Istina ili manipulacija: Prosečna plata u Srbiji 1.400 evra do 2027. godine

Vlada Srbije raspravljaće o rebalansu budžeta. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je reč o pozitivnom rebalansu, pošto su zabeleženi prihodi veći za 133 milijarde dinara i da će se predlogom rebalansa taj novac rasporediti na poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, ali i Vojsku Srbije, piše RTS.

Istakao je da je cilj da se do 2027. godine prosečna plata poveća na 1.400 evra, a da prosečna penzija i minimalna zarada budu 650 evra.

Prosvetarima povećanje plate od 12 odsto

Ukoliko predlog bude usvojen na današnjoj sednici Vlade, , pred narodnim poslanicima će se naći u ponedeljak.

Mali je najavio da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto, osim za prosvetne radnike i zaposlene u predškolskim ustanovama kojima će plate biti povećane za 12 procenata.

 „Kada je rebalans u pitanju, pozitivan rebalans, dobar rebalans, upravo zbog toga što imamo, verovali ili ne, 133 milijarde dinara veće prihode od planiranih. Ideja nam je da vidimo na koji način da te prihode podelimo ili usmerimo ka onome što nam je u ovom trenutku prioritet“, naglasio je Mali.

Kako je dodao, prihodi nisu slučajni, a srpska ekonomija u prvih šest meseci ove godine zabeležila je rast od 4,3 odsto, čime je, kako je naveo, druga ekonomija u Evropi po stopi rasta.

Nije sve tako bajno

Ekonomista Milan Kovačević u razgovoru za  „Vreme” naglašava da je uobičajena praksa u Srbiji da vlasti predstavljaju, naizgled ogromne prihode, ali da je realnost nešto drugačija.

 „Kod nas je običaj, godinama unazad da se planiraju daleko manji prihodi nego što bi realno trebalo da iznose, pa se kasnije vlast pohvali o mnogo većim prihodima u budžetu. Ono što je važno jeste da je nama nepoznato koliki su rashodi i kako se oni menjaju”, objašnjava Kovačević.

U poslednje vreme, kako kaže on, su dve oblasti, odnosno zdravstvo i prosveta u jako teškom položaju, te da je pitanje koliko će tačno više dobiti nakon rebalansa budžeta.

16 odsto više stranih investicija

Govoreći o stranim direktnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je u prvih osam meseci 2024. godine zabeleženo 16 odsto više stranih direktnih investicijama nego u istom periodu prošle godine koja je bila rekordna.

 „I to sve u uslovima kada kriza i dalje traje. Sada vidite i ovaj potencijalni sukob na Bliskom istoku, konflikt u Ukrajini i dalje traje. Uprkos svemu tome, kada imate jednu Nemačku, koja polako, ali sigurno, ulazi u recesiju, dakle srpska ekonomija dobro ide, dobro guramo i hoćemo na takav način da nastavimo“, naglasio je Mali.

Kovačević, ipak, tvrdi da strane investicije trenutno nemaju nikakav uticaj na poboljšanje životnog standarda građana.

“Strane investicije nemaju nikakav direktan uticaj na naš budžet. One postepeno daju neke prihode, ali nisu stavka budžeta i ne utiču na građane”, kaže Kovačević.

Država od jednih uzima, pa drugima daje

Mali je takođe istakao da će minimalna zarada biti povećana za 13,7 odsto, odnosno sa 404 na 457 evra, čime je minimalna zarada izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

 „Što se penzija tiče, uspeli smo da nađemo rešenje za molbu predsednika Vučića, dakle, povećanje penzija, da znaju naši najstariji sugrađani, idemo sa povećanjem od 10,9 odsto, tako da nastavljamo sa dvocifrenim povećaem penzija iz godine u godinu. Ono što je veoma važno, već danas je prosečna penzija oko 390 evra, sa ovim povećanjem idemo na 435 evra“, rekao je Mali.

Milan Kovačević, na pitanje o tome koliko je realno ispuniti ova obećanja , kaže:

 „Budžet suštinski nije ništa drugo od skupa prihoda i rashoda. Čim se jedna stavka poveća, to samo znači da se od nekih građana i preduzeća uzima više, putem raznih doprinosa i dažbina, a za toliko se onda povećaju zarada i plata. To da država nekome daje veće plate i penzije je zavaravanje”, kaže naš sagovornik.

Redovno povećanje penzije, kako kaže, ne treba preterano da raduje starije građane, jer se penzije najviše povećavaju tako što je potrebno da se sve veća količina novca uplaćuje u Penzioni fond.

Poseta predstavnika MMF-a

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda dolaze u Srbiju 3. oktobra. Siniša Mali je naveo da se završava tekući aranžman sa MMF-om, a da će tema sastanka biti razgovori o novom aranžmanu, novim reformama i novim strukturnim ciljevima.

 „Dakle, sve ciljeve koje smo definisali u aranžmanu sa MMF-om smo ispunili. Vrlo je jasan njihov stav da smo na dobrom putu, što je dobro. To je najvažnija, najeminentnija finansijska institucija na svetu. Dakle, da ne kaže neki Siniša, ili neki Vučić, mi smo dobri. To oni kažu, što je vrlo važno“, istakao je Mali.

Prilikom posete će, bez sumnje, predstavnici MMF-a, dati pozitivnu ocenu našoj ekonomiji, smatra Kovačević.

 „Pitanje je kakav će biti dalji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondo, pošto se u poslednje vreme poprilično zadužujemo. Do sada je ta uloga uglavnom bila svedena na procenu stanja i pružanje pomoći Srbiji”, navodi.

Zaključuje da je sada ipak potrebno da vlasti, zajedno sa finansijskim stručnjacima, dobro razmisle kako će Srbija doći do tolikog novca, koji bi pokrio rashode oko svih najavljenih projekata i povećanja plata.