Foto: Tanjug
Najnovije istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku kaže da se u Srbiji poslednjih pet godina oseća pad demokratije, da provladini mediji dominiraju scenom, ali i da u Evropi i ostalom delu sveta nije bolje
U izveštaju koji je danas objavljen, o stanju demokratije u svetu Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) sa sedišterm u Stokholmu, piše da su Srbija i Turska „ostale ukorenjene u hibridnosti“, sa padom u poslednjih pet godina, a da je Rusija postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U izveštaju se navodi da se smatra da predsednik Aleksandar Vučić vodi državu kao predsednik, iako je Ustavom predviđeno da je premijer šef izvršne vlasti.
„Provladini mediji dominiraju scenom, a nezavisni mediji su često predmet direktnog zastrašivanja“, ocenjuje se.
Izbori su, dodaje se, generalno reprezentativni, ali glasanje je bilo narušeno nepravilnostima, uključujući fizičko zastrašivanje.
„U oblasti pravosuđa, prakse su usklađene sa zahtevima EU, ali je pravosudni sistem i dalje pod političkim pritiskom“, navodi se u dokumentu.
Kada su u pitanju odnosi sa Kosovom i pristupanje Evropskoj Uniji, bilo je malo znakova promena, navodi IDEA i podseća da Briselski sporazum i dalje nije primenjen.
„Srbija nastavlja da bude saveznik Rusije uprkos ratu u Ukrajini, i sada se prvi put većina Srba protivi pridruživanju EU“, navodi se u izveštaju.
Indeks globalnog stanja demokratije pokazuje da je Srbija najbolju ocenu dobila u oblasti osnovnih prava (0,59 od 1), a najlošiju za „nepristrasnu administraciju“ (0,39).
„Prethodnih godina demokratski pad se manifestovao u podatributima Indeksa za čiste izbore, slobodne političke partije, građanske slobode i efikasan parlament.
IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.
„Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi“, navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.
IDEA navodi da građani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.
U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju o stanju demokratije u svetu, dok su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.
„Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona“, ističe se u analizi.
U Poljskoj i Mađarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.
A na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.
S.Ć./Beta
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
