Foto: AP Photo/Zurab Tsertsvadze
Brojnost, upornost, neuzmicanje pred vodenim topovima i suzavcem, te jasan zahtev i vera u značaj slobode govora bili su dovoljni da autokratska vlada u Tbilisiju za dva dana kapitulira: povučen je nacrt Zakona o stranim agentima kojim je vlast htela da se obračuna sa kritičkim medijima i nevladinim organizacijama. Baš kao što je to pre desetak godina uradio Vladimir Putin, svi mediji i NGO koji dobijaju preko 20 odsto sredstava iz inostranstva trebalo je da se proglase “stranim agentima”
Ove nedelje na hiljade ljudi izašlo je na ulice Tbilisija, glavnog grada Gruzije, nakon što je tamošnji parlament podržao nacrt Zakona o stranim agentima. Brojnost, jasan zahtev i vera u demokratske vrednosti bile su dovoljne da autokratska vlada za dva dana kapitulira.
Na predlog vladajuće partije „Gruzijski san“, parlament je podržao nacrt Zakona o stranim agentima. Plan je bio da prema usvojenom zakonu sve organizacije čije finansiranje iz inostranstva iznosi više od 20 posto moraju biti registrovane kao strani agenti ili bi bile suočene sa drakonskim kaznama.
Kakve su posledice ovakvih zakona, Gruzijci su mogli da vide na primeru severnog suseda. Rusija je još 2012. godine usvojila identičan zakon, kao završni čin obračuna sa nevladinim organizacijama, kritičkim medijima i građanskim društvom.
Ovo nije prvi pokušaj partije Gruzijski san da zarobljava medije i zastraši kritičare vlasti. Poslednjih godina bilo je nekoliko slučajeva hapšenja i gonjenja opozicionih lidera, dok su mediji često izloženi pritisku vlasti i zastrašivanju.
A nije ni prvi put da se građani ovakvim urušavanjima demokratije suprotstave. U novembru 2021. Godine, kada je parlament prvi put razmatrao ovaj zakon, na hiljade ljudi takoše je bilo izašlo na ulice. Tada je uz građane stala i ujedinjena koalicija opozicionih partija, civilnog društva i medija.
Šef vladajuće partije Irakli Kobahidse govorio je o „radikalnim snagama“ koje protestuju i povukao paralelu sa protestima na kijevskom Majdanu 2014, čija je posledica, kaže Kobahidse, bila a je „Ukrajina izgubila 20 odsto“ svoje teritorije.
Zbog odupiranja državnoj sili uhapšeno je 66 demonstranata.
Borba za evropsku perspektivu
Veliki deo besa građana nije se ticao samo spornog zakona, već što je on pokazao koliko je sadašnja vlast skrenula ka Rusiji, a zakon bi samo još više naškodio ionako malim šansama Gruzije da jednog dana postane članica Evropske unije.
Portprol amričkog ministarstva spoljnih poslova Ned Prajs je izjavio da je Zakon o stranim agentima „inspirisao Kremlj“, te da se on kosi sa „jasnim opredeljenjem gruzijskog naroda za evropske integracije i demokratiju“.
Pokazujući svoju jasnu „želju za uspostavljanjem evropskih vrednosti“ hiljade demonstranata je blokiralo glavnu aveniju u Tbilisiju. Sa zastavama Evropske unije i SAD u rukama, pod mlazevima vodenih topova i u diku suzavca mnogi demonstranti su uzvikivali „Ne ruskom zakonu!“. Vijorile su se iukrajinske zastave.
Slično kao u Srbiji, gruzijski vlast neguje bliske političke i poslovne odnose sa Moskvom, dok građanima i „zapadnim partnerima“ prodaju priču o Gruziji u Evropi.
Iako je mala zemlja na južnom Kavkazu podnela zahtev za članstvo u EU 3. marta prošle godine, zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom, EU je ipak, za sada, rekla ne. U Briselu je Gruzija stavljena na čekanje zbog demokratskog nazadovanja pod vođstvom partije Gruzijski san, iako prema istraživanjima preko 80 odsto građana podržava evropske integracije. Svi ti ljudi moraće još uvek da se zadovolje samo „evropskom perspektivom“, koja im je ponuđena u junu prošle godine.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protest studenata i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prerastao je u blokadu zgrade, nakon što profesorki Jeleni Kleut nije produžen ugovor o radu. Dekan je „ukinuo blokadu”, prodekan zapretio ponavljanjem 5. septembra, a na fakultet je stigla policija
Šta je ostalo posle požara u TOK-u i koji su predmeti planuli u vatri?
Svi putevi nakon nemirne godine vode ka konačnom odmeravanju snaga na izborima. Kako se režim Alelksandra Vučića sistematski sprema da po svaku cenu zadrži vlast
Na Kosovu se zbog utvrđenih nepravilnosti ponovo broje glasovi sa vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra. Opozicija tvrdi da je otkrivena šema manipulacije glasovima građana zabrinjavajućih razmera
U toku je još jedan napad botova na naloge na društvenim mrežama Nova.rs, N1, Nova TV, Radar i Danas. Slični napadi dešavaju se već nedeljama
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
