Foto: Marija Janković
„Srbizacija“ i „ćirlizacija“ sve više prete da uništi dobri, stari „lalinski duh“ koji je značajan za celu Srbiju. Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, pisalo je „Vreme“ još pre devet godina kada je nastao ovaj tekst. Jer reč je o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti. Neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće
Mada je danas Vojvodina i sama rastrzana – ne samo zbog agresivnih nacionalističkih nasrtaja na njen identitet, nego i zbog dubokih unutrašnjih sukoba izazvanih tranzicijskim procesima – u njoj i dalje živi nadaleko poznat dobri duh ljubavi za svoje i poštovanja prema drugima i drugačijima.
Bolje reći, valjalo bi da je taj dobri „lalinski duh“ još tu negde, a vera da će on odoleti i nadživeti i poslednju veliku krizu cele Srbije, zapravo je vera da će nas stara dobra Vojvodina na kraju ipak sve nekako „sažvakati“ i smekšati, da bismo mogli da nastavimo da živimo kao ljudi. Uslov je da se granice razvikane vojvođanske trpeljivosti ne prekorače, jer ko je to prekoračio, taj se nije dobro proveo ni u ovoj pitomoj ravnici „čardaša, čaša i bezemljaša“ (kako je pevao Mika Antić).
Crveni ovčji paprikaš
Mnogo je pisano o identitetskim korenima Vojvodine koji su sami po sebi čudo, jer je reč o pokrajini u koju se večito neko doseljavao i čiji su svi stanovnici bukvalno dođoši i kolonisti, neko je došao pre, neko kasnije, a kolonisti su večito ostali samo oni koji nisu poštovali ono što je najbitnije za Vojvodinu: voli je i ne pitaj čija je, jer samo tvoja ona biti neće.
Da bi jedna višenacionalna i višekonfesionalna pokrajina opstala i odbranila se od svakog pokušaja da se etnički „pročisti“ i prepravi po modli onih koji su u nju stizali nacionalno zajapureni, tragajući za boljim životom, a, najčešće, bežeći od velike nevolje koja ih je drugde zadesila, ona je i morala graditi duh miroljubivosti i tolerancije, razumevanja za drugost i uvažavanje svačijeg prava da čuva svoja sećanja i običaje. Jedino što se tražilo „unitarno“ jeste da svako plaća svoj račun i da za stolom ne odbija crveni ovčiji paprikaš.
Od „Srbskog dnevnika“ do samo lokalnih novina
Zauzvrat, Vojvodina je nudila mnogo, pre svega najbolje evropske oranice. Vojvođanski potencijali, međutim, nisu bili samo ekonomski, posebno nisu bili samo agrarni ili infrastrukturni, sa evropskim Dunavom i velikim kanalima, gustom železničkom mrežom i prvim „internacionalnim“ betonskim putem na tlu današnje Srbije. Ti resursi su pre svega bili i ostali u domenu civilizacijskih standarda životne svakodnevice i kulture rada. Oni, dakako, nisu bili nepresušni, a zanemarivani su decenijama, zato je modernizacija Vojvodine danas ključno i nasušno pitanje njenog opstanka u Srbiji.
U stvari, ugled Vojvodine u Srbiji, i ne samo u Srbiji, i nastao je u vremenu kada je ona emitovala evropske, modernizacijske ideje po celom balkanskom regionu. Uzmimo samo primer iz naše novinske branše – Medakovićev „Srbski dnevnik“ i Miletićeva „Zastava“ čitali su se u 19. veku širom Balkana, a danas u Vojvodini ne izlazi nijedan list koji nadilazi provincijske granice.
Kratkovida „ćirilizacija“
Kad kažemo da je glavni kvalitet Vojvodine kultura života i rada, koji su se oslanjali na čuvene prosvetne i prosvetiteljske ustanove, pozorišta, muzeje i galerije, pa i na mnoge afirmisane umetničke manifestacije, od Sterijinog pozorja do Stražilovskih pesničkih susreta, Zmajevih dečijih igara i mnogih muzičkih festivala, moramo zapaziti da je njihova tekuća, a kratkovida, „srbizacija“ i „ćirilizacija“ više doprinela njihovoj marginalizaciji nego unapređenju srpske nacionalne kulture, a najviše je Vojvodina ostala na gubitku.
Zbog svega toga, u traganju za nasušno potrebnom modernom „novom Vojvodinom“, ne treba napuštati stari „dobri duh“ Vojvodine, bez koga se Srbija neće moći snaći u „Evropi različitosti“, kako glasi ključni slogan Evropske unije.
„Vreme“ broj 1174, 4. juli 2013.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Blokirajući raskrsnicu ispred Vlade Srbije, učesnici protesta „Univerzitet na raskrsnici“ poručili su da ne odustaju od odbrane autonomije Univerziteta
Deset lokalnih samouprava dobilo je novu-staru vlast. Opozicija je ojačala, negde su izmenjeni predsednici opština, a šta su glavne poruke izmena
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da Veselin Milić nije bio u restoranu „27“ kada se, kako se osnovano sumnja, dogodilo ubistvo Aleksandra Nešovića Baje
Teolog Miloš Stojković tvrdi da su Andrej i Anđelko Vućić donirali Hilandaru milion evra da bi Pojas Presvete Bogorodice došao u Beogradu. On je stipendista Svetog manistara koji je ljubio ruku predsedniku Srbije na poselu Informera. Naknadno je izjavio da su ga krivo shvatilii
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ima pravo da razmišlja o predsedničkoj kandidaturi. Ali nema pravo da Beograd pretvori u odskočnu dasku za ostvarenje tih ambicija. Jer grad nije bilbord
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
