Foto Vladimir OpsenicaU toku je 16. Festival savremenog plesa i performansa, tema osam predstava iz raznih država je današnji neokolonijalizam, a posebni program nastoji da savremeni ples dođe do najšire publike
Kondenz, Festival savremenog plesa i performansa, počeo je juče u subotu i do 4. novembra biće prikazano osam predstava i performansa iz Portugalije, Severne Makedonije, Kolumbije, Belgije, i Srbije objedinjenih sloganom “Feminističke budućnosti”. Kondenz već 16. godinu organizuje Stanice Servisa za savremeni ples iz Beograda.
Recimo na početku detalj o Kondenzu koji nije deo njegovog glavnog programa, ali ga čini posebnim u odnosu da druge izvođačke, i festivale uopšte. Kondenz ima prateći program kome je cilj da savremeni ples dođe do što šire publike. Nakon svake predstave razgovara se o programu festivala, čime se godinama neguje kritički dijalog unutar festivala, ali i publika. Učesnici razgovora su iz Poljske, Grčke, SAD, Srbije i Nemačke.
Ovogodišnje, 16. izdanje, Stanica je realizovala sa dva sestrinska festivala savremenog plesa – Plesnim festivalom Rejkjavik sa Islanda i festivalom Meteor iz Bergena.
“Kroz dvogodišnju razmenu, zajednička putovanja, razgovore i zabrinutosti za svet koji se pred našim očima ruši pod silama kapitalističke surovosti, mapirali smo umetničke odgovore na fenomene koje danas prepoznajemo kao forme neokolonijalizma u našim različitim, ipak perifernim evropskim društvima: od ekstrakcije prirodnih resursa (minerala, nafte, gasa…), preko uništenja lokalne poljoprivrede i proizvodnje hrane, rasprodaje vodenih izvorišta i vodotokova, do kulturnog kolonijalizma koji onemogućava prepoznavanje izvorišta savremenih društvenih problema i sukoba“, objašnjava ovogodišnji program Marijana Cvetković, suosnivačica Stanice i Kondenza.
Izdvojmo neke: sutra u ponedeljak predstava “Omni Tóxica” Paule Chaves Bonille iz Kolumbije, nastanjene u Amsterdamu, u CZKD-u. Autorka, poznata i kao La ChicaScratch, koreografkinja, performerka i aktivistkinja u brojnim inicijativama u Amsterdamu, stvara u tom radu distopijsku laboratoriju u kojoj se odvija novinarski i forenzički izvedbeni ritual o istoriji biljke koke i njenoj zloupotrebi od strane “belog” čoveka.
U sredu, u istom prostoru, je predstava „Necropolis“ koreografa i performera Arkadi Zaidesa iz Brisela koja istražuje i dovodi u pitanje forenzičke procedure i odsustvo informacija vezanih za raspadajuća tela nepriznatih i neidentifikovanih žrtava – migranata i izbeglica koji su izgubili živote pokušavajući da uđu na teritoriju Evrope. Predstava je i Zaidesov doprinos aktivističkim borbama za pomoć porodicama nastradalih migranata i mapiranje njihovih grobova širom Evrope, a nastala je u saradnji sa Igorom Dobričićem kao autorom teksta.
Iz Srbije učestvuju dve predstave. Predstava “Hiljadu i druga noć” mladog plesnog beogradskog kolektiva NEUT, najavljena za 31. oktobar u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, svojevrsno je performans-putovanje koje istražuje forme i sredstva koja su u vezi s temama naslovnog dela.
Druga predstava, „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom”, bila je i deo nedavnog 57. Bitefa, a sad je na programu 2. novembra u Bitef teatru. Predstava postavlja pitanje na koji način arhiviranje plesne umetnosti može biti umetnička praksa? Autorovo istraživanje te želje odvija se kroz transgeneracijsku kreativnu razmenu sa šestoro koreografa/reditelja/plesača/izvođača lokalne nezavisne plesne scene: Nelom Antonović, Anđelijom Todorović, Jelenom Jović, Tatjanom Pajović, Borisom Čakširanom i Sanjom Krsmanović Tasić.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
