Prema podacima grupe „Zaustavićemo femicid“ najmanje 349 žena je ubijeno u Turskoj od početka godine.
Pa ipak, turska policija je juče u petak u Istanbulu razbila protest organizovan povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Učesnici protest su pozvali na okončanje nasilja nad ženama i povratak Turske sporazumu koji ima za cilj da ih zaštiti, a desetine ljudi je privedeno.
Takođe juče, govoreći na događaju povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, predsednik Turske Redžep Erdogan je rekao da će „stalno podizati letvicu“ u sprečavanju nasilja nad ženama.
„Ne možemo dati saglasnost da i jedna žena bude izložena nasilju“, rekao je on.
Turska se prošle godine povukla iz Istanbulske konvencije Saveta Evrope koja ima za cilj zaštitu žena od svih vidova nasilja i sprečavanje, procesuiranje i eliminiranje nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovu odluku je doneo predsednik Erdogan, bez parlamentarne debate i glasa turskog civilnog društva.
Odluka da se napusti konvencija usledila je nakon što su neki zvaničnici Erdoanove islamističke partije tvrdili da je to u suprotnosti sa konzervativnim vrednostima Turske kao i da konvencija podstiče razvod i podriva tradicionalnu porodičnu zajednicu.
Istanbulska konvencija je prvi evropski ugovor i najdalekosežniji međunarodni ugovor za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U Istanbulskoj konvenciji se navodi da muškarci i žene imaju jednaka prava i obavezuju se vlasti zemlje da preduzmu korake da spreče nasilje nad ženama, zaštite žrtve i počinioce izvedu pred sud.
Konvencija predviđa zaštitu od oblika nasilja koji često nisu ugrađeni u nacionalne zakone, poput seksualnog uznemiravanja ili prisilnog braka, te zaheva zaštitu za sve žrtve, bez obzira na godine, poreklo, seksualnu pripadnost ili imigracijski status. Osnovana je 2011. godine, a do sada su je potpisale 34 države, a 12 još uvek nije.
Konzervativni političari i grupe smatraju da Konvencija preti “tradicionalnim” porodicama, promoviše homoseksualnost i takozvanu “rodnu ideologiju” i nagriza “nacionalne vrednosti”.
Poljski ministar pravde Zbignew Ziobro najavio je u julu prošle godine da će tražiti povlačenje ove zemlje iz Konvencije. Mađarski parlament blokirao je ratifikaciju u maju prošle godine. Slovački parlament je nekoliko puta blokirao ratifikaciju, poslednji put u februaru prošle godine. Hrvatskoj je trebalo pet godina nakon potpisivanja da ratifikuje Konvenciju, uz veliko protivljenje desničarskih grupa i pritiske Katoličke crkve.
Azerbejdžan i Rusija su jedine države Veća Evrope koje još uvek nisu potpisale sporazum.
Crna Gora je Istanbulsku konvenciju potpisala 2011, a stupila je na snagu 2013. Srbija je ratifikovala 2013. godine, a taj dokument je stupio na snagu u avgustu 2014. godine, kao i u Bosni i Hercegovini. Slovenija ju je ratifikovala 2015., a Makedonija 2018. godine.Poslednje je to učinilo Kosovo u septembru 2020. godine.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
