Od „džentlmenskog dogovora“, sindroma „novog Bajatovića“ pa do neprijateljskog preuzimanja iz autokratskih režima…. Koje su opcije za NIS?
Naizgled je širok raspon geopolitičkih i ekonomskih poteza koje Srbija može da povuče, kako bi preuzela vlsaništvo u NIS-u i spasila se od sankcija koje ovoj firmi navodno sprema Amerika.
Ukoliko do sankcija i dođe, Srbija će zapravo imati samo nekoliko zakonskih mogućnosti.
Od njih svaka ima i negativne posledice, a gotovo sve će odvesti zemlju u crveno, barem kada su finansijska obećanja za kresanje državnih troškova u pitanju.
„Nije nama problem da mi platimo NIS“, kaže za „Vreme“ Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. „Ono što može da bude problem dolazi posle kupovine.“
Politička obećanja i manevri, pak, umnogome su komplikovaniji.
„Ne bi me čudilo da, pored modela koji je zakonski dozvoljen, Srbija i Rusija naprave i dodatni dil“, kaže za „Vreme“ stručnjak za energetiku Miodrag Kapor.
„Da Rusija pristane da nam vrati NIS, ali da traži da ima svoje ljude tamo. Nešto poput modela koji postoji u Srbijagasu.“
U toj firmi je dugogodišnji, praktično nesmenjivi direktor Dušan Bajatović, vedeta SPS-a.
Šta kada platimo
Kompanija Gazprom njeft je vlasnik 50 odsto NIS-a, a sam Gazprom ima još 6,15 odsto akcija, što čini većinski paket. Država Srbija drži 29,87 odsto akcija, dok ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
O finansijskom aspektu kupovine NIS-a govorio je u ponedeljak (6. januar) i ministar finansija Siniša Mali, koji je tvrdio da „država ima rešenje za NIS“ i da „građani ne treba da brinu“.
Dodao je i da „budžet može da izdrži pritisak od 500 milijardi dinara, koliko je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da vredi ruski deo vlasništva u NIS-u“.
„Ima tu nekoliko stvari koje su još nedoumica za nas, u smislu rokova, strukture, vlasništva, načina upravljanja i tako dalje, ali ćemo rešiti i taj problem“, rekao je Mali za RTS.
Mali je samo ovlaš pomenuo i da je bitno da se deluje brzo i efikasno „kako se ni na koji način ne bi ugrozili rast BDP-a i funkcionisanje ekonomije“.
Upravo ovo funkcionisanje podvlači ekonomista Ljubodrag Savić, „Obećali smo MMF-u da tekući deficit ove godine neće preći tri odsto“, objašnjava on. „Čim bismo kupili NIS, to bismo premašili već početkom godine.“
Tako bismo sigurno narušili kreditni rejting zemlje. „A MMF nam ne bi oprostio“, dodaje.
Koje su nam opcije
Sa Malim se Savić slaže u jednom, „da još nije jasno šta Amerikanci traže od Srbije“.
„Zapad se neće zadovoljiti ničim manjim osim da Rusija ne bude u vlasništvu NIS-a“, misli Savić.
Među ekonomskim opcijama, objašnjava Savić, nalazi se mogućnost da Srbija otkupi sve akcije od Gazproma i bude vlasnik 100 odsto NIS-a.
Druga mogućnost je da Srbija kupi samo većinsko vlasništvo, a treća je neprijateljsko preuzimanje.
„Pitanje je i na šta su Rusi spremni“, dodaje profesor Ekonomskog fakulteta.
Savić kaže da je Srbija tu između dve sile, ali veću pregovaračku moć daje Americi.
„Ako Srbija uvede sankcije Rusiji, verovatno će SAD prihvatiti da imamo samo većinsko vlasništvo u NIS-u, ali kako je to malo verovatno, verujem da će tražiti da Gazprom potpuno izađe iz NIS-a“, misli on.
Srpsko-ruski direktor
Kako je ovo ipak prvenstveno politički problem, postoji i bonus opcija – „džentlmenski dogovor“.
„Možda Rusi pristanu da im mi platimo, a da nam novac posle vrate i povrate vlasništvo, kada se ukinu sankcije i prođe rat“, dodaje Savić.
Još treba imati u vidu i manjinske akcionare, jer njih niko nije pitao šta oni žele.
Sličan scenario pominje i energetičar Miodrag Kapor. „Vlast, ali i veliki deo opozicije u Srbije, zavistan je od odnosa sa Rusijom“, kaže Kapor. „Zato je moguće da će Rusi biti kooperativni na površini.“
Jedna od opcija je da će se, dodaje on, ponašati kao u slučaju prodaje srpskog oružja Ukrajini, kada su se ponašali kao da to ne vide.
Ipak, sigurno je, misli Kapor, da će tražiti nešto za uzvrat. „Možda će reći – evo vam deo NIS-a koji vam je potreban, ali postavite našeg čoveka.“
Zato bi, kaže Kapor, najbolje za NIS i Srbiju bilo da na čelo kompanije, posle preuzimanja, dođe profesionalni menadžment, a ne da Vlada dobije priliku da postavi „srpsko-ruskog direktora“.
Ko je sve neprijateljski preuzimao firme
Rusija može i da kaže da ne želi da proda kompaniju. U tom slučaju bi Srbija, objašnjava Savić, morala da primeni neprijateljsko preuzimanje.
„To je zapravo nacionalizacija privatne imovine“, kaže on.
U ovom slučaju bi Srbija Rusiji morala da isplati za NIS onoliko koliko u tom trenutku njen udeo vredi na berzi, a to je, dodaje ekonomista, oko 500 milijardi dinara, koje je i Vučić pominjao.
Nacionalizacija imovine se masovno sprovodila u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, kao i za vreme Muamera el Gadafija u Libiji.
Ova opcija je takođe po zakonu, jer bi Srbija zbog sankcija, kaže Miodrag Kapor, mogla da dokaže da je njen energetski sistem ugrožen.
"Svi, kada naiđe šef, neka viču 'Aco, Srbine', svi kao jedan”, rečeno je okupljenima ispred Skupštine koji klikću ministrima nove Vlade, a opoziciji viču "ustaše, ustaše". Ljudi na uglu Kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra zvižde.
„15. marta bilo je sve pripremljeno za konačno sporovođenje obojene revolucije“, rekao je je Vučić. A ruski FSB je kategorički zaključio da nije bilo upotrebe nikakvog zvučnog oružja
Iako je veliki aprilski mraz bio najavljivan, niko od poljoprivrednika nije bio spreman na temperaturu od osam stepeni ispod nule. Koštano voće poput kajsije najviše je pogođeno mrazom. „Voća neće biti ove godine”, kaže za „Vreme” poljoprivrednik Dragan Kleut
Pošto su studenti-biciklisti stigli do Strazbura, njihove kolege odlučile su da pešice trknu do Brisela. U trkačkoj opremi njih šesnaestoro upustiće se u šesnaestodnevni štafetni ultramaraton Evropom
Miloljub Albijanić govori za „Vreme” zašto je ustao protiv vladajuće koalicije, ko mu je čestitao, a ko ga je prekorio, kao i da li očekuje da počne da se krnji naprednjačka vlast
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
