
Ipak, Korać smatra da Vučić, zaista, jeste promenio retoriku – ali kada je shvatio da je „cela Srbija protiv njega“.
„Već činjenica da smo u Malom Zvorniku mogli da čujemo neke kritike pokazuje da je Vučić svestan otpora građana. On se prilično kontrolisao. I naravno da su pustili takva pitanja. To je već znak da je on svestan otpora“, zaključuje Korać.
Sagovornici „Vremena“ saglasni su u jednom – projekat „Jadar“ čeka trnovit put. Jer, predsednik Srbije je profesionalni političar koji pažljivo prati izveštaje o rejtingu. Ukoliko proceni da je cena guranja „Rio Tinta“ pogubna za njegovu političku karijeru – projekat može jednostavno da vrati u fioku. Barem do 2027.
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
