U izveštaju koji je danas objavljen, o stanju demokratije u svetu Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) sa sedišterm u Stokholmu, piše da su Srbija i Turska „ostale ukorenjene u hibridnosti“, sa padom u poslednjih pet godina, a da je Rusija postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U izveštaju se navodi da se smatra da predsednik Aleksandar Vučić vodi državu kao predsednik, iako je Ustavom predviđeno da je premijer šef izvršne vlasti.
„Provladini mediji dominiraju scenom, a nezavisni mediji su često predmet direktnog zastrašivanja“, ocenjuje se.
Izbori su, dodaje se, generalno reprezentativni, ali glasanje je bilo narušeno nepravilnostima, uključujući fizičko zastrašivanje.
„U oblasti pravosuđa, prakse su usklađene sa zahtevima EU, ali je pravosudni sistem i dalje pod političkim pritiskom“, navodi se u dokumentu.
Kada su u pitanju odnosi sa Kosovom i pristupanje Evropskoj Uniji, bilo je malo znakova promena, navodi IDEA i podseća da Briselski sporazum i dalje nije primenjen.
„Srbija nastavlja da bude saveznik Rusije uprkos ratu u Ukrajini, i sada se prvi put većina Srba protivi pridruživanju EU“, navodi se u izveštaju.
Indeks globalnog stanja demokratije pokazuje da je Srbija najbolju ocenu dobila u oblasti osnovnih prava (0,59 od 1), a najlošiju za „nepristrasnu administraciju“ (0,39).
„Prethodnih godina demokratski pad se manifestovao u podatributima Indeksa za čiste izbore, slobodne političke partije, građanske slobode i efikasan parlament.
IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.
„Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi“, navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.
IDEA navodi da građani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.
U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju o stanju demokratije u svetu, dok su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.
„Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona“, ističe se u analizi.
U Poljskoj i Mađarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.
A na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.
S.Ć./Beta
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
