Foto: AP
Turska policija je sprečila protesnu šetnju u Istanbulu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Predsednik Turske je istim povodom izjavio da ni jedna žena ne sme da bude izložena nasilju. Istanbulsku konvenciju Saveta Evrope o zašti žena od nasilja i posle 11 godina od osnivanja u mnogim zemljama kritikuju konzervativni političari
Prema podacima grupe „Zaustavićemo femicid“ najmanje 349 žena je ubijeno u Turskoj od početka godine.
Pa ipak, turska policija je juče u petak u Istanbulu razbila protest organizovan povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Učesnici protest su pozvali na okončanje nasilja nad ženama i povratak Turske sporazumu koji ima za cilj da ih zaštiti, a desetine ljudi je privedeno.
Takođe juče, govoreći na događaju povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, predsednik Turske Redžep Erdogan je rekao da će „stalno podizati letvicu“ u sprečavanju nasilja nad ženama.
„Ne možemo dati saglasnost da i jedna žena bude izložena nasilju“, rekao je on.
Turska se prošle godine povukla iz Istanbulske konvencije Saveta Evrope koja ima za cilj zaštitu žena od svih vidova nasilja i sprečavanje, procesuiranje i eliminiranje nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovu odluku je doneo predsednik Erdogan, bez parlamentarne debate i glasa turskog civilnog društva.
Odluka da se napusti konvencija usledila je nakon što su neki zvaničnici Erdoanove islamističke partije tvrdili da je to u suprotnosti sa konzervativnim vrednostima Turske kao i da konvencija podstiče razvod i podriva tradicionalnu porodičnu zajednicu.
Istanbulska konvencija je prvi evropski ugovor i najdalekosežniji međunarodni ugovor za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. U Istanbulskoj konvenciji se navodi da muškarci i žene imaju jednaka prava i obavezuju se vlasti zemlje da preduzmu korake da spreče nasilje nad ženama, zaštite žrtve i počinioce izvedu pred sud.
Konvencija predviđa zaštitu od oblika nasilja koji često nisu ugrađeni u nacionalne zakone, poput seksualnog uznemiravanja ili prisilnog braka, te zaheva zaštitu za sve žrtve, bez obzira na godine, poreklo, seksualnu pripadnost ili imigracijski status. Osnovana je 2011. godine, a do sada su je potpisale 34 države, a 12 još uvek nije.
Konzervativni političari i grupe smatraju da Konvencija preti “tradicionalnim” porodicama, promoviše homoseksualnost i takozvanu “rodnu ideologiju” i nagriza “nacionalne vrednosti”.
Poljski ministar pravde Zbignew Ziobro najavio je u julu prošle godine da će tražiti povlačenje ove zemlje iz Konvencije. Mađarski parlament blokirao je ratifikaciju u maju prošle godine. Slovački parlament je nekoliko puta blokirao ratifikaciju, poslednji put u februaru prošle godine. Hrvatskoj je trebalo pet godina nakon potpisivanja da ratifikuje Konvenciju, uz veliko protivljenje desničarskih grupa i pritiske Katoličke crkve.
Azerbejdžan i Rusija su jedine države Veća Evrope koje još uvek nisu potpisale sporazum.
Crna Gora je Istanbulsku konvenciju potpisala 2011, a stupila je na snagu 2013. Srbija je ratifikovala 2013. godine, a taj dokument je stupio na snagu u avgustu 2014. godine, kao i u Bosni i Hercegovini. Slovenija ju je ratifikovala 2015., a Makedonija 2018. godine.Poslednje je to učinilo Kosovo u septembru 2020. godine.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Deo vranjske opozicije poziva na bojktot izbora za mesne zajednice u Vranju, Vranjskoj Banji i Dimitrovgradu jer su prekršeni brojni propisi. To u praksi znači da bi bez borbe bile prepuštene SNS-u u čije su mesne odbore pretvorene
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
