Mesec dana posle posete predsednika Kine Si Đinpinga Moskvi u glavni grad Rusije stigao je kineski ministar odbrane Li Šangfu. Rat u Ukrajini, makar zvanično, nije bila tema njegovih razgovora sa Vladimirom Putinom, kolegom Sergejem Šojguom i ruskim visokim oficirima sa kojima se sreo, radilo se o tome ko će odnesti prevlast u Tihom okeanu, nad putevima transporta od kojih zavisi snabdevanje Evrope.
Genaral Li je posle predsednika Sija najviši po rangu u najmnogoljudnijoj armiji sveta, ali sam nikada nije bio trupni komandant, ni kopnene vojske, ni mornarice, ni vazduplovstva. On je inženjer koji se decenijama bavio svemirskim istraživanjima, pogled mu je od malena bio uperen u Mesec, zemlja ga je manje zanimala, bila za njega samo baza za svemirske letove.
Davnog oktobra 1956. u Pekingu je osnovan Institut za svemir koji se bavio proizvodnjom raketa i satelita i svemirskim istraživanjima. Mada je formalno bio civilna ustanova, institutom je upravljala vojska. U njemi se razvijao i pravio karijeru inženjer Li Šangfu.Njegov otac Li Šaocu učestvovao je zajedno sa Mao Cedungom u osvajanju vlasti u Kini, bio je komandant pionirskih jedinica u koje su spadale i železnice koje su garantovale pokretljivost Narodne armije, kako su se zvale Maove oružane snage. Zahvaljujući ocu mladi Li je bez poblema studirao svemirsku tehniku na Univerzitetu u Pekingu i zaposlio se na kosmodromu Donfeng kao mlađi inženjer. Godine 2003. postavljen je za komandanta kosmodroma Hsijang gde su proizvedene najveće kineske rakete, odakle su u orbitu poslati špijunski satelite koji se kreću oko cele zemljine kugle. Odatle je pokrenuta i misija Kine koja je osvojila Mesec i koja radi na stalnoj kineskoj bazi u svemiru. Tu je 2006. Li prvi put dobio vojnički čin generalmajora.
Bilo je iznenađenje čak i za vodeće partijske krugove u Kini kada ga je predsednik Si 31. jula 2019. unapredio za generala armije (generala sa četiri zvezdice), što je najviši čin u kinesj vojsci, a pred put u Rusiju, 12. marta ove godine, postavljen je za ministra odbrane i istovremeno za visokog funkcionera Centralne vojne komisije KP Kine i za člana predsedništva te partije. Sve to govori o veliko poverenju koje predsednik Si ima u njega, a zna se da on zbija redove svojih najodanijih saradnika.
O detaljima četvorodnevnog boravka Lija u Rusiji nije objavljeno mnogo detalja, on se u nedelju zajedno sa predsednikom Putinom bio pojavio na konferenciji za medije u Moskvi. Naglasio je da mu je ovo prvo putovanje u inostranstvo kao ministra odbrane, rekao da je nastala nova era vojne i sveopšte saradnje Kine i Rusije.
„Oružane snage Kine i Rusije će sprovoditi sporazume koje su postigli šefovi država i proširiti vojnu saradnju, vojno-tehničke veze i trgovinu oružjem“, rekao je Li u uvodnoj reči na sastanku sa Šojguom u utorak, a prenosi VOA. „Sigurno ćemo ih podići na novi nivo“.
Li je u Moskvi izgovorio ono, čega se Zapad pribojavao: ne samo da Kina ne osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, niti ima nameru da je na bilo koji način sankcioniše, već Peking intenzivira saradnju sa Moskvom.
Jedan od strateških prioriteta Kine je svakako odnos snaga na Pacifiku, evropske razmirice je mnogo ne zanimaju. Slično stvari stoje i u poretku globalnih interesa u Sjedinjenim Američkim Državama.
Narodna armija Kine ima 2,1 miliona vojnika pod oružjem i po broju plovnih jedinica najveću ratnu flouu u sklopu koje se nalaze i 2 nosača aviona i 62 podmornice, delom na nuklearni pogon. Očekuje se da će Kina do 2035. godine imati oko 1.500 nuklearnih bojevih glava, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoletenberg
Svojim najnovijim manevrima i ruske pomorske snage dokazale su svoje prisustvo u svim svetskim morima.
Neki posmatrači smatraju da je unapređenje Lija na nove funkcije znak da Kina smatra da će se eventualni budući svetski rat voditi u svemiru.
Dok se vojske dogovaraju, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov u Latinskoj Americi mirno pregovara o trgovinskoj razmeni, a Kina svojim investicijama osvaja Afriku.
Vašington ima razloga da bude zabrinut.
J.H./Cri Online/CNN/ARD/Tagesschau/Tagesspirgel/FAZ
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
