Princ Filip Karađorđević postavio je prilikom porodičnog pomena kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Kraljevoj crkvi na Oplencu naprednjačku delegaciju na njeno mesto. Jer mora da se zna ko je prvi, a ko poslednji
Nj.K.V. princ Filip Karađorđević nedavno je u kraljevoj crkvi na Oplencu položio venac na grob svog čukundede kralja Petra Prvog, ktitora zadužbinske crkve i prvog jugoslovenskog kralja (1918-1921). Tom prilikom odbio je da polaganje venaca obavi zajedno sa državnom delegacijom koju je predvodila ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, posle svih delegacija, na kraju protokola, kao poslednji po redu. Umesto toga, učinio je to pre njih, odmah po završetku službe, sa svojom porodicom, položivši venac svom pretku na grob i potom, prekrstivši se, napustio crkvu. Nije ga ni zanimalo mišljenje članova državne delegacije.
Osim što je od početka protesta, jesenas, jasno podržao studente i građane u borbi za utvrđivanje istine o krivcima za šesnaest žrtava u novosadskoj tragediji 1. novembra, i u nastavku borbe za vladavinu prava i građansku državu kojom vladaju institucije a ne bilo čija lična vlast, izlazeći na proteste i oglašavajući se tim povodom, nenametljivo ali i bez ustezanja, on je 16. avgusta na Oplencu svojim gestom postavio još neke važne stvari na svoje mesto.
I to je uradio nenametljivo ali i bez ustezanja.
Vladanje pojmovima
U zemlji potpuno izgubljenog pojmovnika i vladavine potpune neodgovornosti za bilo šta, pa čak i za propast države koju je nominalno sagradio njegov čukundeda, kao njen prvi kralj, on se poneo kao čovek koji veoma dobro vlada pojmovima.
Verovatno da nije mario za tim da li će članovi delegacije makar početi da razmišljaju o bilo kakvom poznavanju reda i protokola i o tome šta je šta. Partijski ljudi ionako nemaju individualno mišljenje o bilo čemu. U takvom skupu on bi ionako bio „uljez“ i ne bi se komotno osećao. Njegov predak, kome je položio venac na grob, bio je upravo poznat kao kralj koji je poštovao ustav, vladavinu prava i građansku državu kojom vladaju institucije, a ne bilo čija lična vlast, i kao kralj bez stvarne vlasti ušao je u istoriju kao veliki i najpoštovaniji kralj u svom narodu.
Čovek koji je po majci španski, a po ocu srpski, jugoslovenski, grčki i rumunski kraljević, rođak engleskog i svih evropskih kraljeva, nesumnjivo danas zna bolje šta je kraljevski protokol i to u kraljevoj crkvi prilikom porodičnog pomena jednom bivšem kralju, od svih članova jedne partijske, antikraljevske delegacije koja o tome očigledno ne zna dovoljno ali se ipak drznula da i u kraljevoj crkvi ad hoc propisuje protokol bez ikakve konsultacije s kraljevim potomkom.
Porodična kapela
Crkva Svetog Đorđa na Oplencu nije parohijska ili narodna crkva, već porodična kapela i grobnica članova dinastije Karađorđević, u okviru zadužbine koju je pre Prvog svetskog rata formirao tadašnji srpski kralj Petar Prvi Karađorđević (1903-1918). Pristup crkvi i ulaz u zadužbinski kompleks, kao privatno dobro, bio je strogo regulisan kraljevim testamentom i zakonom o zadužbinama kakav je postojao u vreme Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije.
U to vreme zadužbinarstvo je kao ustanova bilo veoma razvijeno u Srbiji, pa se njegov predak u tom poduhvatu samo pridružio dobrom društvu velikih imena srpske istorije: sagradio je bogomolju. Pošto se ovde radi o kraljevoj zadužbini, dodatni problem za bilo kakvu delegaciju predstavljali su i dvorski protokol i pravila Kraljevskog doma. Obrenovići i Karađorđevići su to svojevremeno radili po obrascu zapadnoevropskih dvorova i skoro da nisu morali da smišljaju ništa novo što nije već bilo viđeno u Evropi.
Mnogo toga tu još postoji što bi državna delegacija, ako je već htela da oda pomen Petru Prvom Karađorđeviću, trebalo da pita princa Filipa, pa da sve ispadne kako dolikuje tradiciji i istoricizmu konkretnog toposa, koji danas živi u republici a ne u kraljevini, ali je bio red da na tom mestu, praktično u gostima kod njega, kao domaćina, bude ispoštovan tradicionalni protokol.
Inače, pomen je mogao da bude obavljen i u Beogradu, ili bilo gde, i da mu prisustvuje bilo ko, i bez članova porodice Karađorđević.
"Radar" je objavio Skaj prepisku iz 2020. u kojoj se pominju „Oskar” i „Čvarak”. Ovaj nedeljnik tvrdi da se iza tih nadimaka krije Aleksandar Vučić. Njegovo ime se u porukama ne navodi eksplicitno, identitet se izvodi iz sadržaja poruka.
Studenti traže objavljivanje dokumentacije u slučaju „Generalštab" i 49 osoba koje je pomilovao Aleksandar Vučić. Akcija sledi nakon medijskih navoda o intervenciji bivšeg predsednika Srbije u vezi sa ukidanjem statusa zaštićenog kulturnog dobra Generalštabu
Šesnaestogodišnji napadač je u četvrtak ušao u osnovnu školu u gradu Bend u saveznoj državi Oregon. Pucao je kroz zaključana vrata i ubio troje dece i jednog nastavnika. Napadača je usmrtio naoružani meštanin, a guvernerka Oregona zahvalila mu je što je sprečio da bude više žrtava.
Pred podacima o screen timeu Aleksandra Vučića naprednjacima ostaje samo da budu vickasti. Poznavaoci medijske scene kampanju ocenjuju kao najprljaviju ikada
Dve godine posle nadstrešnice, naprednjaci prave „veliki skup“ u Novom Sadu koji su zaobilazili do sada. Studenti pozivaju građane da puste da taj „cirkus“ naprosto prođe
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
