Foto: Tanjug
Najnovije istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku kaže da se u Srbiji poslednjih pet godina oseća pad demokratije, da provladini mediji dominiraju scenom, ali i da u Evropi i ostalom delu sveta nije bolje
U izveštaju koji je danas objavljen, o stanju demokratije u svetu Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) sa sedišterm u Stokholmu, piše da su Srbija i Turska „ostale ukorenjene u hibridnosti“, sa padom u poslednjih pet godina, a da je Rusija postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U izveštaju se navodi da se smatra da predsednik Aleksandar Vučić vodi državu kao predsednik, iako je Ustavom predviđeno da je premijer šef izvršne vlasti.
„Provladini mediji dominiraju scenom, a nezavisni mediji su često predmet direktnog zastrašivanja“, ocenjuje se.
Izbori su, dodaje se, generalno reprezentativni, ali glasanje je bilo narušeno nepravilnostima, uključujući fizičko zastrašivanje.
„U oblasti pravosuđa, prakse su usklađene sa zahtevima EU, ali je pravosudni sistem i dalje pod političkim pritiskom“, navodi se u dokumentu.
Kada su u pitanju odnosi sa Kosovom i pristupanje Evropskoj Uniji, bilo je malo znakova promena, navodi IDEA i podseća da Briselski sporazum i dalje nije primenjen.
„Srbija nastavlja da bude saveznik Rusije uprkos ratu u Ukrajini, i sada se prvi put većina Srba protivi pridruživanju EU“, navodi se u izveštaju.
Indeks globalnog stanja demokratije pokazuje da je Srbija najbolju ocenu dobila u oblasti osnovnih prava (0,59 od 1), a najlošiju za „nepristrasnu administraciju“ (0,39).
„Prethodnih godina demokratski pad se manifestovao u podatributima Indeksa za čiste izbore, slobodne političke partije, građanske slobode i efikasan parlament.
IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.
„Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi“, navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.
IDEA navodi da građani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.
U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju o stanju demokratije u svetu, dok su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.
„Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona“, ističe se u analizi.
U Poljskoj i Mađarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.
A na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.
S.Ć./Beta
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
